Edmon Dantes · 10. Jul 2026. (azurirano: 10. Jul 2026.) · Native zdravlje 73
Depresija nije privremena tuga i period od samo nekoliko loših dana. Ljude koji pate od depresije (koja se može manifestovati u mnogim oblicima i fazama) pogađa mnogo više od melanholije, poremećaja sna, nedostatka pokretačke snage, mračnih misli i stanja kao što je anaksionznost. Depresija je stvarna i veoma ozbiljna bolest koja pogađa milione ljudi širom sveta. Smatra se da u Srbiji boluje od depresije 250.000-300.000 ljudi, a brojka je verovatno i mnogo veća jer se u navedenoj grupaciji nalaze klinički registrovani slučajevi. Da li je porastu depresije doprinela pandemija korona virusa, materijalna nestabilnost ili globalno nezadovoljstvo svim dešavanjima kako na ovim prostorima tako i svetu, teško je reći. Kako god bilo, uzroci su brojni a posledice ogromne.
Stoga je depresija predmet intenzivnih kliničkih istraživanja, a sve više creva dolaze u fokus – a sa njima i zeolit i posebna varijanta PMA – zeolit.
Klinički gledano, depresija nikada nije normalno stanje i nije i ne treba biti prisutna u biti čoveka. Često mešamo depresiju i tugu... Sasvim je normalno osetiti tugu i biti kratkotrajno “depresivan”, ako je u pitanju reakcija na gubitak drage osobe, neku neprijatnu životnu situaciju a može nastati i kao posledica hormonskih promena kakve se nekada dešavaju nakon porođaja.
Tuga dođe i prođe - tužna osoba može izaći iz tog stanja, intenzitet varira i ovo stanje značajno ne narušava sposobnost osobe da funkcioniše, radi, stvara, komunicira.
Klinička depresija je stanje koje traje duži vremenski period koje karakteriše pad životnog dinamizma, bezvoljnost, hroničan osećaj umora, osećaj beznađa, gubitak interesovanja i može biti praćeno i fizičkim simptomima npr. gubitak apetita, nesanica, somatski bolovi...
Najčešći poznati uzroci depresije su kombinacija genetskih, bioloških, ekoloških i psiholoških faktora. To uključuje porodične predispozicije, hronične bolesti, traumatska iskustva, kontinuirani stres, kao i – često nedovoljno razmatrane – neravnoteže neurotransmitera u mozgu.
Ono što malo ljudi zna je da naša creva mogu igrati odlučujuću ulogu u razvoju i progresiji depresije, jer su važno mesto proizvodnje neurotransmitera poput serotonina koji reguliše raspoloženje. Oko 90 –95% celokupnog serotonina u telu proizvodi se u crevima, posebno u enterohromafinskim ćelijama crevne sluzokože. Takođe, dopamin, vitalan za naš sistem nagrađivanja i motivaciju, proizvodi se u značajnoj meri u crevima. Dakle, dok zdrava creva stoga mogu značajno doprineti mentalnom zdravlju, neravnoteža mikrobioma i upale u crevima povezani su sa povećanim rizikom od depresivnih poremećaja.
Trenutno se mnogo govori o mikrobiomu. Zdrav, uravnotežen mikrobiom je zaista od velikog značaja za mentalno zdravlje. Mnoge uobičajene bolesti (uključujući mentalne poremećaje), povezane su sa karakterističnim promenama u crevnom mikrobiomu.
Štaviše, mikrobiom je usko povezan sa različitim fiziološkim svojstvima relevantnim za mentalne funkcije, kao što su neurotransmisija, neuronska plastičnost, regulacija stresa, imuni sistem i metabolički faktori[3].
Međutim, samo zdravo crevo sa netaknutim crevnim zidom može biti domaćin uravnoteženom, funkcionalnom mikrobiomu. Stoga je ključno ne samo podržati mikrobiom, već pre svega ojačati crevni zid kako bi se sprečila i lečila depresija.
Zdrav crevni zid i funkcionalna crevna barijera su neophodni za sprečavanje ulaska štetnih supstanci, toksina i patogena u telo. Naime, crevna barijera se sastoji od gustog sloja epitelnih ćelija koje drže zajedno takozvane “čvrste veze”. Ova struktura sprečava ulazak štetnih supstanci u krvotok. Poremećena crevna barijera, poznata i kao “curenje creva” (Leaky Gut), može dovesti do povećane propustljivosti, što povećava rizik od sistemske upale i hroničnih bolesti, uključujući depresiju.
