Koliko je DDD značajan segment biosigurnosnih mera?

SrbijaSpace

  1. Naslovna
  2. Naslovi

Koliko je DDD značajan segment biosigurnosnih mera?

 

Koliko je DDD značajan segment biosigurnosnih mera?

Koliko je DDD značajan segment biosigurnosnih mera?

 

Šta znači DDD?

 

To je skraćenica od:

 

 

Mere biosigurnosti mogu se podeliti u dve grupe:

 

  • Primarne mere ili preventiva u širem smislu, sa svrhom sprečavanja ulaska uzročnika bolesti u objekt, odnosno gospodarstvo, a vezane uz patogenost uzročnika, izvor bolesti i putove širenja

 

  • Sekundarne mere ili preventiva u užem smislu, usmerene prema održavanju zadovoljavajućeg imunog stanja životinja, koji omogućuje odupiranje uzročniku i sprječavanje nastanka bolesti, a vezane uz ulazna vrata uzročnika i prijemčivost organizma.
    Jedan od segmenata biosigurnosti predstavljaju postupci DDD-a. Njihovo dosljedno provođenje osigurava nadzor, odnosno presecanje puteva širenja uzročnika, a uključuje tlo, vodu, zrak, hranu, vozila, ljude, životinje, domaće i divlje ptice, glodare insekte i otpadnu animalnu materiju.

 

Biosigurnosne mere su namenjene sprečavanju neželjenih situacija i unapređenju poslovanja farmi, a u suštini omogućavaju e kasnu preventivu bolesti. Infektivne bolesti se šire u zapatima i između njih uvođenjem obolelih grla, grla u periodu inkubacije ili leševima mrtvih životinja koji nisu uklonjeni na odgovarajući način. Uzročnici bolesti se rasejavaju i vozilima, opremom, odećom i obućom posetilaca ili zaposlenih koji imaju dodira sa više zapata, kao i kontaktom sa drugim životinjama, kao što su konji, psi, mačke, divljač, glodari, ptice i insekti. Patogeni se unose i šire i kontaktom sa kontaminiranim predmetima, hranivima koja mogu biti kontaminirana fecesom, površinskim i otpadnim vodama, nepravilnim gazdovanjem stajnjakom kada dolazi do njegovog rasipanja i nastanka prašine.

 

Mere DDD su samo segment ukupnih biosigurnosnih mera, pa kada se ne sprovode programski dodatno se umanjuju očekivani efekti, ali i obezvređuje njihov značaj.

U cilju pravilnog defnisanja biosigurnosnih protokola, same biosigurnosne mere su klasi kovane na spoljašnje i unutrašnje.

 

Fizička udaljenost farmskih objekata od naselja, drugih farmi i industrijskih objekata, veoma je značajna zbog mogućnosti širenja patogenih uzročnika putem insekata i glodara.

 

Najvažniji segmenti su kontrola insekata, glodara i mikroorganizama, gde spadaju:

 

  • Dezinfekcija
  • Dezinsekcija
  • Deratizacija
  • Kontrola ptica

 

Dezinfekcija objekata je unutrašnja biosigurnosna mera koja se sprovodi nakon mehaničkog čišćenja i sanitarnog pranja. Mehaničko čišćenje ima za cilj da se sa podova objekta i drugih površina ukloni sva vidljiva nečistoća koju najčešće čini fekalni otpad i ostaci hrane. Sakupljeno đubre se odvozi na određeno mesto (50 metara udaljeno od farmskog objekta) i skladišti. Mehaničkim čišćenjem se može ukloniti od 25-50% mikroorganizama sa poda objekta. Nakon završetka čišćenja objekta, čiste se sve saobraćajnice unutar ekonomskog dvorišta. Po završenom mehaničkom čišćenju pristupa se sanitarnom pranju kojim se uklanja ostatak nečistoće. Infektivni materijal može često da prodre duboko u razne predmete i površine, odnosno može da bude prekriven raznom nečistoćom, naročito organskog porekla, u kojoj se nalazi veliki broj mikroorganizama. Primena bilo kakavog hemijskog dezinfekcionog sredstva na takvom mestu teško da može da dovede do nekog rezultata, jer dezi cijens neće moći da prodre do mikroorganizama. Na taj način dezinfcijens gubi veliki deo svoje dezinfekcione sposobnosti, odnosno do mikrorganizma dopire samo njegov neznatni deo. Zato odstranjivanje nečistoća sa površina koje se dezin kuju predstavlja važnu meru, u stvari uslov za uspešnu dezinfekciju. Kod čišćenja svih površina, odnosno suvog materijala, potrebno je prethodno da se iste navlaže vodom ili dezinfcijensom. To je potrebno zbog toga da se prilikom čišćenja ne bi dizala prašina, a sa njom zajedno i mikroorganizmi. Ovi mogu in cirati druge površine, a aerogenim putem i osoblje koje sprovodi čišćenje. Ni posle temeljnog mehaničkog čišćenja ne može se reći da je odstranjena sva nečistoća koja bi smetala delovanju dezinfekcionog sredstva. Zbog toga je kao drugu etapu, iza mehaničkog čišćenja, potrebno sprovesti sanitarno pranje. Ovim postupkom skida se preostala nečistoća, a sa njom i znatne količine mikroorganizama. Sanitarno pranje treba naročito temeljno sprovesti na podovima, donjim delovima zidova i boksevima u stajama, radnim površinama itd. Sanitarno pranje vrši se sa toplom vodom, pod pritiskom temperature oko 400C.

 

Dezinsekcija objekata treba da se sprovodi kontinuirano imajući na umu prisustvo brojne populacije insekata, pre svega muva u samim objektima i neposrednoj okolini. Na farmi treba koristiti higijenske i zaštitne mere, pre svega pravilno skladištenje đubreta, postavljanje zaštitnih mreža na prozore i ventilacione otvore, kao i upotrebu hemijskih srdstava (adulticida i larvicida).

 

Deratizacija je jedna od veoma važnih mera u sprovođenju biosigurnosnih protokola. Pored primene hemijskih rodenticidnih sredstava na farmama je neophodno preduzeti građevinsko tehničke i preventivne mere u cilju smanjenja ulaska glodara u famske objekte. Potrebno je pravilno održavanje ekonomskog dvorišta što podrazumeva redovno košenje i uklanjanje korova i rastinja.

Pored toga, kod njih je obavezno sprovođenje redovnih preventivnih mera zdravstvene zaštite i monitoringa na pojedine bolesti.

 

Kontrola ptica - ptice (golubovi, vrapci, čvorci, laste, vrane, svrake i sl.) mogu biti nosioci infektivnog materijala na nogama ili preko organa za varenje ili disanje. Stoga se preporučuje zatvaranje rupa pogodnih za pravljenje gnezda, postavljanje mreža na prozore i otvore za ventilaciju, zatvaranje otvora na silosima i pokrivanje rubova ispod krovišta i streha pogodnih za pravljenje gnezda i zadržavanje ptica.

 

Istraživanja su pokazala da u našoj zemlji posebno kada su farme u pitanju postoje brojne nepravilnosti i propusti u obezbeđenju biosigurnosti. Propuste (izuzev lošeg izbora lokacije) i nepravilnosti je uglavnom moguće ispraviti jer su biosigurnosne mere jednostvne i ne koštaju puno.

 

 


Autorski tekst: srbijaspace.rs


← Prethodni tekst   /   Naredni tekst →



Komentari

Nema komentara.

Dodajte komentar