Spakovala sam ceo život u 12 kutija: Iskustvo međunarodne selidbe koje me je promenilo
Kažu da čovek ne zna koliko toga poseduje dok ne počne da se seli. Saznala sam to onog dana kada sam, sedeći na podu svog beogradskog stana, okružena stvarima koje su činile moj svet, pokušavala da odlučim šta će me pratiti u novi život — a šta ostaje. Spakovala sam ceo život u 12 kutija, i rekla “DA” iskustvu medjunarodne selidbe koje me je promenilo.
U tom trenutku, „međunarodne selidbe“ nisu bile samo logistički izazov. Postale su lično putovanje, svojevrsna retrospektiva, i uvod u novo poglavlje koje još nije ni počelo, a već je bilo teško.
Od odluke do realnosti
Selidba u drugu državu nikada nije jednostavna. Bez obzira šta vas na to pokreće - posao, obrazovanje, ljubav ili potreba za promenom, ovaj korak uvek podrazumeva više od premeštanja sojih stvari s jedne adrese na drugu. U mom slučaju, bio je to poziv za posao u Švedskoj – san koji je došao sa ozbiljnim izazovima. Najveći među njima bio je kako da jedan ceo, dotadašnji život spakujem i preselim na hiljade kilometara daleko.
Brzo sam shvatila da međunarodna selidba ne počinje kutijama i koferima, već planiranjem. Od papirologije i dozvola, preko izbora transporta, do carinskih procedura – svaka etapa zahtevala je promišljen pristup. U tom procesu, saradnja sa iskusnom agencijom za međunarodne selidbe pokazala se kao najbolja odluka. Njihova stručnost, organizacija i osećaj za detalje omogućili su mi da se fokusiram na ono što je važno, dok su oni brinuli o svemu ostalom.
Dvanaest kutija – ogledalo jednog života
Fotografija: https://www.pexels.com/photo/brown-cardboard-boxes-on-a-concrete-ground-6169055/
Nakon dana premišljanja i večeri provedenih u selekciji, uspela sam da ceo život spakujem u 12 pažljivo obeleženih kutija. Nisu to bile samo stvari. To su bile priče, mirisi, osećaji — sitni znakovi prošlosti koje nisam mogla da ostavim za sobom.
- Kutija br.1: Knjige. One koje sam čitala pod ćebetom dok sam bila dete, beletristika koju sam nosila na more, filozofija koju nikad nisam završila — sve one koje su me oblikovale.
- Kutija br.2: Šolje. Svaka različita, svaka poklon. Iz njih sam pila dok sam učila, tugovala, slavila. Imaju ručke koje pamte zagrljaje.
- Kutija br.3: Odeća za posebne prilike. Haljina koju sam nosila na sestrinoj svadbi, džemper koji još uvek miriše na mamu, šal koji sam dobila kad sam diplomirala.
- Kutija br.4: Rukom pisana pisma i razglednice. Prava, papirna, namirisana, sa slovnim greškama i otiscima usana.
- Kutija br.5: Umetnički radovi. Moje slike i crteži iz rane mladosti, poneka reprodukcija, grafike kupljene na Kaleniću.
- Kutija br.6: Suveniri sa putovanja. Školjke, magneti, karte za koncerte, kamenčići doneti sa ko zna kog mora…
- Kutija br.7: Kuhinja. Ne kompletna, već moja — daska za sečenje iz Zlakuse, cediljka iz Holandije, tiganj iz Metalca koji peče savršeno.
- Kutija br.8: Porodični predmeti. Bakin stolnjak, dedin sat koji ne radi, tatin stari rokovnik, mamina ešarpa doneta iz Pariza još pre nego što me je rodila…
- Kutija br.9: Sveske i dnevnici. Godine sanjarenja, neuređene i iskrene misli i želje.
- Kutija br.10: Fotografije, one prave. U albumima i malim kutijama, sa datumima i dedinim rukopisom na poleđini.
- Kutija br.11: Elektronika. Kablovi koje ne umem više da uparim ni sa čim, ali nosim — za svaki slučaj.
- Kutija br.12: Prazna. Simbolično prazna. Rezervisana za budućnost, za ono što tek dolazi, u “belom svetu” (hehe, možda čak i bukvalno belom, jer ipak je u pitanju Švedska).
