Drvene površine, unose toplinu i prirodnu lepotu u svaki prostor. Međutim, s vremenom drvo gubi svoj prvobitni sjaj, javljaju se oštećenja. Reparacija drvenih površina nije samo estetski poduhvat, već i produženje veka trajanja ovih materijala. 

U ovom članku delimo sa vama savete vezane za efikasne metode i proizvode koji vam mogu pomoći da vratite drvenim površinama njihov nekadašnji sjaj i funkcionalnost.

Popravka ošćetenja boje

Oštećenje boje je najčešći uzrok reparacije drenih površina. Oštećenja najčešće nastaju usled delovanja mehaničkih sila, uticaja UV zračenja ili vlage. Bez obzira na uzrok oštećenja, postupak je popravke je isti. Ono što utiče na to kako će se proces reparacije obaviti je da li je oštećenje zauzima manje površine ili su zahvatile veći deo drvene površine.

Ukoliko se radi o manjim oštećenjima vaš posao će biti jednostavan. Sve što je potrebno je da šmirglom sitne granulacije, oko mesta oštećenja površinski išmirglate sloj postojeće farbe. Tako će ona postati dovoljno hrapava da se nova farba za drvo dobro spoji sa njom. Najverovatnije će biti dovoljno da oštećenje pređete farbom u dva sloja.

Ukolko je reč o većem oštećenju, posao je nešto zahtevniji. Potrebno je da uklonite stari sloj farbe. Ovo će biti najjednostavnije da uradite sa fenom sa vrelim vazduhom. Fen će ukloniti stari sloj farbe, bez oštećenja drvenih površina, s tim da bi trebalo da obratite pažnju da fen ne usmeravate ka staklenim delovima, kako ne bi došlo do pucanja stakla.

Kada ste uklonili staru farbu, potrebno je da dobro očistite drvenu površinu. Pre nanošenja farbe, potrebno je da nanesete prajmer za drvo. On se najčešće nanosi u dva sloja.

Nakon što se prajmer osušio, dolazi na red farbanje. Farbu je idealno naneti u tri sloja kako bi se obezbedila dobra pokrivnost. 

Ono što je važno kod tehnike farbanja je da se prvi sloj farbe nanosi duž drveta. Drugi sloj se nanosi popreko. Treći sloj, završni, se nanosi ponovo duž drveta.

Popravke pukotina i udubljenja

Pukotine se najčešće javljaju na nameštaju koji je izložen spoljnim uticajima, dok udubljenja najčešće nastaju usled mehaničkih oštećenja. I u jednom i u drugom slučaju, dva su načina da se rešimo ovog problema.

Prva opcija je kit za drvo. Međutim, pre nego što krenemo sa nanošenjem kita, površina drveta mora biti čista, suva i bez prašine. 

Kit se nanosi špahtlom ili nožem za kit. Ako su oštećenja dublja, kit je potrebno naneti u više slojeva. Preporučljivo je da se kit nanosi u slojevima ne debljim od 3mm. 

Takođe potrebno je da se svaki sloj osuši pre nego što se nanese sledeći. Vreme sušenja zavisi od vrste kita, ali obično traje nekoliko sati.

Kada se kit potpuno osuši, potrebno je obrusiti površinu finim brusnim papirom dok ne postane glatka i u ravni sa ostatkom drveta.

Nakon brušenja, sledi bojenje ili lakiranje drveta kako bi se postigao željeni izgled. Kit za drvo se danas može pronaći u nekoliko nijansi, pa ukoliko se poklapa sa bojom vaše površine, možda neće biti potrebno farbanje.

Druga opcija za popravku pukotina je mešanje drvene piljevine sa lepkom za drvo. Na ovaj način dobija se masa koja je elastična i pogodna za popunjavanja rupa odnosno pukotina. Piljevina i lepak su dobro rešenje kada se radi o većim pukotinama ili većim udubljenjima.

Nakon što se pukotine popune ovom masom, na redu je šmirglanje kako bi se površina izravnala i bila spremna za farbanje.

Lazura za drvo

Lazura za drvo je transparentni zaštitni premaz koji sadrži male količine pigmenta.  Lazura se koristi za zaštitu i dekoraciju različitih drvenih površina, kako unutrašnjih tako i spoljašnjih. 

Naš savet je da nakon što obavite popravke i nanesete završni sloj farbe nanesete lazuru. Dva su razloga za to. Prvi razlog je što lazura predstavlja sjajnu zaštitu od vode i UV zraka. 

Drugi razlog, što je ujedno možda i najveća prednost lazura, je što je njihovo obnavljanje vrlo jednostavno. Naime novi sloj se može naneti direktno preko starog, bez potrebe za potpunim uklanjanjem prethodnog sloja. 

Još jedna karakteristika lazura je fleksibilnost. Zahvaljujući ovoj osobini ona se bolje prilagođava promenama u drvetu, kao što su skupljanje i širenje usled promene temperature i vlažnosti. Za razliku od nje, lak može pucati ili se ljuštiti u takvim uslovima.

Kada je reč o primeni lazure, ona se sastoji iz nekoliko koraka:
 

1. Priprema površine: Površina drveta mora biti čista, suva i glatka. Preporučuje se brušenje površine kako bi se uklonile nepravilnosti.

2. Nanošenje lazure: Lazura se nanosi četkom, valjkom ili prskanjem. Nanošenje bi trebalo obavljati u tankim slojevima kako bi se postigla ravnomerna pokrivenost.

3. Sušenje: Nakon nanošenja, potrebno je ostaviti lazuru da se osuši prema uputstvima proizvođača. Obično je potrebno nekoliko sati za sušenje jednog sloja.

4. Dodatni slojevi: Za bolju zaštitu i postizanje željenog izgleda, može se naneti više slojeva lazure, uz poštovanje vremena sušenja između slojeva.

Nadamo se da su vam naši saveti bili od koristi, nama je još preostalo da vam poželimo srećan rad!

 

---

Autorski tekst: Velibor Živkov

---