Nenad Savić · 24. Dec 2025. · Native kolumne 100
Znam da će mnogi Beograđani kada pročitaju ovaj naslov pomisliti da se radi o klasičnom silasku sa konja na magarca. Ali, nije baš tako. Ta selidba je za mene i moju porodicu bila više od promene adrese - ona je označila naš novi početak.
Ispričaću vam kako je to bilo...
Dugo sam živeo na Banovom brdu i mogu slobodno da kažem da sam se zaljubio u njega. Ali šta da se radi, život nas je usmerio ka Karaburmi, u još jedno beogradsko naselje o kojem do tada nisam znao skoro ništa.
Na Banovom brdu sam se osećao kao kod kuće, u pravom smislu reči. Osvojilo me njegovo zelenilo, Košutnjak, blizina Ade Ciganlije, tihe ulice. Sve što mi je trebalo, bilo je na dohvat ruke; prodavnice, škole, javni prevoz, rekreacija. Skoro da nisam morao uopšte da izlazim iz naselja.
Banovo Brdo. Izvor Wikipedia
Da, to sam se i ja isprva pitao. Osim da su cene stanova neuporedivo niže u poređenju sa Banovim brdom, druge informacije nisam imao. A svašta sam o njoj čuo, i to mahom loše stvari.
Odvojio sam jedan dan da prošetam naseljem i da ga malo bolje upoznam. Priznaću, to što sam video, nije mi se dopalo.
Bio je zimski dan, sve je nekako bilo sivo - i nebo, i ulice, i ljudi. Skoro sve fasade su bile išarane grafitima (ima toga i na Banovom Brdu, ali ne baš toliko), a trotoari zauzeti parkiranim vozilima i kontejnerima. Pa gde će da prođu kolica za bebe!? A na vožnju bicikla mogu odmah da zaboravim.
Retke su i zgrade sa centralnim grejanjem i liftom (na sreću moja je imala), a iz individualnih kuća je izbijao crni dim (ko zna na šta se ovi ljudi greju – prošlo mi je kroz glavu).
Vratio sam se utučen i depresivan. Ali šta da se radi, iz ove kože u drugu nisam mogao. Imao sam rok do kraja meseca, i morao sam da se do tada iselim.
Došao je i taj dan - dan selidbe.
Entuzijazam i energija bili su mi na minimumu, i nisam mogao da zamislim da sam krenem u tako ozbiljan poduhvat. Zato sam angažovao agenciju za selidbe koja je specijalizovana za selidbe u Beogradu, misleći da ću na taj način izbeći stres i nervozu.
Dan pre dana D došao je tim iz agencije da proceni situaciju. Jedan od njih je živeo baš na Karaburmi. Kada je čuo moje žalopojke, slatko se nasmejao. Rekao mi je da ne brinem, da nije sve tako crno i da će mi se naselje svideti.
Naravno da mu nisam poverovao, a već sam znao da su u toj firmi svi veoma profesionalni, predusretljivi i ljubazni.
Selidbu su obavili izuzetno brzo i organizovano. Sve su sami spakovali, doneli svoje kutije, pažljivo zaštitili osetljive i lomljive predmete, rastavili naš ogroman zidni ormar, a imali su i ona praktična kolica za pretešku veš mašinu.
Pošto nisam imao mnogo stvari, za transport je bio sasvim dovoljan kombi — uostalom, ulica je ionako preuska za kamion.
Još brže i efikasnije, uneli su stvari u novi stan na Karaburmi. Iako je lift bio mali za najveće komade, bez problema su ih izneli stepenicama koristeći kaiševe i rampe.
Zvao sam ih da ostanu, da se malo počastimo, ali čekala ih je još jedna selidba.
Karaburma, izvor reddit
Trebalo mi je samo par dana da se uverim da je momak iz agencije za selidbe bio u pravu - Karaburma je sasvim pristojno naselje.
I ovde mi je sve nadohvat ruke. U blizinu su prodavnice, Maksi, Lidl, pijaca, dom zdravlja, dva tržna centra - Big Fashion i Merkur. Igrališta sa spravama za decu su na svakom koraku, škola i vrtić su mi preko puta, a stanica gradskog prevoza ispod prozora (što ume i da zasmeta leti kada su prozori otvoreni).
Ne može Ada Huja da se poredi sa Adom Ciganlijom, ali važno je da imam gde da prošetam (za razliku od stanovnika Vračara na primer). A umesto Košutnjaka, tu je Zvezdarska šuma. Jedino mi je zubar ostao u centru grada, ali i on je relativno blizu. Kada mi je dosadno do Terazija odem pešaka, za jedan sat sam tamo.
I nešto što me je veoma prijatno iznenadilo, ljudi ovde skupljaju “ostatke” iza svojih kućnih ljubimaca. Na Banovom brdu stalno moraš da gledaš gde staješ.
Još samo kad se ne bi toliko parkiralo na trotoarima…
Sretnem ponekad onog momka iz agencije za selidbe i svaki put se, onako komšijski, lepo ispričamo.
A da li vi poznajete ova dva čuvena beogradska naselja? Pišite nam u komentarima šta mislite o njima. Unapred hvala!
Izvor naslovne slike: Pro Move
nije možda pad sa konja na magarca, ali sigurno nije ni obratno. Meni se BB daleko više sviđa nego ceo taj istočni deo grada.
Neko voli Dunav, neko Savu. Neko Adu Ciganliju, neko Adu Huju.
Oba kraja imaju svoje prednosti i mane. Pitanje je samo - sta vama konkretno treba.
Banovo je nekad bilo na ceni, iz raznih razloga. Sada vise nisam sigurna.
Zivela sam kratko na oba mesta, pa na kraju otisla na Novi Beograd.
Da budem iskrena, između Karaburme i Banovog brda, uvek bih izabrala Karaburmu.
Ne znam zašto bi bilo ko rekao da je to preseljenje "sa konja na magarca".
Nije ni Karaburma ono što je nekad bila, a nije ni Banovo, da budemo iskreni.
Ali Karaburma mi ipak deluje ušuškanije i daleko je bliža centru, što je meni veoma bitno. Valjda svako ima svoje prioritete.