Krpelji i njihovo uništavanje

 

Krpelji i njihovo uništavanje

Krpelji

Krpelji spadaju u “artropode” i imaju veći značaj za veterinarsku medicinu, jer su prenosioci krpeljske groznice (babezioze), dok kod ljudi mogu biti uzročnici tzv. “Lajmske bolesti”. Uništavanje krpelja se sprovodi mehaničkim metodama - košenjem trave i dezinsekcijom zelenih površina.

Dezinsekcija krpelja se vrši najčešće u proleće i to na području urbanih i suburbanih travnatih površina.

Ranije su krpelji imali cikličnu aktivnost u toplom periodu godine, od marta do oktobra, ali sa pojavom blagih zima, krpelji i bolesti vezane za njih se javljaju tokom cele godine. Dezinsekciona sredstva koja se koriste u sistematskim akcijskim dezinsekcijama su iz grupe “piretroida”, insekticida koji dokazano nema loših efekata po zdravlje ljudi i toplokrvnih životinja.


Veličina krpelja
veličina krpelja
 

Krpelji su ektoparaziti koji se hrane krvlju domaćina, a to mogu biti svi sisari, ptice a ređe gmizavci i vodozemci. U prirodi se krpelji najčešće mogu naći u visokoj travi, gde vrebaju potencijalnog domaćina. Najčešće navale krpelja su u proeleće i početkom leta, kada počinje toplije vreme i ima dosta vlage. Razvojni ciklus krpelja se sastoji iz tri faze: larva, nimfa i odrasli oblik (adult).

U svakoj fazi razvoja neophodan je obrok krvi. Ženka se češće može sresti kao napasnik, može položiti jaja samo ako se nasisa krvi. Veličina krpelja razlikuje se u zavisnosti od razvojnog oblika: larva oko 1 mm, odrasla ženka oko 4-5 mm. Kada se nasisa krvi može dostići veličinu zrna graška i veće.

Žive oko godinu dana, ređe duže. Krpelji imaju složen usni aparat, koji im omogućava da se čvrsto zabodu u kožu domaćina i tako ostanu sve dok se ne nasisaju krvi i sami otpuste.

U velikom broju, krpelji mogu da izazovu ozbiljne anemije kod domaćina. Pored anemija, krpelji mogu, kao prenosnici da izazovu veliki broj ozbiljnih oboljenja kod ljudi i domaćih životinja, poput: lajmske bolesti, virusnog meningoencefalitisa, Q-groznice, tularemije, babezioze, erlihioze, anaplazmoze, itd. Krpelji su podeljeni u 3 familije:

  • Tvrdi krpelji (Ixodidae)
  • Meki krpelji (Argasidae)
  • Nuttalliellidae, koji sadrže samo jednu vrstu, Nuttalliella namaqua

Kontrola krpelja je neophodna, da si se sprečila pojava ovih bolesti. To podrazumeva tretiranje domaćih životinja, ali i tretiranje zelenih površina (parkova, šetališta, izletišta, itd.) akaricidima, kao i održavanje zelenih površina.


Autorski tekst: Nenad Savić


Komentari (1)

ne volim krpelje

Jednostavno, protiv ovih malih opasnih napasti i prenosioca baš nezogdnih bolesti nema pravog otpora osim pažljuivog pregleda posle boravka u prirodi.

Oni su mali i nečujni i crni.

Pregled i pogotovo ako osetite svrab u nekim delovima tela posle boravka u prirodi su poziv na akciju.
I pored svega, kada se krpelj nekako zakači za vaše telo, važno je da što kraće boravi u vašoj koži. Logično, ovo je posebno bitno ako je krpelj zaražen, jer se već posle 24 sata povećava rizik da će osoba oboleti od grozne lajmske bolesti.

Dakle, pažljivo i pažljivo i opet malo pažljivo. Neposredno nakon ubušenja, građani krpelja mogu sami izvaditi pincetom, tako što će ga uhvatiti što bliže uz kožu i blago povući na gore, u suprotnom smeru kretanja kazaljke na satu.

Ovom prilikom ne treba koristiti nikakva hemijska sredstva. Obavezno treba proveriti da li je krpelj ostao ceo, a nakon toga mesto uboda očistiti alkoholom.



(Dobar) +1
(Slab) 0
06-Apr-19 11:10:31 AM



Dodajte komentar