Verujemo da vas ponekad iznervira paučina u nekom ćošku, a zna se i ko je glavni krivac. Ne verujemo da ste se ikada zapitali od kada to paukovi pletu svoju mrežu, a mi znamo i odgovor:

Paukovi grade svoje mreže duže od 100 miliona godina!!!

Paukovi su pre puno godina u ranom Devonijanskom periodu, živeli u vodi i tek kasnije su svoj život premestili na kopno. Tada su paukovi počeli proizvoditi svoju svilu, kako bi zaštitili svoje telo i jaja koja su položili. Pauci su svoje mreže postepeno gradili u svrhu lova i to prvo kao signalne linije i vodilice, zatim kao žbunaste mreže i na kraju kao vazdušne mreže ili paučinu kako se to u našem narodu kaže.

Ranim otkrićem fosila u mestu Suseks (Sussex) u Engleskoj i to čak iz perioda rane krede, dokazano je da su paukovi nastali pre najmanje 100 miliona godina. I sami smo upoznati kako paukovi svoj plen love izgrađenom mrežom, međutim ima i paukova koji ne love plen na taj način, a čak ima paukova koji nikada ne ispletu svoju mrežu.

Paukovi su u ranom Devonijanskom periodu živeli u vodi!

Kada se kaže „Paukova mreža“ pre svega se misli na „čistu“ mrežu koju pauk još koristi za ulov svog plena. A kada kažemo „Paučina“ mislimo na „prljavu i prašnjavu“ paukovu mrežu, koja je napuštena od strane svojih „arhitekata“.

 

Mnogi biolozi reč „Paučina“ često koriste kako bi opisali trodimenzonalnu, izuzetno zamršenu i komplikovanu mrežu određene vrste paukova iz porodice Therididae (Theridiidae). Ova vrsta paukova poseduje veliki spektar takozvanih „web arhitektura“, dok druge vrste paukova iz ove porodice, uključuju paukove sa češljastim nogama i drugačijim tipom ispletenih mreža.

„Paukova mreža“ je čista mreža koju pauk aktivno koristi, a „Paučina“ je prljava i prašnjava mreža koju je pauk napustio!

Većina paukova poseduje tri prednja para nogu i svaki par ima svoju preciznu funkciju. Postoje i pauci koji poseduju samo jedan par, ali i neki paukovi koji poseduju četiri para nogu. Svoju mrežu pletu od svile koja se proizvodi u takozvanim „predionim“ žlezdama, koje su smeštene na samom vrhu paukovog stomaka.

 

Izuzetno je zanimljivo što svaka žlezda pauka, proizvodi svoj tip niti i koja ima i svoju preciznu namenu. Možda i najvažniji deo paukove mreže je „vučena sigurnosna linija“ koja je izuzetno lepljiva i služi za hvatanje plena, dok fina svilena nit služi za obmotavanje plena i tako obmotan plen ne može da pobegne. I sami paukovi ponekad moraju dodirnuti lepljive delove mreže, ali to rade izuzetno pažljivo i sa delovima tela koji se ne mogu zalepiti.

Lepljiva „Vučena sigurnosna linija“ najvažniji je deo paukove mreže!

Paukovi mogu proizvoditi više tipova svile i za to im koriste različite vrste žlezda, a neki paukovi za vreme svog života mogu proizvesti i do osam različitih tipova svile. Izrada paukove mreže se smatra izuzetno zahtevnim energetskim procesom, jer da bi pauk ispleo svoju mrežu, potrebna je velika količina proteina u obliku svile.

 

Neobično je to što pauci svakodnevno jedu svoju ispletenu mrežu, kako bi vratili barem deo potrošene energije za njenu izradu. Koliko je ceo postupak oko pletenja paukove mreže složen proces na to ukazuje upravo prethodna informacija da pauci jedu svoju mrežu, a taj proces se još naziva i recikliranje proteina. Treba napomenuti kako lepljivost vučene sigurnosne linije vremenom slabi, što znači da od trenutka kada više nije lepljiva, prestaje i njena efikasnost i osnovna funkcija hvatanja plena.