Svaka kutija bila je kao stranica dnevnika — konkretna i čista emocija. Njihovo pakovanje bilo je čin otpuštanja, ali i afirmacije svega onoga što sam do sada bila.
Novi početak uz pravu podršku
Na fotografijama, međunarodne selidbe deluju jednostavno i glamurozno: nasmejana lica, uredni koferi, nova adresa. Stvarnost je, ipak, znatno kompleksnija.
Postoje birokratski izazovi, kulturološki šokovi, periodi nesigurnosti. U tim trenucima, ključna je podrška — kako emotivna, tako i profesionalna. Agencija koja mi je organizovala selidbu bila je više od uslužnog partnera. Bila je moj saputnik, saveznik i oslonac, od prve procene troškova, preko prevoza, pa sve do raspakivanja i prilagođavanja u novoj zemlji.
I za kraj – više od selidbe
Fotografija: https://www.pexels.com/photo/woman-surrounded-by-sunflowers-raising-hand-1261459/
Selidba je samo početak, ali i iskustvo koje vas menja iz korena. Nova sredina, novi jezik (koji još uvek nisam dobro govorila), novi stan, novi posao, nove kolege – sve novo, pa i nova ja! Nova i nasmejana.
Ako se i vi spremate da spakujete svoj život u kutije, i krenete u nepoznato, znajte da ne morate sve sami. Profesionalna agencija za međunarodne selidbe može biti vaš tihi saveznik u jednom od najvažnijih trenutaka vašeg života. Kada znate da su vaše uspomene, stvari i planovi u sigurnim rukama — ostaje vam više prostora za ono što je zaista važno: da se pripremite za početak novog poglavlja u svom životu, u drugoj državi. Ja jesam. I nisam se pokajala.
A gde se vi spremate da “zaplovite”? Jeste li počeli sa pakovanjem? Podelite svoja sanjarenja i iskustva sa nama, u komentarima ispod teksta. Unapred hvala i srećno!
Naslovna fotografija: https://www.pexels.com/photo/glad-woman-writing-down-notes-during-while-packing-4506226/
Autorski tekst: Jelena Todorović
Vaše povratne informacije nam mnogo znače.
Molimo Vas
da kliknete na ikonicu koja odražava Vaš nivo satisfakcije posle pročitanog teksta.
Molimo Vas
da kliknete na ikonicu koja odražava Vaš nivo satisfakcije posle pročitanog teksta.
NEZADOVOLJAN
JAKO ZADOVOLJAN
Kako ste ocenili ovaj tekst?
Vrlo lep tekst, hvala vam. I ja sam se preselio u inostranstvo, ali nemam ovakvo iskustvo. Sve je nekako išlo postepeno, bez teglenja previše stvari. Prvo studiranje, sa sobom sa poneo samo najosnovnije, nekoliko cipela i odeću. Stan sam iznajmljivao pa od nameštaja mi nije trebalo ništa. Kada sam se zaposlio kupovao sam sve što mi treba, nikad previše, sve po jednu ili dve stvari, ali tokom vremena se nakupilo. Onda sam se oženio, pa kupili stan, pa deca, svaka faza je tražila nove predmete, ali od kuće više nije imalo smisla donositi ništa. Kada bi na primer sada morali da se selimo sve bi bilo daleko teže i kompleksnije. Verovatno bi morali preko agencije.
Podsetili ste me na moj odlazak iz zemlje. Zivim u Francuskoj vec 17 godina, i nisam se pokajao, daleko bilo! Ali mi ipak nedostaje domovina. Mada, ko zna, kad sa vlasti odu oni koji treba da odu, mozda se jednog dana i vratim, da penzionerske dane provedem medju svojim narodom, koji govori mojim maternjim jezikom.
Jao Svedska! Ja bih u Norvesku, ali imam da zavrsim jos nekoliko stvari pre toga. Ipak, da parafraziram Del Boja, nadam se da cu "sledece godine u ovo vreme" biti tamo.
Ja želim da "zaplovim" ka Grčkoj, ali nikako da se odlučim. Jeste da nije tako daleko i da ću moći da se vraćam nekoliko puta godišnje ali opet, nije lako. Svaka vama čast!