Gde si se krio do sada? A onda šok... Da sam znala šta će me snaći...
Bila sam strpljiva čekajući pravog. Nisam posustala ni onda kada su se drugarice redom zaljubljivale, udavale, dobijale decu... Nisam neko ko pristaje na ustupke. Ako nije u skladu sa mojim željama, ne mora ni da se dešava. Ne želim formu, samo me suština zanima. Bar sam tako mislila. Ali da sam znala šta će me snaći, radije bih izabrala...
Dok sedim u nestvarno lepoj bašti kafića u ušuškanom, ali atraktivnom delu grada razmišljam kako mi je ceo život bilo bitno i gde kafu pijem. Uvek sam obraćala pažnju na detalje. Možda je iz mene progovarala esteta ili perfekcionista, ali jednostavne ne volim velike zgrade i beton. Radujem se travi i drveću, stolicama od livenog gvožđa, lepim jastucima i porcelanskim šoljicama.
Na ovom mestu krošnje starog drveća se ukrštaju iznad moje glave razgovarajući u ritmu melodije jesenjeg povetarca. Poneki požuteli list poseti moj sto nehajući za to što sam ga već zauzela. Kao da želi da se malo družimo ili mu je jednostavno žao da sedim sama, pa želi da mi pravi društvo.
Na ovom mestu se i tiho priča da se ne remeti ritam prirode. Zato i jeste uvek prepuno ljudi jer u centru grada imate pravi biser za predah od užurbanog života prestonice. I dok polako završavam kafu na moj sto stiže predivni čokoladni kolač. Podigoh glavu u želji da izustim da ga nisam naručila i tada sam shvatila da noge mogu da vas izdaju i dok sedite.
Predivan momak nešto mi priča, a ja paralisana. Kao da me je grom pogodio i sto munja obasjalo nebo. Ljubav na prvi pogled. Pokušavam da se saberem, ali ne ide... Tako smo se upoznali.
Naša predivna ljubavna priča se odvijala intenzivno. Stalno zajedno uz uživanje uz reku, u prirodi, kroz putovanja, u dugim razgovorima, druženju. Nikada nam nije bilo dovoljno vremena. Stalno sam ga pitala: “ Gde si se krio do sada?” I tako, negde sa januarskim snegom započesmo zajednički život.
Za sve oko nas brzo, a za nas jedva čekani dan. Imala sam osećaj da smo godinama u vezi jer smo svaki trenutak van posla provodili zajedno. Znala sam da sam strpljivo čekala njega. Sve se poklopilo i ličilo da sam našla savršen par.
Jedini put kada sam ga videla baš nervoznog je par dana pre moje selidbe Čim se pojavila potreba da pomogne oko pakovanja i prenošenja stvari, pokazao je njemu nesvojstvenu nervozu. Mislila sam da je to posledica brige oko zajedničkog života, ali ipak je to bio signal da mu skrenem pažnju da nas u životu očekuju i zajednički poslovi, ali i problemi i da nervozi nema mesta.
I umesto da insitiram da pomogne oko pakovanja, ja sam onako zaljubljena, nazvala profesionalnu agenciju za selidbe koji su sve završili umesto nas. A moja baka lepo kaže da ko jednom napravi ustupak, uvek će ga praviti.
Ni sada ne znam da objasnim zašto i kako se sve promeilo sa zajedničkim životom. Odjednom za mene nove obaveze, novi poslovi u stanu, nabavka, raspremanje i spremanje. Ne sećam se kada sam poslednji put uživala u mom omiljenom kafiću. Jedino sam od obaveza mogla da zamišljam krošnje koje se njišu dok Sunce polako probija kroz njih.
Za to vreme, od mog savršenog dečka, tako brižnog i pažljivog, ostalo je malo za pominjanje. Ni sama ne znam zašto, kada i kako tako brzo od predivnog zaljubljenog para postadosmo dvoje ljudi koji se viđaju između obaveza. Istina, njegovih isključivo poslovnih i mojih koje ne znam ni da nabrojim.
I dok sam ja planirala naše venčanje, zamišljala decu i trudila se da naša mala zajednica napreduje, moj predivni, poslovno prezauzeti dečko se zaljubio na poslu. Samo sam pomislila da li je i njoj, kao meni, odneo predivni čokoladni kolač. Da li je i sa njom vreme provodio u dugim razgovorima i šetnjama? Da li je... Da li je... ? Samo su se pitanja nizala u mojoj glavi.
I zašto si insistirao na zajedničkom životu? Zašto? Zašto sam dozvolila da od uspešne mlade žene postanem nekom kućni inventar dok taj neko zavodi druge žene po firmi? To da sam se zaljubila nije opravdanje, a to što sam mislila da me i on voli i nisam videla jasne znakove ne liči na mene. Uvek analitična i pomalo nepoverljiva u ovoj vezi sam srljala od početka. Bukvalno sam zavedena.
I dok je dasa mislio da ću ga moliti da se vrati, ja sam već spakovala stvari i otišla. U stvari, ja sam odmah otišla, a stvari mi je donela ista agencija za selidbe koja me je i uselila. Nisam se mešala, sve su sami spakovali, obezbedili i još vratili ključ bivšem. Samo da ga više ne vidim.
Zvao je, molio, izvinjavao se, slao cveće... Momak suviše si mog dragocenog vremena potrošio i imao da me obasipaš cvećem i slatkišima, a ti si se provodio. I to gde, na poslu. Na moju sreću, brzo sam ga prebolela.
Uskoro mi je stigla izuzetna poslovna ponuda da pređem da radim u Nemačku. Moja firma uspešno posluje tamo. Razmišljala sam tri sekunde pre nego što sam prihvatila. Međunarodne selidbe funkcionišu savršeno, tako da je sve prošlo lagano i bez stresa. Brzo sam se uklopila u savršen tim. Život u Nemačkoj je za mene idealan jer se živi u skladu sa prirodom u kojoj se i provodi puno vremena.
Sedim u svom omiljenom kafiću i ispijam kafu uživajući u predivnom danu. Posle dve godine prvi dolazak kući. Za ovo vreme dala sam priliku porodici i prijateljima da me posećuju, provode odmore i dečije raspuste u Nemačkoj. Želela sam da vide i osete stvarno uživanje u životu.
A ja sam za to vreme upoznala pravog čoveka mog života i dobila jednog nestaška koji nestabilnim koracima pokušava da uhvati lišće koje mu pravi društvo na maminom omiljenom mestu. A prošle su smo dve jeseni između.
Slike: unsplash
lepo .. raznezilo me
Ne može se unapred znati šta će se desiti. Svako ima neko slično iskustvo
moja prica i kao da sam je ja pisala ..
Imala sam i ja slicnog iskustva, neke stvari se ne mogu predvideti i u pocetku sve deluje bajno, a tek nakon sto prodje vreme i sa nekim se zivi onda se vide neke stvari... U svakom slucaju svako na kraju dobije sta zasluzi.