Paukovi mogu isplesti više tipova mreža koje tkaju, a brojne vrste paukova su čak i klasifikovane prema tipu mreže koje pletu:

• Spiralne kružne mreže
• Pletene mreže ili paučine
• Levkaste mreže
• Cevaste mreže

Spiralne kružne mreže proizvode paukovi iz roda Araneidae, Uloboridae i Tetragnathidae. Pletenu mrežu ili paučinu kako još ovaj tip paukove mreže nazivaju, pravi pauk iz porodice Theridiidae. Levkaste mreže mogu poprimiti asocijacije primitivnih i paukovih mreža modernog dizajna. Cevaste mreže paukovi pletu najčešće na zemlji ili podnožju drveća.

Pletene paukove mreže, mogu se praviti od više vrsta svila i tu možemo navesti puhastu ili lepljivu svilu za hvatanje plena, što zavisi od vrste pauka. Većina paukovih mreža kružnog su  oblika, ali ima i onih koje nazivaju listove mreže i koje su ispletene u horizontalnoj ravni.

 

Sigurno je kako su kroz dugogodišnju evoluciju kroz koju je pauk prolazio vremenom, prolazile i brojne vrste insekata. Poznato je da su insekti najvažniji plen pauka pa se pretpostavlja kako su vremenom kod pauka, nametnute brojne selekcije u njegovoj ishrani.

Insekti su najvažniji plen pauka!!!

Možemo biti čak slobodni da kažemo kako je pauk jedno izuzetno inteligentno biće na neki svoj način, ali i sjajan arhitekta. Pauk koristi više tipova svojih projekata, a sve u cilju što efikasnijeg hvatanja svog plena.

Ova životinjica proizvodi razne tipove mreža, a jedna od njih nije zategnuta nego je labava i nema neki svoj pravilan oblik, a cilj je naravno da insekti paukovu mrežu ne prepoznaju kao zamku. Komplikovan sistem mreža koji pletu, namenjen je tome da se insekti dezorjentišu i budu što ranjiviji, kako bi se što lakše naveli da ulete i zapetljaju se u paukovu mrežu.

Šta drugo reći nego da je sistem pletenja paukovih mreža jednostavno genijalan!!!

Da je sistem pletenja paukovih mreža jedan izuzetno ozbiljan projekat, dokazuje i jedna vrsta paukova pod nazivom „Nephila pilipes“. Ova vrsta organizuje sve paukove u svojoj regiji, koji ekipno ispletu tako ozbiljnu paukovu mrežu da se mnoge ptice u nju upletu. Paukova mreža ovog tipa paukova je toliko jaka da se mnoge ptice iz nje jednostavno ne mogu osloboditi. Još je interesantnije što pauci pticama na taj način praktično sprečavaju pljačku insekata koji su njihov plen.

Većina paukova svoju mrežu gradi vetikalno, dok pauk „Uloborus diversus“ svoju mrežu tka horizontalno. Prosto neverovatno zvuči da pauk koristi svoje telo, kako bi izmerio veličinu prostora na kome treba izgraditi mrežu. U komplikovanoj mrežnoj konstrukciji paukova koji tkaju kuglice, poznata je vrsta Zigelia x notata (Zygiella x-notata).

 

Ako pauk ima problem da nit koju je započeo postavi na udaljeniju tačku od njega i tačku koju fizički ne može preći i do nje doći, onda pribegava sjajnoj tehnici koristeći vetar. Kada započne jednu nit koju sam ne može prebaciti i učvrstiti na udaljenom mestu, onda počne proizvoditi dužu lepljivu nit, koju vetar svakako prebaci na određenu udaljenost i na taj način se lepljiva nit automatski zalepi.

A kako pauk zna da je lepljiva nit zalepljena na drugoj strani do koje nije mogao doći? Jednostavno... nit koja nije fiksirana proizvodi jedan tip vibracije, a fiksirana nit sasvim drugi tip vibracije, tako da određena vibracija da kažemo „obavesti“ pauka da je nit fiksirana na drugom kraju. Šta reći nego genijalno!!!

