Aditivi u PVC-u
Polivinil-hlorid kao materijal
Polivinil-hlorid i (skraćeno PVC) je materijal koji ima široku primenu u savremenom životu čoveka. Upotrebljava se u proizvodnji ambalaže za hranu, sokove ili vodu, u autoinsdustriji i građevini, u igračkama za decu, u raznim folijama, za proizvodnju PVC stolarije (gde je potisnuo sa tržišta drvo i aluminijum).
Sam po sebi polivinil hlorid nije mnogo stabilan pošto se pod uticajem sunčevog zračenja, UV svetlosti, toplote, kiseonika, nekih hemijskih supstanci i mehanički snaga vrlo brzo raspada. Ali PVC je veoma kompatibilan sa nekim jedinjenima koji mu pomažu da dobije neke osobine i tako postigne veliku upotrebljivost i laku obradivost.
Najvažniji aditivi su hlorovani polietilen (CPE) i kalcijum – cink (Ca-Zn) stabilizatori.
Hlorovani polietilen (CPE)
Hlorovani polietilen je jedinjenje iz grupe polimernih modifikatora. U zavisnosti od udela CPE-a u plastičnoj smesi sa PVC-om, i količine hlora u CPE-u (koje mogu da se kreću od 34 do 44%), on može da ima sledeće uloge:
- modifikator žilavosti,
- sredstvo za poboljšavanje obradivosti,
- polimerni omekšivač.
CPE je jeftin materijal i veoma je značajan u proizvodnji proizvoda od PVC-a zato što im daje mahaničku otpornost, nepropustljivost na vlagu i vodu, ali i mekoću i otpornost na vatru.
Ca-Zn stabilizatori
Proizvodima od PVC mora se dodati sredstvo za toplotnu stabilizaciju. Najpoznatiji i do nedavno najprimenjivani su bili olovni stabilizatori koji su jeftini i vrlo efikasni, ali nisu ekološki prihvatljivi. Olovo je veoma toksičan element i ekološki zakoni, koji su doneseni u cilju zaštite životne okoline, zabranjuju njegovu upotrebu.
Zamena je nađena u Ca-Zn stabilizatorima. Radi se o cinkovim i kalcijumovim solima karboksilnih kiselina. Oni jesu skupi i manje efikasni od olovnih stabilizatora, ali zbog svoje netoksičnosti imaju primenu u termo stabilizaciji polivnilinih proizvoda.
U toku procesa proizvodnje, PVC masi se dodaju Ca i Zn karboksilati, nastaje hemijska reacija gde se hlor iz polivnila zamenjuje sa esterskom grupom koja je stabilna za razliku od hlora. Prvo se dobija cinkov hlorid - ZnCl2 koji ima tu osobinu da ubrzava razgradnju dobijenog polimera. Kako bi se to sprećio, u plastičnu smesu se dodaje kalcijum-karboksilat, dobija se kalcijum-hlorid (CaCl2) koji za razliku od ZnCl2 zaustavlja dalje dehidrohlorovanje i razgradnju.
UMESTO ZAKLJUČKA
Polivinil-hlorid se pokazao kako nezamenjiv materijal u mnogim oblastima, uključujući i u proizvodnju stolarije, ali bez dodataka on je manje više neupotrebljiv. Za kvalitet PVC prozora i vrata je vrlo bitno da ulazna sirovina bude kvalitetna i da u njenom hemijskom sastavu budu gore navedeni stabilizatori. Od toga zavisi i kvalitet završnog proizvoda.
tekst je pozajmljien sa bloga MR PVC
Autorski tekst: Nenad Savić
Vaše povratne informacije nam mnogo znače.
Molimo Vas
da kliknete na ikonicu koja odražava Vaš nivo satisfakcije posle pročitanog teksta.
Molimo Vas
da kliknete na ikonicu koja odražava Vaš nivo satisfakcije posle pročitanog teksta.
NEZADOVOLJAN
JAKO ZADOVOLJAN
Kako ste ocenili ovaj tekst?
Da li su proizvodi od PVC-a sigurni i bezbedni? Postoje različita mišljenja na ovu temu i diskusija traje nesmanjenom žestinom do današnjih dana. Posotoje dve grupe: grupe različitih razmišljanja: oni koji misle da je PVC i proizvodi od PVC-a izuzetno štetan, i da ga treba izbaciti iz upotrebe, i oni koji su ubeđeniji da je PVC potpuno bezbedan. Iz vašeg iskustva, da li je pvc bezbedab za uporebu ili ne?