Tokom života, često se susrećemo sa određenim zdravstvenim izazovima. Jedan od takvih je alergija na polen, ili pak alergija na gluten. Kada govorimo o alergiji na gluten, ne možemo a da ne spomenemo celijačnu bolest. Često se smatra da su u pitanju pojmovi koji upućuju na isti problem, ali istina je nešto složenija.

Celijačna bolest je ozbiljno medicinsko stanje koje zahteva pažnju. Ali pre nego što se zabrinete, hajde da istražimo šta zapravo ona podrazumeva, da li je celijačna bolest nasledna, i ako jeste, koje korake možete da preduzmete u svojoj borbi protiv nje.

Šta podrazumevamo pod celijačnom bolešću?

Kao što smo napomenuli, mnogi ljudi mešaju intoleranciju na gluten sa celijakijom. Iako određena sličnost između ovih stanja postoji, celijačna bolest se smatra ozbiljnijom od osetljivosti na gluten. Zapravo, u pitanju je autoimuna bolest koja, ukoliko se ne drži pod kontrolom, može dovesti do velikih posledica.

Ali kako su zapravo celijakija i gluten međusobno povezani? Pre svega, po tome što bez ovog proteina iz žitarica, celijakija ne izaziva probleme kod onih koji od nje boluju. Ukoliko obolela osoba, pak, unese gluten, njeno telo pokreće napad na samo sebe, odnosno na sluznicu tankog creva. Kako vreme prolazi, a osoba unosi sve više i više glutena, tako dolazi do sve većeg oštećenja creva, čime se remeti apsorpcija hranljivih materija. Takođe, kod onih koji boluju od celijačne bolesti, a unose namirnice sa glutenom, javlja se i niz neprijatnih simptoma. Oni najčešći podrazumevaju:

• Bolove u stomaku

• Nadutost

• Dijareju

• Umor

Verovali ili ne, čak se i depresija smatra jednim od simptoma celijakije! Zbog toga, možemo zaključiti da ova bolest ne utiče samo na probavni sistem, već na sve—od kostiju do mozga!

Ono što celijačnu bolest čini posebno zanimljivom (i izazovnom) jeste činjenica da se ne manifestuje na isti način kod svih. Neki ljudi mogu imati vrlo blage simptome ili ih uopšte nemaju, dok kod drugih bolest može biti veoma ozbiljna.
 

Uloga gena u nastanku celijakije

Savremena medicina poznaje gotovo bezbroj poremećaja za čiji razvoj su krivci upravo geni. U ove poremećaje možemo donekle da ubrojimo i celijačnu bolest, gde se izdvajaju dva gena i to: HLA-DQ2 i HLA-DQ8. Štaviše, većina osoba sa celijačnom bolešću nosi bar jedan od ova dva gena. To ne znači nužno da će svako sa ovim genima oboleti od celijakije, ali svakako znači da imaju predispoziciju za razvoj bolesti. Prosto rečeno, ako u vašem genetičkom kodu postoje HLA-DQ2 ili HLA-DQ8, vaš organizam je skloniji da vidi gluten ne kao običan protein, već kao pretnju, te da pokrene niz reakcija koje dovode do oštećenja tankog creva.

Međutim, zanimljivo je napomenuti da, iako je genetička predispozicija neophodna, ona sama po sebi nije dovoljna da izazove bolest. Drugim rečima, geni vam mogu dati "ulaznicu" za celijačnu bolest, ali neko ili nešto drugo mora da "otvori vrata". Naučnici još uvek istražuju koji tačno okidači - bilo da je reč o određenim infekcijama, stresu ili nečemu trećem - aktiviraju bolest kod genetički predisponiranih osoba.

Da li je celijačna bolest nasledna?

Razumevanje uloge gena HLA-DQ2 i HLA-DQ8 u razvoju celijakije nas dovodi do pitanja nasleđivanja. Da, celijačna bolest može biti nasledna, ali nije sve tako crno-belo. Ako imate rođaka prvog stepena (roditelj, brat/sestra, dete) sa celijačnom bolešću, vaše šanse da obolite od iste su veće u poređenju sa opštom populacijom. Međutim, važno je naglasiti da mnogi ljudi sa istorijom ove bolesti u porodici zapravo nikada ne obole sami.

Faktori rizika za nastanak bolesti

Pored genetičke predispozicije, postoje i drugi faktori koji mogu uticati na to da li će osoba oboleti od celijačne bolesti. Ovi faktori mogu biti spoljašnji (ekološki) ili unutrašnji (biološki), i zajedno sa genetikom, formiraju složenu mrežu uzroka koji doprinose pojavi bolesti.

