Zanimljive činjenice o higijeni koje niste znali
Higijena spada u najvažnije segmente života. „Čistoća je pola zdravlja”, učili su nas odmalena. No pored toga što je održavanje lične higijene neophodno da bismo bili zdravi, važno je i da bismo izgledali lepo i privlačno.
Uredna kosa, oprane ruke, čisto i negovano lice osnova su prijatnog izgleda. Ako želite da ostavite lep utisak na kolege na poslu ili na prvom sastanku sa osobom koja vam se dopada, morate biti čisti i uredni.
Higijena treba da bude deo naše osnovne kulture i svakodnevice i zato je važno da o njoj znamo sve. Postoje brojne zanimljivosti o higijeni koje nam mogu biti korisne. Pročitajte.
Ovaj važan deo svakodnevice zapravo je dobio ime po ćerki grčkog boga Asklepija. On Apolonov sin, rođen u Epidaurusu, pozorištu poznatom po najsavršenijoj akustici na svetu. Bio je bog isceljenja, a izučio je lekarsku veštinu. Asklepijeva ćerka Higija bila je boginja zdravlja u antičkoj Grčkoj i po njoj je higijena dobila ime.
Smatra se da su otac i ćerka bili istorijske ličnosti jer se pominju kod Homera, čuvenog antičkog pisca. Predstavljana je kao devojka blagog lica, sa zmijom i posudom vode u rukama. Zbog svojih simbola, ali i zbog uloge koju je sa ocem imala u antičkoj Grčkoj, njeno ime sačuvano je u pojmu higijena.
Smatra se da u našem i na našem telu ima više od hiljadu vrsta bakterija. One se nalaze i svuda oko nas, ali je naše telo pravi rezervoar za njih. Ono što je važno, to je da naša koža ima sopstveni mikrobiom. Kada se kupamo, taj se mikrobiom ne sklanja. On može biti narušen jedino ako svakodnevno trljamo kožu različitim agresivnim sredstvima.
U tom smislu, ni „preterana higijena” nije poželjna. Potrebno je imati meru i, što je najvažnije, koristiti prave preparate u higijenske svrhe. Potvrđeno je takođe da preterano higijenska sredina loše utiče na imunitet kože i povećava rizik od astme i atopijskog dermatitisa.
U nezi kože poželjno je uvek koristiti prirodne proizvode, a i u lečenju različitih kožnih oboljenja najbolje je oslanjati se na lekovito bilje u dogovoru sa dermatologom. Primera radi, neven je dobar za povređenu kožu, gavez je štiti od oštećenja i podstiče regeneraciju, dok kupke od kantariona i čaj od ove blagotvorne biljke dobro deluju kod zapaljenja kože i lišaja.
Higijena čitavog tela je veoma važna, ali u toku dana svakako najveći broj puta operemo ruke. To nije slučajno jer su ruke najveći izvor zaraze na našem telu. Rukama dodirujemo sve površine koje su bakterijski problematične.
Iako se smatra da je daska na WC šolji najveći izvor bakterija, to uopšte nije tačno. Postoje tri mesta koja stalno dodirujemo rukama, a koji imaju mnogo više bakterija nego školjke u toaletu (njih čak i izbegavamo da dodirujemo, pošto znamo da imaju bakterije).
To su tastature naših kompjutera, tipke na bankomatu i ubedljivo najupotrebljavaniji, ekrani naših telefona. Brojni eksperimenti dokazuju da na ovim mestima koje stalno pipamo rukama, naročito kada su u javnoj upotrebi kao bankomati, ima ubedljivo najviše bakterija koje mogu ugroziti zdravlje. Način da se odavde bakterije sklone, zapravo ne postoji. Zato je redovno pranje ruku jedina opcija.
