Đubrenje poljoprivrednih biljnih kultura se vrši pre setve, kao deo pripreme zemljišta za useve, i tokom rasta biljaka. Zavisno od rezultata koji treba da budu postignuti - da li se želi pospešiti rast, prinos, kvalitet ili otpornost na bolesti - odlučuje se i o vrsti mineralnog azotnog đubriva kojom će biljne kulture biti tretirane. Mineralna azotna đubriva se uglavnom koriste za tretiranje poljoprivrednih kultura, dok su određene vrste pogodne za upotrebu u voćarstvu i povrtarstvu.

Vrste mineralnih azotnih đubriva

Odabir vrste mineralnih azotnih đubriva kojim će zemljište i poljoprivredne biljne kulture biti tretirane zavisi od niza faktora: koji je sadržaj i oblik azota u đubrivu, kakva je mogućnost primene, čuvanja i korišćenja, te koji su eventualni štetni efekti njegove primene. Vrste azotnih đubriva koje se najčešće upotrebljavaju u domaćoj poljoprivrednoj proizvodnji su sledeće:

Amonijum nitrat (AN)

Amonijum nitrat nastaje reakcijom gasa NH3 i azotne kiseline (HNO3) u tečni rastvor amonijum nitrata koji se zatim osuši i granulira. Rezultat je visoko stabilno, veoma nisko isparljivo đubrivo sa umereno visokim sadržajem azota koje ima otprilike 50% svakog oblika amonijum-N koji se apsorbuje u zemljištu i mobilnog oblika nitrata-N. Ovo je odavno đubrivo koje se preferira u poljoprivredi od kraja Drugog svetskog rata kada je proizvodnja reaktivnih azotnih jedinjenja promenila svoju namenu.

Amonijum nitrat je veoma rastvorljiv, pruža atraktivnu mešavinu labilnog i mobilnog azota, predstavlja najmanji rizik za isparavanje azota od svih mineralnih azotnih đubriva i pruža ogromnu fleksibilnost za široku primenu na površini zemljišta. Koristi se za širok spektar poljoprivrednih i hortikulturnih upotreba. Još uvek je potrebno voditi računa da se minimiziraju gubici gasovitog azota pri ispiranju i denitrifikaciji, što se može desiti usled preteranog navodnjavanja.
 

Ovo đubrivo je bitno pravilno skladištiti. Naime, ako je zbijeno u paletama dolazi do zagrevanja, te može postati zapaljivo i eksplozivno, zbog čega je adekvatno čuvanje od presudnog značaja. Blago zakišeljava zemljište, ali biljkama odmah nakon primene pruža azot, jer je odlično rastvorljivo. Nakon što biljke apsorbuju nitratne jone, zemljište se vraća u prvobitno stanje.

Stabilizovani amonijum nitrat (SAN)

Stabilizovani amonijum nitrat sadrži 33% azota i 1% magnezijuma, koji se koristi kao stabilizator. Zahvaljujući upotrebi stabilizatora smanjuje se eksplozivnost đubriva. Polovina azota je amonijačna, a polovina nitratna, dok magnezijum predstavlja sekundarni makronutrijent. Baš kao i AN, đubrivo je higroskopno, odlično rastvorljivo i biljke ga dobro apsorbuju.

Krečni amonijum nitrat (KAN)

U sastav krečnog amonijum nitrata ulaze azot (27 %), amonijak (13,5 %), nitrat N (13,5 %), magnezijum (4,0 %) i kalcijum (6,0 %).

Azot se lako i efikasno apsorbuje korišćenjem ovog đubriva, dok su kalcijum i magnezijum važni za vitalne funkcije biljaka. Krečni amonijum nitrat omogućava biljkama da puste široko lišće bogate zelene boje i može obezbediti 5-20 % bogatiju žetvu. Dugotrajna upotreba ne izaziva zakiseljavanje zemljišta i nema uticaja na biološku aktivnost zemljišta. Biljke su obogaćene ne samo azotom, već i magnezijumom i kalcijumom. Štaviše, krečni amonijum nitrat obezbeđujući biljkama neophodne hranljive materije kompenzuje nedostatak svetlosti i oštećenje kiselog zemljišta.