Infekcije

Neka istraživanja ukazuju na to da određene vrste gastrointestinalnih infekcija, posebno u ranom detinjstvu, mogu povećati rizik od razvoja celijakije. Teorija je da infekcije mogu izazvati promene u crevnoj sluzokoži, što može dovesti do imune reakcije pokrenute glutenom kod osoba sa genetičkom predispozicijom.

Ishrana u ranom detinjstvu

Uvođenje glutena u ishranu bebe i način na koji se to radi takođe može imati uticaj. Postoji teorija da postoji "prozor prilike" kada je uvođenje glutena najbezbednije, i da previše rano ili prekasno uvođenje može povećati rizik od razvoja bolesti.

Autoimune bolesti

Osobe koje već imaju neku autoimunu bolest, poput dijabetesa tipa 1 ili Hašimoto tireoiditisa, su pod većim rizikom da obole. Autoimune bolesti često "putuju u društvu", što znači da prisustvo jedne može povećati verovatnoću pojave druge.

Ekološki faktori

Ekološki faktori, uključujući izloženost određenim virusima ili hemikalijama, takođe mogu uticati na potencijalno ispoljavanje celijakije. Međutim, naučnici još uvek istražuju koji spoljašnji okidači bi mogli da imaju najveći uticaj.

 

Zašto je genetičko testiranje bitno kod celijakije

Važnost genetičkog testiranja je velika, jer omogućava dobijanje dubljeg uvida u individualne rizike povezane sa ovom autoimunom bolešću. Iako postoji nekolicina testova koji se mogu sprovesti u dijagnostici, jedan od najbitnijih je analiza HLA za celijačnu bolest i gluten intoleranciju. Njen cilj je identifikacija HLA-DQ2 i HLA-DQ8 gena, bez kojih do razvoja ove bolesti apsolutno ne može doći. Zato, ova analiza nije bitna samo za dijagnostiku celijakije, već i potpuno isključivanje rizika od obolevanja.

Šta ako obolite?

Ako se ispostavi da bolujete od celijakije usled genetičke predispozicije, ne treba da očajavate. Dobijanje definitivne dijagnoze izgleda zastrašujuće, ali u slučaju ove bolesti, sam tok iste ne mora da bude loš niti progresivan. Slično kao što ishrana može da pomogne u regulaciji insulinske rezistencije, tako se i celijačna bolest može držati pod kontrolom putem bezglutenske dijete.

Ono što je itekako bitno za obolele je da čitaju deklaracije na namirnicama kako bi bili sigurni da one koje kupuju ne sadrže gluten. Takođe, prilikom posete restoranima, važno je pitati osoblje o opcijama koje ne sadrže ovaj protein. Takođe, zamolite ih da spremaju hranu u okruženju u kojem nije došlo do eventualne kontaminacije glutenom. Poslednja stavka je naročito bitna s obzirom da čak i gluten u tragovima može dovesti do oštećenja creva.

Probiotici su postali sve popularniji dodatak ishrani jer pomažu u održavanju ravnoteže crevne flore i podržavaju zdravlje digestivnog trakta. Kao dodatak bezglutenskoj ishrani, oni mogu doprineti boljem varenju i apsorpciji hranljivih materija, što je od suštinskog značaja za osobe sa celijakijom.
 

 

Celijačna bolest može biti nasledna...ali i ne mora biti!

Celijačna bolest jeste u određenoj meri nasledna, ali prisustvo gena ili čak slučajeva celijačne bolesti u porodici ne garantuje da će neko obleti. Zapravo, čak i ako niko od članova vaše porodice ne boluje od celijakije, treba da budete svesni simptoma ove bolesti i da se konsultujete sa lekarom ukoliko primetite one sumnjive. Rana reakcija dovodi do rane dijagnoze, čime se potom omogućava da na vreme počnete sa upravljanjem vašom ishranom...pre nego li je bolest nanela štetu koju je teško, da ne kažemo nemoguće popraviti!

Korišćene fotografije:

https://www.pexels.com/photo/person-suffering-from-a-stomach-pain-5938363/

https://unsplash.com/photos/person-holding-red-bottle-D37STEwmyqY

https://pixabay.com/illustrations/dna-biology-medicine-gene-163466/

https://unsplash.com/photos/man-looking-at-microscope-rHfsPolwIgk

---

Autorski tekst: Velibor Živkov

Kako ste ocenili ovaj tekst?

---