Brojne studije takođe pokazuju da ljudi sa sindromom iritabilnog creva često pate od povećanih depresivnih simptoma i stanja kao što je anaksionznost. Istraživanja su pokazala da čak 62% ljudi sa sindromom iritabilnog creva kod kojih pretežno postoji dijareja i čak 50% onih čiji iritabilan kolon izazvan gastrointestinalnom infekcijom pokazuju povećanu propustljivost creva. Ova povećana propustljivost može pogoršati neuropsihijatrijske simptome.
IBS sa pretežnom dijarejom
Post-infektivni IBS
Prvo popravite creva detoxamin PMA zeolitom, zatim izgradite mikrobiom!
Važno je prvo popraviti creva i time poboljšati crevnu sredinu. Posebno je potrebno ukloniti štetne supstance poput teških metala i toksina, koji danas opterećuju skoro svakoga, iz creva kako bi se crevni zid ili crevna barijera mogli zalečiti.
Prirodni vulkanski mineral zeolit je prvi i pravi izbor za popravku creva. Međutim, nisu svi zeoliti isti! Specijalni PMA-zeolit detoxamin iz kompanije PANACEO je obrađen posebnim postupkom (PMA = PANACEO mikro aktivacija) tako da može optimalno da obavlja procese adsorpcije u ljudskom organizmu. Pored toga, PMA-zeolit je sertifikovani medicinski proizvod u Agenciji za lekove i medicinska sredstva i smatra se vodećim proizvodom među trenutno dostupnim oblicima zeolita, proučavan je u brojnim naučnim studijama[4] zlatnog standarda i pogodan za dugotrajnu upotrebu. Stoga je ključno koji zeolit koristite za popravku i jačanje creva.
PMA-zeolit deluje u gastrointestinalnom traktu bez ulaska u krvotok.
Kralj detoksikacije ili skriveni rizik? U ovoj epizodi podkasta, dr Ivana Kovačević razbija najčešće mitove o toksičnosti zeolita i objašnjava ključnu razliku između običnih komercijalnih proizvoda i medicinski bezbednog, PMA aktiviranog zeolita. Saznajte zašto nauka i vrhunska tehnologija garantuju bezbednost kada je u pitanju vaše zdravlje.
Pre primene probiotika uz PMA zeolit dobro je koristiti proizvode na bazi aloje ili sladića jer mogu pomoći u nezi crevne i želudačne sluznice. Tek nakon regeneracije sluznice i njenog jačanja, mogu se koristiti probiotici i po potrebi digestivni enzimi kako bi se procesi u želucu i crevima u potpunosti trajno regulisali.
Iako suplementi poput GABA, triptofana, Rhodiole, Lavlje grive mogu biti korisni u terapiji depresije i stanja kao što je anaksionznost, pre njihove primene neophodna je konsultacija sa lekarom zbog mogućih interakcija klasičnih lekova koje se koriste za lečenje depresije i suplemenata.
Put do zdravog uma vodi kroz zdrava creva
Borba sa depresijom zahteva sveobuhvatan pristup, a savremena nauka nam iznova dokazuje da mentalno zdravlje nije locirano isključivo u našim mislima. Kada shvatimo da se čak 90% serotonina – hormona sreće – proizvodi u našem digestivnom traktu, postaje jasno da briga o emocionalnom statusu mora početi od brige o stomaku.
Lečenje “drugog mozga” ne trpi preskakanje stepenica. Ubacivanje probiotika u sistem koji je opterećen toksinima i u kome crevni zid “curi” nalik je sejanju najfinijeg semena na nepripremljenu i zatrovanu podlogu. Zato je redosled koraka ključan za trajni oporavak:
Depresija je ozbiljan protivnik, ali osa creva-mozak nam daje moćno oružje u ruke. Vratite ravnotežu svom organizmu tako što ćete krenuti od osnove – jer tek kada ućutkamo tiha upalna žarišta u stomaku i ojačamo crevni zid, otvaramo vrata stabilnom raspoloženju, bistrom umu i istinskom životnom dinamizmu.
Zvanična istraživanja Američkog Nacionalnog instituta za zdravlje (NIH), objavljena na federalnom .gov domenu, detaljno podržavaju navode iz ovog teksta. Studije objašnjavaju direktnu komunikaciju između enteričnog nervnog sistema (creva) i centralnog nervnog sistema (mozga), naglašavajući da zdravlje crevnog mikrobioma i propustljivost crevne barijere igraju fundamentalnu ulogu u pojavi depresije. Ovo se direktno nadovezuje na navode iz naših referenci [5].
Pročitajte celokupno istraživanje o osi crevo-mozak (Gut-Brain Axis) na zvaničnom .gov domenu (ENG)
