Uništavanje glodara

SrbijaSpace

  1. Naslovna
  2. Naslovi

Uništavanje glodara

 

Uništavanje glodara

Glodari

 

Glodari spadaju u sisare i čine njihovu najveću grupu , s’obzirom na činjenicu da preko 2000 vrsta glodara čini preko 40% svih vrsta sisara. Rasprostranjeni su po celom svetu, na svim meridijanima, geografskim oblastima i klimatskim područjima.

Pored opštih sisarskih anatomskih odlika, svi glodari imaju jednu specifičnost koja se ogleda u neprestanom rastu zuba sekutića, što ih navodi na “grickanje”, kako bi te iste zube trošili. Većina glodara su noćne životinje i pretežno svaštojedi. To su uglavnom male, simpatične, bezopasne životinje. Mogu biti vrlo korisne za životnu sredinu, dok samo nekoliko vrsta spadaju u štetočine, kao sto su pacovi, miševi, hrčkovi, puhovi, krtice… Tih nekoliko vrsta su potencijalni prenosioci bolesti.

Bolesti koje glodari prenose

 

Sve bolesti po tipu uzročnika možemo podeliti na:

  • bakterijske (tularemija, koli-baciloza, bruceloza, tuberkuloza, leptospiroza, salmoneloza, groznica…)
     
  • virusne (slinavka i šap, besnilo, limfatični horiomeningitis, hemoragična groznica, rikecioza…)
     
  • parazitske (trihineloza, lajsmanioza, kokcidioza..)
     
  • protozoe (toksoplazmoza, amebijaza, sarkocistoza… )
     
  • glivične (različiti vidovi dermatomikoza i trihofitija, npr flavus, histoplazmoza, sporotrihoza…)

Imajući u vidu brojnost glodara, njihov suživot sa ljudima i domaćim životinjama, pokretljivost, dolazimo do zaključka da se širenje infektivnog materijala i prenos bolesti odvija veoma brzo. Uništavanje i suzbijanje brojnosti glodara ima značaja, pre svega u sprečavanju širenja zaraza i zaraznih bolesti ljudi i životinja .Stoga je bitno poznavati puteve i načine prenosa infektivnih uzročnika, u stvari etiologiju bolesti.

Načini prenošenja infektivnog materijala

Štetni glodari, najviše miševi i pacovi, predstavljaju pravi rezervoar infektivnog materijala. Živeći u blizini čoveka i domaćih životinja svojim ekskrementima (izmet, urin) i krvlju seju zarazni materijal. Takav materijal dospeva u hranu, vodu, pa i predmete koje koriste ljudi , dovodeći tako do nastanka infekcije. Prenos može da se odvija i indirektnim vektorima kao sto su krpelji, buve, buba švabe, mravi…

Uništavanje glodara - deratizacija

Tragajući za hranom, glodari posećuju prljava mesta kao što su septičke jame, klozeti, kontejneri, kanalizacioni vodovi,deponije smeća, a potom skladišta hrane, stambene površine, objekte za snabdevanje vodom, čime se rizik od infekcija znatno uvećava. Stoga deratizacija kao mera suzbijanja glodara ima veliki značaj u sprečavanju širenja zaraze i zaraznih bolesti.

 

terkst prenesen sa bloga Istrebljivača


Autorski tekst: srbijaspace.rs


← Prethodni tekst   /   Naredni tekst →



Komentari

Nema komentara.

Dodajte komentar