Video nadzor i Zakon o privatnom obezbeđenju

 

Video nadzor i Zakon o privatnom obezbeđenju

S obzirom na rast stope kriminala i na stalnu opasnost od terorizma, ne čudi što je iz dana u dan sve više nadzornih kamera svuda oko nas. One se nalaze na raskrsnicama, na auto putevima, aerodromima, železničkim, autobuskim i metro stanicama, na fudbalskim stadionima, u javnim ustanovama, školama, fabrikama, maloprodajnim objektima, kancelarijama, i na raznim drugim javnim mestima.

Osim toga, sve više ljudi koristi video nadzor i za obezbeđenje stambenih objekata

Povećana potražnja za sigurnosnim kamerama dovela je do ogromnog zamaha u industriji video nadzora. Vodeći svetski proizvođači angažuju najbolje inženjere koji neprestano rade na inovativnim rešenjima i smišljaju nove inteligentne sisteme video zaštite ljudi i imovine. Zahvaljujući razvoju veštačke inteligencije i video analitike, kao i UHD kamera visoke rezolucije, današnje video nadzor opcije u stanju su da korisnicima pruže bolju zaštitu u odnosu na bilo koji drugi bezbednosni sistem. 

Upotreba video nadzora – šta propisuju zakonske norme 

Zbog stalnih inovacija i sve veće upotrebe sigurnosnih kamera, zakonski propisi koji regulišu ovu oblast moraju da prate promene i da se prema potrebi radi njihova dopuna. 
Propisima koji važe u našoj zemlji su pre svega obuhvaćeni postupci ugradnje, održavanja i servisiranja video nadzornih sistema. Kada je u pitanju zakon o privatnom obezbeđenju obuhvata propise kojima je regulisana ova oblast.  U novembru prošle godine ovaj Zakon je pretrpeo za sada poslednje izmene i dopune. 

U zemljama EU, maja 2018. godine stupila je na snagu Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti, poznatija kao GDPR  (General Data Protection Regulation). GDPR se delom odnosi i na video nadzor, a njegovi propisi u nekim okolnostima moraju da se poštuju čak i u zemljama koje nisu članice EU, pa i u Srbiji. 

Na koga se odnose propisi GDPR-a u Srbiji?

Ukoliko je neka firma u svom poslovanju povezana na bilo koji način sa bilo kojim fizičkim ili pravnim licem čija adresa glasi na neku zemlju EU, ta firma je u obavezi da poštuje propise GDPR-a. Drugim rečima, novčane kazne propisane odredbama GDPR-a prete svim firmama iz Srbije za koje se utvrdi da kupci njihove robe ili korisnici njihovih usluga iz zemalja EU nisu bili na adekvatan način obavešteni o svojim pravima vezanim za zaštitu ličnih podataka. 

Video nadzor i GDPR su povezani na taj način što se odredbama GDPR-a štiti svaki podatak kojim može da se identifikuje neka osoba, a to, osim pisanih informacija, obuhvata i video snimke sačinjene sigurnosnim kamerama. Zbog toga se video nadzor kvalifikuje kao visokorizična aktivnost. 

Najnovije izmene i dopune Zakona o privatnom obezbeđenju 2018

Izmene i dopune iz novembra 2018. godine obuhvatile su kako tehničko-normativne segmente, tako i odredbe koje se odnose na visinu novčanih kazni u slučaju nepoštovanja propisa Zakona o privatnom obezbeđenju. Većim novčanim kaznama od dosadašnjih obuhvaćeni su kako pružaoci usluga tehničko-fizičkog obezbeđenja, tako i korisnici tih usluga. 

Licenca

Da bi nekoga mogli da angažujete na poslovima privatnog obezbeđenja, on mora da poseduje potrebnu licencu, bez obzira da li se radi o fizičkom licu ili o agenciji čija je delatnost privatno obezbeđenje. Poslednjim izmenama i dopunama predviđeni su novi uslovi za dobijanje licenci, koji su opisani u članu 10 ovog zakona. Dužina trajanja licenci je 5 godina. 

