Uništavanje štetočina (miševa i pacova)
Deratizacija glodara je sistematsko uništavanje miševa, pacova i drugih glodara štetočina. Sistematsko uništavanje štetočina bi trebalo raditi dva puta godišnje i to u periodima kada su glodari i najaktivniji, u jesen i proleće.
Uništavanje glodara se vrši zbog smanjivanja štete koju prave na sirovinama, u prehrambenoj industriji i predmetima… (Ekonomski razlozi) kao i zbog zaraznih bolest i parazitskih oboljenja (Zdravstvenih razloga) koje mogu preneti kako na čoveka tako i na životinje. Usled šteta koje mogu prouzrokovati možemo delovati preventivnim ili kurativnim metodama.
U Preventivne mere ubrajamo sve metode kojima se sprečava dolazak i namnožavanje glodara štetočina na jednom odredjenom predelu. Pod prevencijom se podrazumevaju kontrolisani higijenski uslovi (uklanjanje smeća i ostalog otpada), kao i izgradnja objekata od čvrstih materijala (limova i betona) kako bi se sprečio ulazak glodara štetočina u same objekte. Održavanje higijene u objektima i oko njih jedan je od osnovnih prevencija u borbi protiv nastanjivanja i razmnožavanja svih glodara štetocina. Takodje je potrebno zatvoriti i sve kanalizacione otvore, rešetkama ili poklopcima jer su to i najčešći putevi glodara.
Ukoliko se preventivnim merama ne spreči nastanjivanje glodara moraju se primeniti kurativne metode. Za uništavanje glodara se koriste i prirodni neprijatelji (Predatori) mačke, psi, mungosi, lisice, ptice grabljivice, sove .. sve su to prirodni neprijatelji glodara. Zbog obuke i pripitomljavanja nisu praktični za primenu pa se i retko koriste u praksi.
U kurativne mere se ubrajaju Biološke metode, fizičke ili mehaničke metode zaštite i hemijske metode.
* U biološke metode se ubrajaju sterilizanti koji su još u fazi testiranja.
* U fizičke i mehaničke metode se podrazumevaju razne zamke i klopke za glodare (upotreba struje visokog napona, gasnih klopki, raznih lepkova itd.). Zamke (mamci) su najstariji vid lova na pacove, međutim zbog obima radne snage za njihovo postavljanje primenjive su samo na manje površine.
* U hemijske metode uništavanja glodara podrazumeva se upotreba otrova (rodenticida).Otrovi (rodenticidi) se najčešće koriste u mešavini sa hranom i postavljaju se na mestima gde se glodari kreću ili hrane (podrumi, skladišta, luke).
Sama podela otrova se vrši na brzodelujuće (akutne) i sporodelujuće (antikoagulante).
- Akutni otrovi deluju u vrlo kratkom razmaku od konzumacije i vrlo su toksični. Zbog svoje toksičnosti i brzog delovanja nisu idealno rešenje u praksi i predstavljaju opasnost i za čoveka (moguće je da se čovek otruje ili životinja).
- Sporodelujući otrovi (rodenticidi) danas su najčešće u upotrebi. Otrovi druge generacije (bromadiolon i brodifakum) su antikoagulanti koji dovode do krvarenja i uginuća glodara. Konzumacijom ovih otrova glodari umiru tek kroz nekoliko dana(smrt nastaje od 3 do 10 dana od trenutka konzumacije). Zbog odloženog dejstva miševi i pacovi nisu u stanju da upozore ostatak legla.
Glodari se jako brzo adaptiraju na sve vremenske uslove i vrlo obimno razmnožavaju i ako tome dodamo da moraju konstantno da troše zube na tvrde materijale (prave materijalnu štetu) i prenose razne bolesti i zaraze onda je jasno da je kontrola njihove populacije i uništavanje obavezan korak zaštite protiv ovih štetočina.
U posebnim prostorima, za suzbijanje glodara primenjujemo neškodljiva sredstva, atraktante, klopke i lepkove. Zbog svoje radoznalosti miševi vrlo brzo uzimaju mamce nakon postavljanja, što nije slučaj i kod pacova (oni su nomofobični – imaju strah od novog/nepoznatog).
Pacovi prenose izuzetnu opasnu bolest koja je veoma aktuelna ovih dana, a to je afrčika kuga kod svinja. POtrebno je an vreme unitšiti sve pacove, da ne bi se moralo krenuti u uništavanje celog svinskog fonda i to treba raditi na vreme, pošto kada se javi kod prve životinje, onda je već prekasno
samo sistematsko uništavanje pacova i ostalih glodara i to svake godine može da garantuje da se oni neće namnožiti i narpaviti štetu