Kako probiotici utiču na zdravlje digestivnog sistema
Probiotik je reč koja je nastala od grčke reči “pro” i “bios” i koje u bukvalnom prevodu znače “za život”. Samo iz ovog podatka, može se zaključiti da su probiotici i te kako važni faktori u očuvanju digestivnog sistema, ali i celokupnog zdravlja čoveka.
Prema zvaničnoj definiciji, probiotici su mikrorganizmi koji poboljšavaju i obnavljaju crevnu floru, i zato ih drugačije nazivaju i “zdravim, korisnim bakterijama”. Probiotici se masovno koriste, gotovo, na svakodnevnoj bazi, zbog mnogih blagotvornih dejstva koje imaju na organizam.
Evo kako tačno probiotici utiču na zdravlje digestivnog sistema i na celokupno zdravstveno stanje kod čoveka.
U crevima čoveka postoji više od 38 biliona bakterija. Ove bakterije se dele na dobre i loše bakterije, a upravo je njihova ravnoteža veoma značajna u očuvanju dobrog zdravlja organizma.
Ukoliko ste se pitali šta tačno podrazumeva termin “dobra bakterija”, to je probiotik koji vašim crevima omogućava jačanje odbrambenog sistema organizma. Inače, creva su organ koji je odgovoran za značajan procenat imuniteta kod čoveka, i zato je od izuzetne važnosti da se vodi računa o njegovom zdravom funkcionisanju.
Od crevne flore će zavisiti i normalan razvoj crevne morfologije, kompletan imunološki sistem, kao i adekvatna odbrana od alergena. Dobra ishrana bogata dobrim bakterijama, odnosno probioticima, može dosta da poboljša njeno celokupno stanje.
Dobre bakterije u crevnoj mikroflori su zadužene da se hrane ostacima hrane u crevima koje naš organizam nikako nije mogao da svari. Zato, svaki put kada osetimo nadimanje, mučninu ili nagon za povraćanjem, veoma bitno da znamo da nam je potreban dodatan izvor tih dobrih bakterija koji nam nedostaju u organizmu.
Najbolji način za nadoknadu tih bakterija jeste putem probiotika, odnosno hrane koja je bogata njima, kao što su jogurt, kiseli kupus i krastavci, kefir, meki sirevi i slično. Jako je važno da održavamo dobru ravnotežu dobrih i loših bakterija u crevnoj mikroflori kako ne bi došlo do većih zdravstvenih problema.
Prema mnogim istraživanjima, naučno je dokazano da su probiotici blagotvorni u prevenciji nastanka karcinoma debelog creva. Bakterije mlečne kiseline imaju tu sposobnost da značajno smanje produkciju takzovanog kancerogena-nitrozamina, što je odgovorno za smanjenu resorpsiju toksina.
Jedno istraživanje iz Azije je pokazao da probiotici imaju veliku ulogu u prevenciji i čišćenju zaostalih ćelija raka iz debelog creva. Važno je napomenuti da probiotik nije lek za ovu vrstu bolesti, već može da doprinese prevenciji njenog nastanka, odnosno može da bude blagotvoran tokom terapije, kod obolelih.
Koliko će čovek biti izložen raznim infekcijama i bolestima zavisi od stanja imunološkog sistema čoveka. Glavna funkcija imuniloškog sistema jeste da identifikuje strane materije i spreči nastanak infekcije u organizmu.
Ogroman deo imunog sistema se nalazi upravo u zidu digestivnog trakta čoveka. Ako se crevna mikroflora naruši, narušava se i imunitet čoveka, zbog čega je održavanje ravnoteže dobrih i loših bakterija od ključnog značaja.
Čak iako ne postoje nikakvi simptomi i tegobe, preventivno uzimanje probiotika može da bude blagotvorno za celokupno zdravlje čoveka.
Probiotici su poznati da znatno utiču na smanjenje holesterola, zahvaljujući mogućnosti da inhibiranju sinteze holesterola u organizmu. Takođe, odlični su za varenje laktoze jer su odgovorni za stimulaciju crevne laktaze.
Probiotici su delotvorni kod svih osoba koje imaju problem sa dijarejom, pogotovo ukoliko se uzimaju uz propisane antibiotike i ako čovek vodi računa i uzima lakšu hranu.
Zahvaljujući višestrukim benefitima koje probiotici imaju ne samo za digestivni sistem, već i za ceo organizam čoveka, oni su se pokazali i kao odlični dodaci ishrane kod zdravih ljudi koji ovaj lek uzimaju kao preventivu od raznih oboljenja.
Probiotici sprečavaju stvaranje toksičnih supstanci i jačaju imunološki sistem, zbog čega se preporučuju svim ljudima, bez obzira na njihovo trenutno zdravstveno stanje.