Da li ste ikada učili ruski jezik ili pokušali da gledate film na ruskom? U svetu, pa i u samoj Rusiji, vlada uverenje da je ruski jezik jedan od najkompleksnijih i najtežih jezika. Ipak, ljudima sa našeg govornog područja čini se da Ruse i nije tako teško razumeti.

S obzirom da ruski pripada grupi slovenskih jezika, sličnosti sa srpskim su i više nego očigledne, ali to ne znači da razlike ne postoje. Zbog toga se kao sasvim logično nameće pitanje: da li srodnost i sličnost između dva jezika može da pomogne ili pak ometa učenje?

Postoje izvesne suptilne razlike i nijanse koje će dobar prevodilac na ruski jezik odmah prepoznati, a koje početniku mogu da promaknu. Ako vas Rus upita „Как твоя фамилия?“, a vi krenete naširoko da pričate o tome kakvo je zdravlje vaše porodice i rođaka, u najmanju ruku ćete ga zbuniti. Zbog pretpostavke da reč “familija” znači isto u ruskom i srpskom jeziku napravićete nesporazum u razgovoru. Zapravo ste upitani kako se prezivate (“фамилия” na ruskom znači prezime).

Da li je savladavanje ruskog lako ili možete da bude zahtevan poduhvat pun izazova? Jesu li u poređenju sa srpskim dominantne jezičke sličnosti ili razlike? Šta kada bliske veze između jezika zbunjuju? Pročitajte.

Zajedničko poreklo ruskog i srpskog jezika

Ruski i srpski jezik imaju zajedničko poreklo, pa tako nisu baš potpuno strani jezici. Naime, oba jezika potiču od davnog i izumrlog praslovenskog jezika. Ruski pripada istočnoj grupi slovenskih jezika, zajedno sa beloruskim, ukrajinskim i rusinskim. Srpski je južnoslovenski jezik, u istoj grupi sa hrvatskim, bugarskim, makedonskim i slovenskim. Postoji i treća, zapadna grupa slovenskih jezika kojoj pripadaju češki, poljski, slovenački i lužičkosrpski jezik.

Savremeni slovenski jezici su od zajedničkog prajezika nasledili oko 2.000 reči. Prisutne u leksičkim fondovima današnjih jezika ove reči su manje-više iste ili slične. Međutim, srodnost slovenskih jezika je očigledna ne samo na leksičkom, već i na fonetskom planu, kao u osnovnim gramatičkim pravilima.

Srpska i ruska azbuka – početak učenja i razlika

Početak učenja svakog jezika svakako leži u savladavanju pisma. Premda i Rusi i Srbi koriste ćirilicu, prve razlike se već ovde uočavaju. Većina slova srpskog ćiriličnog pisma, tačnije 24 slova, identična su onima u ruskom pismu. Ipak postoje i neki pisani znaci koji se razlikuju. Kod Rusa ne postoje slova J, Ć, Đ, NJ, Lj i Dž, odnosno J, Ћ, Ђ, Њ, Љ, Џ. Sa druge strane, u ruskoj azbuci ima devet slova kojih nema u srpskoj (й, ё, ю, я, ы, э, щ, ь, ъ).

Takođe, važno je napomenuti da za razliku od srpske ćirilice, u ruskoj neće svako slovo predstavljati samo jedan glas. Primera radi, ю je oznaka za dvoglas “ju”, я za dvoglas “ja”, a ё za “jo”, a щ se čita kao “št”. Posebna specifičnost ruskog jezika su poluglasnici – Rusi imaju oznake za tvrdi i meki poluglasnik (ъ i ь), kao i tvrdo i ili jeri – ы.

Dok se srpski jezik može pisati i ćirilicom i latinicom, Rusi koriste može samo ćirilično pismo.

Koje su iste i slične ruske i srpske reči?

Ako slušate Ruse kako broje do deset (один, два, три, четыре, пять, шесть…), neće vam biti teško da razumete i uvidite da se brojevi slično izgovaraju i pišu kao u srpskom jeziku. Isto važi i za lične zamenice – я, ты, он, мы, вы, они, prilično podsećaju na srpske – ja, ти, он, ми, ви, они.

U ruskom jeziku zapravo ima mnogo reči koje se pišu isto kao u srpskom i ujedno označavaju iste pojmove: тишина, дом, сила, мило, балет, вагон, поток, далеко, круг, отпор, нож...

Takođe, postoje i one reči koje se slično izgovaraju i pišu, i čije značenje može da nasluti i osoba koja ruski jezik uopšte ne poznaje.  Звание,  машинка, губить, автобус, время, отец, говорить, смешной, косить, оружие, стресс... – više je nego jasno na koje reči u srpskom se odnose.

Zbog svih srodnih i bliskih fonetskih i leksičkih veza između ova dva slovenska jezika, ponekad se može činiti da je učenje ruskog lako. Međutim, ne treba zaboraviti da je ruski jezik kompleksan i da nekada sličnosti mogu da „navedu na pogrešan trag“, odnosno da dovedu u zabludu. Setimo se samo primera s početka: „Как твоя фамилия?“.

Slavisti i ozbiljni proučavaoci ruskog jezika odlično znaju da je savladavanje jezika mnogo više od učenja grupe sličnih reči. Naravno, tu su i one specifične razlike, odnosno ruske reči koje nimalo ne liče na srpske.

Ruski koji ne razumemo – primeri leksičkih razlika

Da početnik koji uči ruski jezik ne bi sebi dodatno otežao usvajanje vokabulara, važno je da bude svestan leksičkih razlika. Konsultovanje priručnika i rečnika je neophodno da bi se pojedine reči razumele. I više je nego lako naslutiti da, na primer, reč коллектив znači kolektiv, a количество – količina. Ako vas Rus pozove na обед, verovatno ćete naslutiti da je u pitanju neki obrok, u ovom slučaju ručak. Međutim, malo teže će biti da shvatite da poziv na завтрак znači poziv na doručak.

Na sličan način, ako čujete bilo koji oblik glagola скучать neće odmah biti jasno da na srpskom znači dosađivati se. Malo ko bi rekao da je oжидание u stvari iščekivanje, a жемчуг – biser. Prema tome, koliko god sličan srpskom i ruski jezik ima reči koje se potpuno razlikuju.

Neke reči koje postoje i u srpskom i u ruskom, ali znače različito

Ipak, najveću pometnju i nesporazume mogu napraviti one reči koje postoje i u srpskom i u ruskom jeziku, ali imaju različito značenje. Pored već pomenute reči фамилия koja znači prezime, u istu grupu mogu se svrstati i sledeće:

• усус – ne znači ukus, već ujed (ukus na ruskom je вкус)
• част – ne znači čast, već deo
• вредный – ne znači vredan, već štetan
• мир – ne znači mir, već svet
• образ – nije obraz nego ikona, lik
• врач – znači lekar, a ne vrač
• живот – znači stomak, a ne život (жизнь)
• Kada je neko na ruskom красный, onda na srpskom nije krasan, već crven i tako dalje.

Ako razmišljate o tome da bolje upoznate ruski jezik, u početku može da bude izazovno savladati razlike, razumeti srodnosti i neka osnovna pravila. Iako u pojedinim trenucima lako, a u drugim poprilično teško, učenje ruskog jezika, naročito za govornike srpskog je ipak neporecivo zanimljivo iskustvo.

Autorski tekst: Srbijanka Stanković

Kako ste ocenili ovaj tekst?

Tweet