Procena rizika, plan obezbeđenja i sačinjavanje ugovora

Drugi uslov je sačinjavanje ugovora zasnovanog na planu obezbeđenja, tj. na dokumentu u kome su predstavljene sve planirane usluge u skladu sa prethodno izvršenom procenom rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja. 

Izuzetno, procena rizika nije neophodna kod pružanja usluga zaštite lica, stambenih objekata i obezbeđenja javnih skupova gde onaj ko organizuje skup sam angažuje službenike za obavljanje  redarskih poslova. Isto tako, procena rizika nije obavezna ni za mikro pravna lica i preduzetnike koji se bave knjigovodstvenim i računovodstvenim poslovima. 

Pisano obaveštenje MUP-u o zaključenom (raskinutom) ugovoru o privatnom obezbeđenju

Ovo obaveštenje MUP-u dostavlja se u slučajevima zaključenja, aneksa ili raskida ugovora o fizičkoj zaštiti oružjem ili o uslugama video nadzora koje podrazumevaju i arhiviranje snimljenog materijala. Obaveštenje je potrebno predati mesno nadležnoj upravi policije, najkasnije osam dana nakon nastale promene ugovora. 

Koji sistemi tehničke zaštite su obuhvaćeni Zakonom o privatnom obezbeđenju

Novom regulativom promenjen je i čl. 30 Zakona o privatnom obezbeđenju, kojim se precizno određuje koje sve delatnosti potpadaju pod sistem tehničke zaštite. To su: 

  • Protivprovalna i protivprepadna zaštita,  
  • Zaštita od požara,  
  • GPS (satelitsko) praćenje vozila,  
  • Elektrohemijska zaštita vrednosti,  
  • Mehanička zaštita i zaštita podataka,  
  • Video nadzor i kontrola pristupa


Veće novčane kazne za povredu Zakona 

Novčane kazne u slučaju nepoštovanja odredbi zakona su povećane, i kreću se od 25.000 do čak 2 miliona dinara, zavisno od vrste prekršaja i od toga ko je odgovoran za prekršaj. 

Kazne za firme koje pružaju usluge privatnog obezbeđenja 

Novčana kazna od 500.000 do 2.000.000 dinara propisuje se firmama koje pružaju usluge fizičkog i tehničkog obezbeđenja u sledećim slučajevima: 

  • Kada agencija za vršenje poslova privatnog obezbeđenja angažuje lica bez licence. Za obavljanje poslova obezbeđenja bez licence je osim novčane kazne propisana i zabrana vršenja određenih delatnosti u vremenskom roku od 6 meseci do 3 godine, 
  • Vršenje poslova privatnog obezbeđenja bez zaključenog ugovora sa korisnikom usluga, 
  • Obavljanje poslova privatnog obezbeđenja bez sačinjenog plana obezbeđenja, kao i u slučaju ako plan postoji ali je sačinjen bez plana tehničke zaštite (kada je to tražena usluga), 
  • Ukoliko se poslovi fizičkog obezbeđenja obavljaju van granica objekta ili prostora koji se obezbeđuje,
  • Ukoliko na javnom objektu ili javnom prostoru koji se obezbeđuje video nadzorom ne postoji jasno istaknuto obaveštenje o vršenju nadzora, ako se ne vrši arhiviranje snimaka ili ako ti snimci ne budu po zahtevu ustupljeni na uvid ovlašćenom službeniku policije, 
  • U slučaju korišćenja sačuvanih podataka van svrhe za koju su prikupljani, ako se ustupaju trećem licu ili se javno objavljuju, 
  • Ukoliko prilikom planiranja tehničkog obezbeđenja nije urađena i procena rizika, u slučajevima kada ona predstavlja zakonsku obavezu,
  • Ako službenici obezbeđenja ne nose uniformu, 
  • Ukoliko policijskom službeniku bude uskraćen pristup prokupljenoj dokumentaciji, i ne pruže mu se traženi podaci i obaveštenja. 


