Letenje privatnim avionima je san svih putnika - zbog luksuza, fleksibilnih ruta, veće privatnosti, lakšeg prolaska aerodromskih procedura i drugih prednosti. Ali, ni ovi letovi nisu imuni na uticaje meteoroloških uslova. Da biste saznali kako vremenske prilike utiču na privatne letove, pročitajte ovaj tekst do kraja.

 

Koje to vremenske (ne)prilike avioni i njihovi piloti ne vole?

Na udobnost i bezbednost letova najviše utiču sledeći nepovoljni meteorološki uslovi:

• led i ekstremne hladnoće
• velike padavine i kiše
• jaki vetrovi
• gusta magla
• oluje.

 

1. Niske temperature, led i sneg

I male i velike letelice dobro podnose niske temperature i snežne padavine tokom leta (na visinama od 30.000 stopa temperature padaju i do -80°C), ali problemi mogu da se jave i na tlu.

Avioni ne mogu da polete na bezbedan način ako se na njihovim krilima i drugim delovima nalazi sneg i led, zbog čega je neophodno odleđivanje pre poletanja. Ono je zakonska obaveza za sve letove, pa tako i za privatne. A razlika je u tome što će i ta usluga da uđe u cenu leta. Isto tako, aerodromske službe će naplatiti i čišćenje piste od snega.

Ipak, u poređenju sa komercijalnim letovima, privatni su manje pogođeni obilnim snežnim padavinama iz sledećih razloga:

• mogu da koriste manje aerodrome gde se čišćenje snega i odleđivanje obavlja brže i jeftinije (ponekad i besplatno)
• većina privatnih aviona je parkirana u hangarima gde su zaštićeni od snega i leda
• manjim avionima je potrebna manja površina za poletanje i rulanje, tako da ne mora da se čisti cela pista
• posle otvaranja aerodroma i ukidanja ograničenja, velikim kompanijama je potrebno nekoliko sati pa i dana da se ponovo uklope u red letenja. Privatni letovi se vraćaju u svoj raspored odmah.
   

 

Odleđivanje. Izvor fotografije Joerg Mangelsen. Pexels.com 

 

2. (Pre)visoke temperature

Avioni odlično podnose i visoke temperature (iznad 55°C), ali one ipak utiču na njihove performanse. Topao vazduh je ređi od hladnog, a to deluje na rad motora (piloti moraju da koriste veći potisak, što opterećuje motore i povećava potrošnju goriva); povećava se dužina piste koja je potrebna za poletanje i sletanje, smanjuje se maksimalna nosivost. Naravno, koliko god bilo vruće (ili hladno) napolju, temperatura u kabini privatnog aviona je uvek podešena prema želji putnika.

 

3. Magla

Magla i loša vidljivost mogu da izazovu kašnjenja i odlaganje letova. Većina aviona je opremljena uređajima za automatsko sletanje (koji omogućavaju bezbedno sletanje i u uslovima nulte vidljivosti), ali treba znati da se većina kašnjenja dešava na zemlji i tokom faze poletanja. Kada vidljivost padne ispod 1.500 metara (poznato kao RVR – Runway Visual Range), kontrola leta preventivno aktivira procedure za nisku vidljivost (LVP), i smanjuje broj aviona koji poleću ili sleću.

Često je pojava magle promenljiva i lokalnog karaktera - neki aerodromi budu pogođeni, dok drugi ostaju otvoreni. Prednost privatnih letova je njihova fleksibilnost koja dozvoljava menjanje planova u poslednjem trenutku, pronalaženje “rupa” u magli i njeno zaobilaženje. Ovakva brza preusmeravanja leta nisu moguća za velike avione i avio kompanije.

 

4. Vetar
 

Avioni su dizajnirani i testirani da izdrže jake vetrove, ali pravac i brzina vetra mogu značajno da utiču na vreme trajanja leta. Na primer:

• “vetar u rep” gura avion, skraćuje let i smanjuje potrošnju goriva
• čeoni vetar ga usporava i produžuje putovanje (naravno, povećava se i potrošnja goriva zato što motori moraju više i duže da rade)
• bočni vetrovi otežavaju i ugrožavaju poletanje i sletanje
• za stabilnost i udobnost leta, veća je opasnost kada vetar često menja svoj pravac i brzinu.

 

Vazdušne struje na većim visinama (visinski vetrovi) uzrokuju pojavu ne toliko opasnih, ali dosta neprijatnih turbulencija. Jedna od retkih mana manjih aviona u odnosu na velike, je što su podložniji efektima turbulencija.

 

5. Kiša

Kiša sama po sebi ne utiče mnogo na let, osim ako je praćena jakim vetrom ili ekstremnim vremenskim uslovima. Veći problemi mogu da se jave usled smanjene vidljivosti kod jakih kiša, pa pilot izgubi vizuelni kontakt prilikom sletanja ili rulanja na zemlji. Za “borbu” protiv kiše, avioni su opremljeni brisačima ili sistemima koji pomoću visokog pritiska vazduha izbacuju vodu sa stakla, dok neki savremeniji korise hidrofobne premaze na vetrobranskim prozorima.

 

6. Oluje

Oluje i olujni oblaci (Cumulonimbus ili CB) su među najvećim izazovima za normalno odvijanje leta. Ovi oblaci se najčešće razvijaju leti kada su temperature i vlažnost vazduha visoki, a atmosferski pritisak nizak. Praćeni su snažnom kišom, vetrovima, munjama i gromovima. Zbog bezbednosti je zabranjeno punjenje aviona gorivom za vreme oluje (postoji mogućnost udara groma).

Nema pilota koji voli da leti pravo u oluju, a to se ne preporučuje ni bezbednosnim procedurama. Savetuje se da se središta oluja zaobiđu, a sletanje i poletanje ubrza ili odloži. Tu su manji privatni avioni u prednosti, jer mogu brže da menjaju svoje rute.

 

Završne reči
 

Najveća prednost privatnih letelica je što su daleko fleksibilnije, i kada je to potrebno, mogu u trenuku da promene svoj raspored i pravac letenja. Ali, opasnost od loših meteo-uslova ne sme da se potceni, i vremenske situacije moraju permanentno da se prate. 

Posade, operateri i avio brokeri koji organizuju privatne letove, moraju usko da sarađuju sa meteorološkim službama i timovima za organizaciju leta. Samo tako će let privatnim avionom biti udoban i bezbedan.

A da li ste vi možda leteli privatnim avionom?
Da li imate želju?

Pišite u komentarima o svojim razmišljanjima na ovu temu. Unapred hvala.

Naslovna slika: https://www.pexels.com/photo/fashionable-woman-in-winter-by-airplane-29957945/

 

---

Autorski tekst: Nenad Savić

Kako ste ocenili ovaj tekst?

---