Deratizacija glodara, metode deratizacije i vrste sredstava za deratizaciju

Deratizacija glodara je sistematsko uništavanje miševa, pacova i drugih glodara štetočina. Sistematsko uništavanje štetočina bi trebalo raditi dva puta godišnje i to u periodima kada su glodari i najaktivniji, u jesen i proleće.

Uništavanje glodara se vrši zbog smanjivanja štete koju prave na sirovinama, u prehrambenoj industriji i predmetima… (Ekonomski razlozi) kao i zbog zaraznih bolest i parazitskih oboljenja (Zdravstvenih razloga) koje mogu preneti kako na čoveka tako i na životinje. Usled šteta koje mogu prouzrokovati možemo delovati preventivnim ili kurativnim metodama

U Preventivne mere ubrajamo sve metode kojima se sprečava dolazak i namnožavanje glodara štetočina na jednom odredjenom predelu. Pod prevencijom se podrazumevaju kontrolisani higijenski uslovi (uklanjanje smeća i ostalog otpada), kao i izgradnja objekata od čvrstih materijala (limova i betona) kako bi se sprečio ulazak glodara štetočina u same objekte. Održavanje higijene u objektima i oko njih jedan je od osnovnih prevencija u borbi protiv nastanjivanja i razmnožavanja svih glodara štetocina. Takodje je potrebno zatvoriti i sve kanalizacione otvore, rešetkama ili poklopcima jer su to i najčešći putevi glodara.

Ukoliko se preventivnim merama ne spreči nastanjivanje glodara moraju se primeniti kurativne metode. Za uništavanje glodara se koriste i prirodni neprijatelji (Predatori) mačke, psi, mungosi, lisice, ptice grabljivice, sove .. sve su to prirodni neprijatelji glodara. Zbog obuke i pripitomljavanja nisu praktični za primenu pa se i retko koriste u praksi.

U kurativne mere se ubrajaju Biološke metode, fizičke ili mehaničke metode zaštite i hemijske metode.

* U biološke metode se ubrajaju sterilizanti koji su još u fazi testiranja.

* U fizičke i mehaničke metode se podrazumevaju razne zamke i klopke za glodare (upotreba struje visokog napona, gasnih klopki, raznih lepkova itd.). Zamke (mamci) su najstariji vid lova na pacove, međutim zbog obima radne snage za njihovo postavljanje primenjive su samo na manje površine.

* U hemijske metode uništavanja glodara podrazumeva se upotreba otrova (rodenticida).Otrovi (rodenticidi) se najčešće koriste u mešavini sa hranom i postavljaju se na mestima gde se glodari kreću ili hrane (podrumi, skladišta, luke).

Sama podela otrova se vrši na brzodelujuće (akutne) i sporodelujuće (antikoagulante).

- Akutni otrovi deluju u vrlo kratkom razmaku od konzumacije i vrlo su toksični. Zbog svoje toksičnosti i brzog delovanja nisu idealno rešenje u praksi i predstavljaju opasnost i za čoveka (moguće je da se čovek otruje ili životinja).

- Sporodelujući otrovi (rodenticidi) danas su najčešće u upotrebi. Otrovi druge generacije (bromadiolon i brodifakum) su antikoagulanti koji dovode do krvarenja i uginuća glodara. Konzumacijom ovih otrova glodari umiru tek kroz nekoliko dana(smrt nastaje od 3 do 10 dana od trenutka konzumacije). Zbog odloženog dejstva miševi i pacovi nisu u stanju da upozore ostatak legla

Štetni glodari (pacovi i miševi) su kroz istoriju zabeleženi kao stalni pratioci čoveka. Široko su rasprostranjeni i nanose značajne ekonomske štete, a predstavljaju i veliku opasnost po zdravlje ljudi, jer su prenosioci različitih zaraznih bolesti.

Danas se primenjuju različite metode uništavanja ovih jako rasprostranjenih štetočina. Postoje preventivne i kurativne metode suzbijanja štetnih glodara. Od preventivnih metoda izdvaja se metod sistematske deratizacije, kojim se smanjuje brojnost štetočina. Ova mera bi trebalo da se upražnjava najmanje dva puta godišnje, u proleće i jesen, odnosno kada je najveća aktivnost pomenutih. Ukoliko se ne obavi preventivan metod suzbijanja, preostaju kurativni metodi, odnosno direktna borba sa štetočinama.

Preventivne metode (npr.uklanjanje otpada), biološke metode (prirodni neprijatelji), fizičko-mehaničke metode (upotreba struje visokog napona, gasnih klopki, raznih lepkova itd.), sve su to metode za uništavanje štetnih glodara. Najprimenjivaniji metod suzbijanja je hemijski, koji se vrši upotrebom hemijskih sredstava (rodenticidi).

Prema načinu delovanja razlikujemo sledeće vrste rodenticida:

AKUTNI OTROVI – veoma toksični, brzo delujući

ANTIKOAGULANTI – kumulativni učinak, prolongirano delovanje

HEMOSTERILIZANTI – selektivni učinak

PLINOVI – respiratorni unos, brzo delovanje

Od rodenticida se zahteva efikasnost u niskim koncentracijama, da su primamljivi, da ne izazivaju rezistenciju i da izazivaju smrt glodara što prirodnije (da ne privlači pažnju ostalih glodara) u što kraćem vremenskom intervalu od vremena ishrane.

Sva ova obeležja imaju rodenticidi iz grupe antikoagulanata II generacije koje najčešće koristimo prilikom deratizacije.

Mamke koji se najčešće upotrebljavaju možemo podeliti na osnovu hranjivog nosača, a razlikujemo mamke sa svežom ili pokvarenom hranom, mamke sa žitaricama, parfimisane, tečne i praškaste. Odabir mamaka zavisi od uslova koji vladaju na terenu. Postavljaju se u deratizacionu kutiju sa jasnim oznakama upozorenja i podacima osobe i firme koja vrši deratizaciju.

Osim što treba izabrati prave i atraktivne mamke, za efikasno suzbijanje štetnih glodara, vrlo je važno da se deratizacione kutije sa mamkom izlože na pravo mesto. Stoga je potrebno da se za svaki objekat izradi tačan plan i raspored izlaganja mamaka (deratizaciona mapa), zavisno od mesta najveće brojnosti glodara i njihovih puteva kretanja i zadržavanja, odnosno njihovih skloništa i rupa.

Unistavanje glodara na teritoriji Beograd-a i Srbije u vašem životnom prostoru netoksičnim i neškodljivim preparatima za vas i vaše ljubimce.