Edmon Dantes · 15. May 2025. · zivot 384
Dugo godina bavila sam se sportom, a zatim sam naglo prestala. Treninzi i takmičenja zahtevali su dosta vremena, obaveza je bilo sve više...futinzi, kondicionioni treninzi, teretana, treninzi dva puta dnevno i pripreme sve teže su se uklapali sa školom ali i mojim pubertetom. Pojavili su se novi izazovi, interesovanja, počeli su izlasci a ja jednostavno nisam bila spremna na toliku žrtvu. Kako to obično kod sportista biva, preko noći sam prestala da treniram i ne samo to nego sam prestala sa svim sportskim aktivnostima.
Vreme je prolazilo, letelo...završila sam fakultet, zaposlila se, dobila decu a moja fizička aktivnost svedena je na nulu. Kada kažem – nulu, pod tim podrazumevam pravu sportsku aktivnost, rekreaciju u smislu plivanja, vožnje bicika, džoginga, fitnesa, a ne onu svakodnevnu trku sa vremenom, jurnjavu sa decom i aktivnosti poput ribanja podova, pranja prozora, spremanja po kući...
I tako, posle ko zna koliko vremena rešim da se aktiviram. Krenem u teretanu sa drugaricom, puna optimizma i entuzijazma, naravno trener mi ne treba jer sve ja to „znam sama“; trčim po onoj traci kao sumanuta dok srce hoće da mi iskoči iz grudnog koša, vozim bicikl kao da mi je poslednje u životu i radim trbušnjake kao da mi od toga život zavisi. Uradim sve to i sutradan – patos. Ne mogu da se mrdnem iz kreveta, ni da legnem ni da sednem, upala mišića do te mere da nisam ni na posao mogla da odem. Naravno, sramota me da kažem o čemu se radi, pa sam izostala sa posla dva dana uz objašnjenje da me „nešto lomi“. I lomi me - luda glava.
Opametim se ja tada delimično i rešim da nastavim , ovaj put laganijim tempom. Zaista, redovno sam vežbala, prvo sam malo vratila kondiciju, pa sam lagano počela sa spravicama, postepeno povećavala težinu i broj ponavljanja i sve je išlo kao po loju.
Bekerova cista - najočigledniji simptom svakako je kvrga koja se formira iza kolena
Ali...sve bi bilo super da nema tog „ali“. Počne mene iznenada da bolucka nešto u zatkolenoj jami. Prvo sam mislila da sam istegla tetivu ali osećaj neprijatnosti mi se postepeno povećavao, a sa tim i bol koji je tinjao. Kupim konjski balsam i dok sam ga utrljavala osetim ja kao neku poveću kuglu. Odneo vrag šalu nisam doktor, ali nijedna „kugla“ gde god da je na telu ne može da bude dobar znak.
Odlazim kod lekara, urade mi ultra zvuk, hondromalacija čašice (za koju mi je rekao da je možda i uspomena na davne dane kada sam trenirala) i neka Bekerova cista. Pošto je povelika predložio mi je fizikalnu terapiju i eventualno punkciju. Tako sam se ja opredelila za fizikalnu, koja mi je pomogla u velikoj meri ali problem nije nestao do kraja. Pribegla sam alternativnim rešenjima i “kopajući “ po internetu pronašla sam magnetni bandažer za koleno. Ne samo da je imao ojačanje za čašicu već i 12 magneta i savitljive opruge sa strane koje obezbeđuju stabilnost , čvrstinu i komfor prilikom nošenja.
Zbog specifičnosti problema, pozvala sam broj telefona koji je bio na sajtu i nakon što sam izdeklamovala moj problem predložili su mi da se čujem sa njihovim lekarom. Doktorka mi je rekla da će magnetni bandažer biti odlično rešenje za problem sa čašicom jer magneti poboljšavaju mikrocirkulaciju, pa je samim tim i “ishrana” čašice bolja i da deluju na bol ali da ako baš želim da delujem isključivo na Bekerovu cistu, nije loše da probam I sa bakarnim lutajućim srcem. Savetovala mi je da ga postavim u jamu iza kolena i pričvrstim za bandažer.
Bekorove ciste se javljaju kada se dogodi oštećenje zgloba vašeg kolena, ili tkiva oko njega, pa zatim dodatna tečnost iscuri iz kolena.
Problem je što tečnost može da otiče isključivo u jednom smeru – na zadnji deo vašeg zgloba. Nakupljanjem tečnosti formira se kesica, koja postaje Bekerova cista.
Nisam imala šta da izgubim a i pomislila sam da doktorka valjda zna šta priča i pretpostavila sam da je već imala iskustva sa tim. Nosila sam pojas i srce 2 meseca, nekada tokom dana nekada noću, kako kad mi je odgovaralo. Zatezanje koje sam ranije osećala je nestalo a “kuglu” nisam više mogla da napipam. Naravno prijatelji su rekli da je verovatno placebo i da sam umislila da mi je bolje zbog čega sam rešila da uradim kontrolni ultra zvuk. Isti lekar me je pregledao (ciljano sam išla kod istog lekara koji mi je dijagnostikovao cistu) i konstatovao da CISTE VIŠE NEMA!
Pitala sam ga šta misli o magnetima i na moje veliko iznenađenje rekao je da je u neku ruku i za očekivati da usled dejstva magnetnog polja cista nestane, jer se magneti koriste i u fizikalnoj medicini a da je opšte poznato da magneti mogu smanjiti otoke, bolove pa da je na kraju krajeva i cista neka vrsta otoka jer je ispunjena tečnošću.
Iskreno, objašnjenje mi nije ni bilo potrebno jer je meni lično bio važan samo rezultat a to je da je cista nestala. Bez obzira što je nema, nastavila sam da povremeno nosim pojas (dok vežbam) jer se držim one stare dobre poslovice:”Bolje sprečiti neko lečiti”.
