Aerodrom Beograd
Nekadašnji Aerodrom Surčin, odnosno Aerodrom Beograd od 2006. Godine, pa do nedavno je nosio naziv po čuvenom srpskom naučniku Nikoli Tesli.
Francuska kompanija Vinci Airports je od nedavno, tačnije od 22. Marta 2018 godine zvanični koncesionar Beogradskog aerodroma. Tako će ostati i u narednom periodu, jer je ova kompanija sa Vladom Republike Srbije zvanično potpisala ugovor o koncesiji Aerodroma Nikola Tesla u trajanju od 25 godina.
Istorija Aerodroma Beograd
Nije se Beogradski aerodrom oduvek nalazio na području Surčina.
Kako pokazuju istorijski podaci. Aaerodrom Beograd je menjao lokacije. Pre nego što je 1962. godine izgrađen Aerodrom Surčin, čija je pista bila dužine 3 kilometra, a rulna staza 3 350 metara, Beogradski aerodrom se nalazio i na drugim lokacijama:
- Banjica (krajem 1910. godine, na mestu gde je danas Vojno - medicinska akademija)
- Kalemegdan (na mestu današnjeg planetarijuma, početkom 1911.)
- Pančevo (na mestu gde je bila fabrika aviona UTVA, 1923. godine)
- Bežanija (na potezu između leve obale Save i naselja Bežanijska kosa, početkom 1927. godine)
- Surčin (današnji Aerodrom Beograd, 1962. godine)
Na području Srbije je beogradski aerodrom ujedno i najveći, a na njemu se nalaze dva terminala.
Od 2006. godine je Aerodrom Beograd nosio naziv Aerodrom Nikola Tesla Beograd. A kako je francuska kompanija Vinci Airports potpisala koncesiju za aerodrome na 25 godina sa Vladom Republike Srbije, to zvanično od 22. decembra 2018. godine ona zvanično i upravlja Beogradskim aerodrom. Iako je zvaničan naziv promenjen, među Beograđanima i mnogim drugim putnicima se ovaj aerodrom i dalje naziva po čuvenom srpskom naučniku.
Kako do Beogradskog aerodroma?
Na oko 18 kilometara udaljenosti od samog centra glavnog rada Republike Srbije se nalazi Aerodrom Beograd.
Do njega je moguće stići automobilom iz pravca i Beograda i Novog Sada. Naime, u neposrednoj blizini Beogradskog aerodroma prolazi i međunarodni autoput E - 75.
Ukoliko na Aerodrom Nikola Tesla dolazite javnim gradskim prevozom, to možete učiniti na nekoliko načina.
Od beogradskog Zelenog venca saobraća linija gradskog prevoza broj 72. Interval polaska autobusa je od 25 do 35 minuta, što važi za radne dane. Vikendom ovaj gradski autobus ide nešto ređe.
Druga opcija jeste korišćenje linije gradskog prevoza broj 607, ali ta linija vozi samo do robno – carinskog terminala Beogradskog aerodroma.
Nasuprot hotela Hilton na Slaviji je sada početna stanica autobuske linije A 1, koja vozi direktno do aerodroma. Cena karte u minibusu se bitno razlikuje u odnosu na cenu u autobusima gradskog prevoza.
Postoji mogućnost da koristite i taksi usluge. A s obzirom na to da je u pitanju naročito duga vožnja, preporuka je da rezervišete vozilo na vreme.
Aerodrom Beograd - linije
Kako je u pitanju najveći aerodrom na području cele zemlje, to je i očekivano da Aerodrom Beograd ima najviše linija, odnosno destinacija koje pokriva.
Uglavnom su u ponudi letovi visokobudžetni kompanija, kao što su:
- Aeroflot
- Air France
- Etihad Airways
- Alitalia
- Montenegro Airlines
- Qatar Airways
- Turkish Airlines
- Fly Dubai
- Air Serbia
- Aegean Airlines
A i nekoliko niskobudžetni kompanija imaju svoje letove na ovom aerodromu.
Takođe, postoje i čarter letovi, a najčešće su to destinacije na području Grčke, Egipta i Turske.
Što se linija tiče, pokriveni su svi evropski gradovi, što manji, što veći. Naravno da postoje i prekookeanski letovi, a poznat je podatak da od nedavno kompanija Air Serbia ima u ponudi let i za Njujork.