Đubrivo je bele, sive, žućkaste boje, u obliku granula. Azot je polovinom u obliku amonijaka, a drugom polovinom nitratni. Đubrivo se mora pažljivo pakovati, kako ne bi povuklo atmosfersku vlagu, koja dovodi do toga da se đubrivo zgrudva.

Urea (karbamid)

Urea nastaje reakcijom amonijaka i ugljen dioksida na visokoj temperaturi i pritisku. Reakcija formira rastopljenu čvrstu supstancu koja se postepeno hladi i formira u komadiće čvrstog đubriva sa visokim sadržajem azota. Urea je oblik organskog azota (npr. prirodno se izlučuje urinom životinja), ali se đubrivo uree industrijski proizvodi u količinama i čistoći potrebnim za poljoprivrednu upotrebu.

Biljke mogu da apsorbuju male količine uree direktno iz zemljišta, ali najveći deo azota koji je biljkama na raspolaganju iz uree rezultat je brze, enzimski posredovane hidrolize do gasa NH3, zatim reakcije sa zemljišnom vodom do NH4+. Enzim, ureaza, koji se nalazi u svim zemljištima, odgovoran je za katalizaciju ove reakcije, koja se dešava u roku od nekoliko dana od nanošenja uree na tlo.

Važno je planirati primenu uree neposredno pre obrade tla, navodnjavanja ili oluje, tako da se visoko rastvorljiva urea može ugraditi najmanje 10 cm u tlo, sprečavajući tako nepotreban gubitak gasa u atmosferi. Ovo zahteva najmanje 2 cm vode (navodnjavanjem ili atmosferskim padavinama). Ostavljanje uree na površini tla duže od 48 sati može dovesti do velikog ili skoro potpunog gubitka azota kao NH3.
 

Kako se proizvode mineralna azotna đubriva?

Proizvodnja mineralnog azotnog đubriva (za razliku od azota iz stajnjaka, komposta ili drugih izvora organskih materija) u većini slučajeva počinje proizvodnjom gasa amonijaka (NH3). Amonijak se proizvodi Haber-Bošovim procesom gde se atmosferski azot (skoro 80% Zemljine atmosfere) sagoreva sa metanom (prirodnim gasom) pri visokim temperaturama i pritisku. Gasoviti amonijak se zatim ukapljuje pod pritiskom da bi se sam koristio kao đubrivo ili reaguje sa različitim kiselinama ili gasovima da bi se formirala uobičajena gasovita, čvrsta i tečna mineralna azotna đubriva.

Mineralna azotna đubriva obezbeđuju jedan ili oba primarna oblika azota koje biljke preuzimaju, naime, amonijum (NH4+) i nitrat (NO3-).

Reaktanti koji se koriste su vodonik i azot, uz prisustvo gvožđa kao katalizatora. Ceo proces hemijske granulacije se odvija u cevnim reaktorima, pod pritiskom od 200 do 900 atmosfera. Prednost ovog procesa je mogućnost dobijanja širokog asortimana formulacija mineralnih azotnih đubriva i visok i ujednačen kvalitet granula u finalnom proizvodu.

Zašto je neophodan oprez prilikom pakovanja azotnih đubriva?

Prilikom pakovanja mineralnih azotnih đubriva potreban je oprez, jer usled nepravilnog pakovanja đubrivo može da izgubi na kvalitetu, ako apsorbuje atmosfersku vlagu, ili može da izazove eksplozivnu reakciju, ako je suviše zbijeno prilikom pakovanja.

Pakovanje mineralnih azotnih đubriva vrši se uz pomoć mašine za pakovanje u otvorene vreće, ali neophodna je pakerica od otpornog materijala, recimo inoksa, koja je predviđena za pakovanje agresivnih supstanci, kao što su mineralna đubriva. Pakerice za pakovanje u otvorene vreće Duplex Neto Inox najpogodnije su za upotrebu u proizvodnji mineralnih azotnih đubriva.

 

---

Autorski tekst: Ljiljana Bugarin

---