Novčana kazna od 50.000 do 150.000 dinara i zaštitna mera zabrane obavljanja određenih poslova u vremenskom razdoblju od 3 do 12 meseci, propisuju se fizičkim licima koja vrše poslove privatnog obezbeđenja ili redarske poslove bez posedovanja licence. U tom slučaju, i preduzetnik koji obavlja poslove zaštite bez licence, biće takođe novčano kažnjen iznosom od 250.000 do 500.000 dinara, kao i zabranom vršenja određenih delatnosti u roku od 6 meseci do 3 godine.  

Кazne za ustanove, kompanije i preduzetnike koji koriste usluge privatnog obezbeđenja 

Ni korisnici usluga nisu pošteđeni visokih novčanih kazni. Pravno lice koje koristi usluge privatnog obezbeđenja, u koje spadaju i sistem tehničke zaštite i video nadzor, biće kažnjeno novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara pod sledećim okolnostima: 

  • Ako nije zaključen ugovor o privatnoj zaštiti, sačinjen u pisanoj formi, sa angažovanim pravnim licem ili preduzetnikom koji pruža usluge privatnog obezbeđenja,
  • Ako na odgovarajućem mestu ne postoji jasno vidljivo obaveštenje da se prostor nalazi pod video nadzorom, 
  • Ako se arhivirani snimici ne čuvaju minimu 30 dana od dana njihovog nastanka, ili ako iz bilo kog razloga ovlašćeni policijski službenik nakon upućenog zahteva ne dobije na uvid traženi materijal. 
  • U slučaju nepostojanja ugovora, kažnjava se i odgovorno fizičko lice u pravnom licu i to iznosom od 50.000 do 150.000 dinara. Istim iznosom biće kažnjeno i svako fizičko lice korisnik usluga koje prethodno nije sačinilo ugovor sa firmom koja pruža usluge privatnog obezbeđenja. Preduzetnik koji nema zaključen ugovor sa firmom za obezbeđenje plaća prekršajnu kaznu u visini od 250.000 do 500.000 dinara,


Ugovor o održavanju i servisiranju

U slučaju nepostojanja ugovora o održavanju i servisiranju video nadzora ili drugih sistema tehničke zaštite propisane su sledeće kazne: 

  • Za pravno lice korisnika usluga privatne zaštite novčana kazna od 100.000 do milion dinara, 
  • Za odgovorno lice u pravnom licu koje je korisnik usluga privatnog obezbeđenja novčana kazna od 25.000 do 80.000 dinara, 
  • Za preduzetnika korisnika usluga privatnog obezbeđenja novčana kazna od 50.000 do 250.000 dinara, 
  • Za fizičko lice korisnika usluga privatnog obezbeđenja novčana kazna u iznosu od 25.000 do 80.000 dinara. 


Ovo su uglavnom sve važnije izmene i dopune Zakona o privatnom obezbeđenju, i njih će, kao što smo mogli da vidimo, morati da poštuju kako pravna lica i preduzetnici koji se bave pružanjem usluga privatnog obezbeđenja, tako i sve kompanije koje obavljaju privredne delatnosti, a koje su korisnici usluga video nadzora ili nekog drugog korespodentnog sistema tehničke zaštite. 

U slučaju da i sami planirate postavljanje video nadzora, trebalo bi da imate na umu sve informacije iz ovog teksta.


Autorski tekst: SrbijaSpace.rs


Komentari (1)

posmatrač

posmatrač 03-Apr-19


U ulazu zgrade stoji nadzorna kamera, svi stanari namaju pristup video signalu. A ko zna ko još ima pristup. Trebalo bi da se neko pozabavi i ovim kamerama


Dodajte komentar