Saznanje da dete ima problema sa sluhom može probuditi strah kod roditelja. U pojedinim slučajevima uzrok problema može biti benigan, pa je pravovremeno uvođenje adekvatne terapije dovoljno da se problem sanira. Ponekad rešenje uključuje hirurške intervencije, posebno ako je izazivač problema anatomska anomalija. Upala srednjeg uva je problem koji se često i repetitivno dešava kod dece (uglavnom od trećeg meseca do predškolskog uzrasta) i može dovesti i do privremenog gubitka sluha.

U zavisnosti da li je u pitanju bakterijska, virusna infekcija ili posledica alergijske reakcije, lekar može prepisati antibiotike, antipiretike, protivupalne lekove, kapi za uši ili predložiti operativni zahvat. Međutim, problemi sa sluhom kod dece mogu biti ozbiljniji i trajni i u takvim slučajevima je važna blagovremena reakcija i interakcija, kako bi se sprečilo dalje pogoršavanje stanja, izbegle komplikacije i omogućio normalan razvoj govora i socijalizacije.

Kako funkcionišu slušni aparati?

Slušne aparate mogu koristiti i deca i odrasli, ako je prisutno slabo do srednje teško oštećenje sluha. Koristi od slušnih aparata mogu imati i osobe s teškim oštećenjem sluha, ali u nešto slabijem obimu. Slušni aparati se mogu podesiti čak i bebama, kako bi se podstakao nesmetan razvoj govora i omogućila normalna interakcija s okolinom.

Suprotno uvreženom mišljenju, slušni aparati ne vraćaju sluh. Njihov zadatak jeste da pojačaju zvuk i, dodatno, snize distorziju i ublaže i filtriraju pozadinsku buku. Savremeni digitalni aparati su malih dimenzija i praktično su neprimetni, a imaju mogućnost prilagođavanja individualnim potrebama pojedinca. Ako je oštećenje sluha prisutno u oba uva, preporučuje se obostrano nošenje slušnih aparata, u cilju pravilnog razvoja sluha i sprečavanja nastanka slušne deprivacije.

Odluku o tome da li je dete dobar kandidat za slušni aparat donosi lekar, u saradnji s kolegama iz različitih oblasti medicine (u zavisnosti od uzroka problema) i roditeljima. U školskom uzrastu, veliku pomoć učenicima s oštećenim sluhom pružaju takozvani FM sistemi, koji omogućavaju povezivanje mikrofona predavača s detetovim slušnim aparatom. Na ovaj način je dete u stanju da prati nastavu bez problema.

Kako funkcionišu kohlearni implanti?

Ukoliko je prisutno teško oštećenje sluha kod deteta, kohlearni implant može biti rešenje. Za razliku od slušnog aparata koji pojačava zvuk i nastoji da eliminiše pozadinsku buku, kohlearni impant ima zadatak da vodi zvuk direktno u slušni nerv i to zaobilazeći oštećenja slušnog mehanizma koja su i izazvala gubitak sluha. Kohlearni implant ne može obezbediti normalan sluh, ali predstavlja ogromnu pomoć za razumevanje i usvajanje govornog jezika. Implanti se postavljaju putem hirurške intervencije, tokom koje se u kohleu postavlja stimulator. Stimulator sadrži elektrode koje su odgovorne za slanje impulsa u slušni nerv. Još jedna unutrašnja komponenta implanta je prijemnik, koji se postavlja ispod kože. Mikrofon, govorni procesor i transimter predstavljaju spoljašnje delove kohlearnog implanta. Uloga ovih komponenti jeste da omoguće nosiocu implanta fino podešavanje glasnoće i kvaliteta zvuka.

Važno je znati da nije svako dete s oštećenim sluhom kandidat za kohlearni implant. Preduslov je da dete ima funkcionalan slušni nerv, ali da do sada nije imalo velike koristi od drugih slušnih pomagala, poput slušnih aparata. Sama ugradnja kohlearnog implanta nije dovoljna za dalji normalan razvoj govora i komunikacije. Ceo proces zahteva izuzetnu posvećenost roditelja i tima odgovornog za rehabilitaciju, uključujući tu logopede i surdoaudiologe. S detetom se mora konstantno raditi, što može biti izazov kod dece nižeg uzrasta jer nisu u stanju da shvate šta se dešava i koje su moguće posledice nedovoljnog angažmana. Ima zagovornika teorije da bi samo dete trebalo da odluči da li želi kohlearni implant, kada postane dovoljno zrelo da donese takvu odluku. Međutim, na ovaj način rizikujemo da propustimo kritičan period za razvoj govora. Deca koja nose kohlearne implante razvijaju govor na nivou svojih vršnjaka, ili čak postaju i napredniji u tom pogledu.

Bilo da je rešenje slušni aparat, kohlearni implant ili neki drugi vid hirurške intervencije, glavni cilj je da se detetu omogući normalan razvoj govora. Iako ponekad zvuči nepravedno, svet je dizajniran imajući u vidu mogućnosti i potrebe čujućih ljudi. Zato je toliko važna rana detekcija oštećenja sluha i blagovremena primena raspoloživih mera. Ukoliko primećujete da vaše dete ne reaguje na zvukove iz okoline, ne odaziva se na svoje ime i kasni s govorom, obratite se pedijatru, koji će vas dalje uputiti specijalistima. Pored oštećenja sluha, navedeni simptomi mogu upućivati i na druge razvojne probleme i dijagnoze. Imajući u vidu sve navedeno, jasno je da ćete dobiti odgovore jedino ako na vreme počnete da postavljate pitanja, čak i ako na prvu loptu problemi deluju potpuno bezazleno.

Pročitajte i druge članke iz naše rubrike: Zdravlje.

Autorski tekst: Srbijanka Stanković

Kako ste ocenili ovaj tekst?

Tweet