Zakon o kriptovalutama u Srbiji – šta donosi nova pravna regulativa?
Kriptovalute su prešle dug put od virtuelno stvorene vrednosti koja je više podsećala na igricu, pa do današnjih dana kada se velike količine novca „vrte“ oko bitcoina i sličnog digitalnog novca. Zakon o kriptovalutama u Srbiji je revolucija jer su retke one zemlje koje su pokušale i uspele da virtuelni novac uvedu u pravne okvire.
Koliko se menja sam smisao virtuelnog novca ako se on podvede pod zakon? Kako je smišljena ta pravna regulativa? Koliko će to pomoći državi, a koliko vlasnicima?
Otkrijte sve odgovore u nastavku ovog teksta!
Šta je sporno kod kriptovaluta?
Oduvek je smetalo to što je virtuelan novac bez ikakve kontrole, ne odgovara ni jednoj Narodnoj banci, ni jednoj državi…to bi mu inače donelo stabilno kretanje vrednosti, ali bi nametnulo i ograničenja jer bi se na kretanje vrednosti moglo uticati.
Kriptovalute, barem one poput bitcoina, svoju vrednost formiraju samo na osnovu ponude i tražnje. To nikome ne bi smetalo da u njima nije zarobljeno oko 1.5 triliona dolara (1.000.000.000.000 $). Kada se dogodi nestabilnost dolazi do promena i na tržištu realnih tokova novca i vrednosti, a ako dođe do propadanja, posledice će biti veće od jedne ekonomske krize.
Druga sporna stvar kod kriptovaluta je to što većina pruža anonimnost učesnicima i nema ograničenja u transakcijama pa se otvara mogućnost brojnim malverzacijama i pranju novca.
Ovo su glavne zamerke, ali lista je još duža. Ništa oko kriptonovca nije regulisano, ni majnovanje, ni zagađenje koje to proizvodi, ni transakcije, ni legitimnost osoba koje učestvuju na mreži…
Naša zemlja je imala neke od prvih rudara, prvih bankomata za bitkoin, pa nastavlja tradiciju i propisuje zakonske norme u oblasti trgovine kriptovalutama.
Zakon o digitalnoj imovini Republike Srbije
17. decembra prošle godine je usvojen Zakon o digitalnoj imovini koji je počeo da se primenjuje krajem juna ove, 2021.godine. Zakonom se uređuje i obezbeđuje jedinstveno tržište, pravni položaj učesnika, obligacioni odnosi i zaštita digitalne svojine.
Najvažniji razlozi za uređenje tržišta kriptovaluta su:
- Regulisanje tržišta kriptonovca radi njegovog uređenja i sprečavanja zloupotreba digitalne imovine u kriminalne svrhe
- Razvoj tržišta kapitala korišćenjem digitalne tehnologije
- Sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma
- Omogućavanje finansiranja uz pomoć investicionih tokena
Dakle, naša država želi da napravi pravne okvire i ograniči zloupotrebe u trgovini kriptonovca, ali ujedno želi i da omogući da više firmi i pojedinaca ima mogućnost da prizna neke od valuta i koristi ih u realnim tokovima plaćanja.
Šta je to digitalna imovina?
Zakon je definiše kao vlasništvo nad nečim u digitalnom obliku. Reč je o digitalnom zapisu vrednosti kojim se digitalno trguje, prenosi i koristi radi razmene ili ulaganja. Digitalna valuta je virtuelna imovina koju nije izdala ni jedna Narodna banka, ali je fizička i pravna lica prihvataju kao vredno sredstvo za razmenu. Čuva se elektronski.
Digitalni token je takođe digitalna imovina i predstavlja nematerijalno imovinsko pravo da vlasniku tokena budu pružene neke usluge.
Ovim zakonom se ne odobrava korišćenje kriptovaluta kao legalnog sredstva plaćanja. Reč je o nadziranju naše Narodne banke i Komisije za hartije od vrednosti, o postavljanju pravnih okvira za ovakve alternativne izvore finansiranja.
Dobit ostvarena trgovinom kriptonovcem se oporezuje po stopi od 15% i definiše se kao kapitalna dobit. Vlasnici valuta su u obavezi da prijave dobit Poreskoj upravi u najkraćem roku. Oni su zaštićeni Sudom, tj. mogu da povedu spor ako su im prava ugrožena. Oporezivanjem se gubi anonimnost
Prijavom stečenog dobitka od digitalne imovine NBS se mora dostaviti:
- Adresa virtuelnih valuta
- Koji je osnov sticanja (trgovina, rudarenje…)
- Kada je dobijena valuta
- Kada je prodata…
Vlasnici ulaze u legalne finansijske tokove i postaju jasno vidljivi u registru Imaoca virtuelnih valuta. Koliko će ljudi biti spremno da odustanu od anonimnosti, a koliko njih će svesno kršiti zakon otkrićemo u godinama koje slede.
Šta je sa imovinom stečenom rudarenjem?
Novi zakon kaže da majneri nisu u obavezi da prijave stečenu imovinu niti potencijalni prihod sve dok samo drže valutu. U slučaju trgovine i rudari su dužni da plate porez od 15% na kapitalnu dobit.
Kada se nešto stavi pod zakone jedne zemlje, sa jedne strane su u obavezi da se pridržavaju ograničenja, ali postoje i brojni benefiti - taj priliv novca se smatra legalnim i moguće je da se dalje koristi u finansijskim tokovima.
Da li je zakon idealan? Ne, nije, naročito zato što je ovo jedan od prvih propisa u Evropi i svetu. Dolaziće do novih izmena i tačnijeg definisanja članova. Slično će se dešavati i na nivou EU i državama sveta jer trgovina kriptovalutama sve više utiče na realne finansijske tokove. Samo Bitcoin vredi preko 39.000 €, a postoji na desetine drugih virtuelnih valuta koje imaju posredan uticaj na poslovanje.
Ovakva ograničenja će sigurno oboriti vrednosti kriptonovca i smanjiti zainteresovanost za trgovinu, ali će i omogućiti da virtuelna valuta postane legalno sredstvo plaćanja. Velike kompanije poput Majkrosofta i Epla odavno svoje proizvode prodaju za BTC, ali sa zakonodavnim okvirima vlasnici bi mogli u svakoj trgovini plaćati na ovaj način.
Sada kada su valute oporezovane i pod zaštitom su našeg zakona, da li biste zarađivali na ovaj način i investirali sredstva? Čekamo komentare!
Autorski tekst: SrbijaSpace.rs
Dobro ej što je donesen zakon, ali nisam čuo od nezavisnih pravnika da li ej zakon dobar, da li je nešto izostavljeno, da li je sve napisano kako treba. MOžda je ipak trbalo da sačekamo naprednije zemlje (pravno gledano) pa da prepišemo od njih. BOjim se da nije ostalo previše zakonskih rupa
Sve mora biti regulisano zakonom pa i kripto valute, ovo sta su hakeri napravili i prisvojili pa vratili stotine miliona dolara je samo opomena.
Nisam do sada ulagao u kriptovalute, a sada mi je zao sto nisam ranije ulozio. Sada ne bih ulagao u bitcoin, ali u ethereum bih.