Ženske i muške ručne torbe, svakako su leglo bakterija koje se prenose na ruke. One su kontaminirane iznutra, ali i spolja, čak i fekalnim vrstama bakterija. Njih stavljamo na sedišta automobila ili u gradski prevoz, javna kupatila, tako da i nije čudno što posle upotrebe svakako treba temeljno da operemo ruke. Isti je slučaj i kada dodirujemo novčanik, odnosno novčanice. One su jedan od velikih izvora bakterija, jer idu iz ruke u ruku.
Smatra se da sudopera ima više bakterija nego WC šolja, naročito sunđeri koji su stalno vlažni. Preporučuje se njihova stalna zamena, pošto mogućnost dezinfekcije gotovo da ne postoji. I ovde je pranje ruku pre jela obaveza, a poželjno je i između obroka to učiniti, budući da nesvesno dodirujemo lice ili prinosimo ruke ustima.
Higijena kod beba apsolutno je posebna i škakljiva stvar, zato treba biti pažljiv. Kada su novorođenčad u pitanju, treba biti posebno obazriv oko toga šta se stavlja na njihovo telo. Proizvodi za negu i higijenu beba namenjeni su baš za mladu kožu. Na nju se ne sme stavljati obični sapuni, za koje se zna da i kožu odraslih osoba preterano isušuju.
Isti je slučaj i sa šamponima i kupkama, one su preagresivne i često pune štetnih sastojaka, koje ne bi trebalo da koristi ni odrasla osoba u svojoj svakodnevnoj nezi. Antibakterijska uloga postoji, ali je šteta koju ovakvi proizvodi mogu naneti bebećoj koži je nemerljiva. Zato, kada je u pitanju bebina koža, za čišćenje i pravilnu higijenu koristimo isključivo blage proizvode, namenjene bebama.
Iako je jedno vreme bila pomama u korišćenju antibakterijskih sapuna, istraživanja pokazuju da ovakav sapun gotovo uopšte nije bolji niti efikasniji u suzbijanju bakterija od običnih varijanti sapuna. Dakle, kada su ruke u pitanju, ovo je bio samo jedan u nizu marketinških trikova za bolju prodaju.
Što se ostatka tela tiče, antibakterijski sapuni mogu čak imati i negativno dejstvo. Budući da neki njihovi aktivni sastojci mogu uticati na poremećaj hormona, oni se ne preporučuju za pranje intimnih delova tela.
Smatra se da, kada bismo uporedili intimnu regiju sa ustima, u ustima bismo našli veći procenat bakterija nego „tamo dole”. Zbog toga se izuzetno važnom smatra oralna higijena. Na zubima se po buđenju, a da ništa niste još uvek pojeli i popili, nalazi oko 300 vrsta bakterija.
Taj broj se pola sata posle obroka povećava. U tom smislu je važno redovno i temeljno pranje zuba i skidanje naslaga, zato što zubni plak koji se taloži prvo, pravi kamenac na zubima. Kada se kamenac ne skida redovno, on prerasta u karijes, a karijes naše zube oštećuje u nepovrat.
Za oralnu higijenu važne su i tečnosti za ispiranje usta. One prodiru do onih delova do kojih četkica svakako ne može da priđe. Ne mogu ukloniti baš sve bakterije, ali mogu smanjiti njihov broj u ustima. Na ovaj način se oralna higijena unapređuje.
Ima mnogo zanimljivosti koje je korisno znati. Neke informacije su samo atraktivne i simpatične za znati ih, kao što je ova da ljudi u toku života proizvedu 4000 litara slina u tečnom stanju. Neke od njih završe napolju, a neke u našem telu.
Iako naizgled nebitne, sve ove informacije pomažu nam da bolje sagledamo sitnice oko sebe i da se bolje koncentrišemo na važne stvari. Ponekad nam se neke informacije čine nevažnima i suvišnima, a zapravo su ključ za spoznavanje realnosti u kojoj živimo. Higijena nije samo osnova zdravlja, već i lepog izgleda. Zapravo je najvažniji segment našeg života i zato joj treba pridati odgovarajući značaj.
Možda nas ova Korona malo dozove pameti pa se ubuduće više pažnje posveti higijeni