Većina paukova svoju svilenu mrežu gradi vertikalno!

Kada je dobio informaciju putem vibracije da je nit fiksirana na drugoj strani, pauk započinje izgradnju još jedne niti, ali koja nije lepljiva. Kada završi i drugu nit, pauk nastavlja izgradnju kompletne mreže u obliku slova „Y“.

Kada završi izgradnju takozvana prva tri „Radijala“ mreže, pažljivo dodaje još radijala između kojih pažljivo pravi razmak, ali toliko pažljivo da su ti razmaci dovoljno blizu da bi mogao lako preći u svaki naredni. Broj radijala koje pauk gradi nije slučajan i uvek je prilagođen veličini pauka, a mreža je uvek od pauka veća za 20 puta.

Da je pauk pravi arhitekta dokazuje i činjenica da uvek po završenoj mreži koju je ispleo, pojede prve tri spiralne mreže i nakon toga se smiri i čeka. Ako se izgrađena mreža uruši bez ikakvih strukturnih oštećenja, pauk ne poduzima ništa kako bi nastali problem rešio. Ako kasnije ne bude nikakvih problema, pauk je tada siguran da je mreža spremna za funkciju lova.

Pauk lovi na dva načina, prvi je da stane u samu sredinu mreže, gde svesno postaje plen za ptice i druge grabljivce, ali je siguran da mu se ništa ne može desiti. Drugi način je da stane na ivicu ispletene mreže i čeka da se plen ulovi na lepljivoj niti u samoj sredini mreže. I šta reći... osim što je pauk pravi arhitekta profesionalac on je i vrlo vešt lovac.

Osim što je arhitekta profesionalac pauk je i vrlo vešt lovac!

Sigurno je i to da je čovek vekovima fasciniran paukovim mrežama pa ne čudi da su u dolini tirolskih Alpa u 16. veku, nastajale slike prava umetnička dela od paučine. Ove slike su nastajale na platnima koja su pravljena od slojeva namotane paučine, koja su kasnije rastegnuta preko kartona. Do danas je sačuvano nekoliko stotina slika od paučine, koje se čuvaju u privatim kolekcijama.

Poznato je da su paukove mreže posebno bogate vitaminom „K“, koji može biti efikasan u zgrušavanju krvi. Zbog toga su paukove mreže godinama korišćene kao ulošci za zaustavljanje krvarenja. Efekti izgradnje paukove mreže se koriste čak i tokom ispitivanja efikasnosti nekih novih lekova.

Pramenovi paukove mreže su ranije korišćeni za uvlačenje ili ukrštanje konaca u teleskope. Primena paukove mreže je zaista višestruka, tako da je čak i razvoj moderne tehnologije doveo do proizvodnje određenih prototipova medicinskih sredstava od paukove mreže, određenih prototipova proizvoda vojne zaštite, a paukova mreža se čak korisiti i u proizvodnji robe za široku potrošnju. Da su ljudi fascinirani paukovom mrežom dokazuje i fotografija u kojoj je kao pozadina reklame Nisanovog vozila, iskorišćena upravo arhitektura paukove mreže.

Smatramo nakon svih navedenih pozitivnih činjenica u vezi paukove mreže, kako se ona nepravedno koristi uglavnom u negativnom kontekstu za potrebe snimanja određenih horor sekvenci mnogih filmova. Onima koji se plaše paukova, moramo reći kako su oni pre svega korisne životinje i sada znate da ćete pauka sresti samo na čistoj paukovoj mreži, a da se ne brinete ako u kući ili stanu imate običnu prašnjavu i prljavu paučinu, koju je pauk odavno napustio.

I naš predlog za sve vas na kraju ovog po nama izuzetno zanimljivog teksta:
Ako vidite pauka, samo ga sa nečim uklonite i pustite na slobodu, ipak je korisniji kada je živ!!!

fotografije: Pixabay
tekst napisao: Gabor Večei, pokretač i glavni urednik časopisa Hedonist magazin

 

 

---

Autorski tekst: Gabor Večei

Kako ste ocenili ovaj tekst?

---