Rent a car Aerodrom Beograd
Najjednostavniji način za iznajmljivanje vozila za sve koji dolaze u Beograd jeste da izaberu agenciju za iznajmljivanje vozila koja ima predstavništvo i na aerodromu.
U prizemlju terminala 1, odnosno na terminalu 2 se nalaze poslovnice rent a car agencija.
Sve one posluju po manje - više istom principu. Dobro je to što svaka agencija za iznajmljivanje vozila ima i svoj internet sajt, tako da se gosti mogu unapred o detaljima raspitati.
Garaža Aerodroma Beograd
Naravno da Aerodrom Beograd ima i garažu. Neotkriveni garažni prostor je tek oko 150 metara udaljen od centralne zgrade aerodroma.
Sem njega, u okviru Aerodroma Nikola Tesla se nalaze i dva otvorena parkinga.
Praktično prekoputa centralne zgrade je smešten otvoreni parking, na kome se usluga naplaćuje 100 RSD za svaki započeti sat. Ovaj parking je otvoren svakog dana neprekidno, a ima ukupno 478 parking-mesta.
Nešto malo dalje od glavne zgrade, a u blizini robno - carinskog magacina se nalazi još jedan otvoreni parking. U pitanju je parking prostor na kome postoji 196 mesta. Takođe radi neprekidno, a cena parkiranja se naplaćuje po danu i to 800 RSD ukupno.
Garaža aerodrom Beograd
Svakog radnog dana i to 24 časa radi i garaža Aerodroma Nikola Tesla. Tu se nalazi ukupno 528 parking mesta, a za parkiranje vozila osoba sa invaliditetom je rezervisano ukupno pet mesta. Potrebno je platiti za svaki započeti sat 100 RSD za korišćenje ove garaže. A usluga jednokratnog trodnevnog parkiranja iznosi 4 000 RSD. Inače, svako čije je vozilo na parking mestu u okviru ove garaže ostane 40 sati, stiče pravo na plaćanje te usluge.
Bez obzira da li dolazite u Beograd ili ga napuštate, Aerodrom Nikola Tesla će u potpunosti ispuniti vaša očekivanja. A ako se već nađete tamo i imate slobodnog vremena, iskoristite ga na kvalitetan način. Možete posetiti Muzej vazduhoplovstva, koji se nalazi u neposrednoj blizini aerodromske zgrade.
Ako imate neku zanimljivu priču ili iskustvo na aerodromu Beogradu podelite je sa nam kroz komentare.
Autorski tekst: SrbijaSpace.rs
Vaše povratne informacije nam mnogo znače.
Molimo Vas
da kliknete na ikonicu koja odražava Vaš nivo satisfakcije posle pročitanog teksta.
Molimo Vas
da kliknete na ikonicu koja odražava Vaš nivo satisfakcije posle pročitanog teksta.
NEZADOVOLJAN
JAKO ZADOVOLJAN
Kako ste ocenili ovaj tekst?
Još kada bi rešili problem divljih taksista, koji te saleću na izlazu. Za jedan evropski aerodrom koji treba da bude elitni, oni su velika bruka, kao da smo u nekoj bliskoistočnoj zemlji. A treba malo i čekaonice da srede, nadam se da će Francuzi to da urade.
Nekada sam putovala avionom sa našeg aerodroma u Solun, poslom u Afriku i uvek su to bili aerodromi slični beogradskom. I onda prvi odlazak u Pariz i sletanje na Charels de Gaulle. To se može nazvati pravim šokom i nije lako opisati aerodrom koji ima par metro stanica. Mnogo mi je žao ljudi koji nisu u mogućnosti da putuju jer ne znaju šta propuštaju.
Koliko znam naselje dr Ivan Ribar nikada nije dobilo upotrebnu dozvolu jer je izgrađeno na mestu koje preleću avioni. Tako je bilo nekada kada su se znali i poštovali zakoni. A novo naselje koje su izgradili u produžetki će verovatno dobiti sve potrebne dozvole.
Kako se Beograd širi, Surčin kao da je sve bliže. Sećam se nekada do aerodroma ideš kroz livade, a sada sve naseljeno. Pitanje je da li se ti objekti, uglavnom kuće, nalaze u zoni preleta aviona i ko je dozvolio njihovu gradnju.