Da li povećanje broja automobila u svetu prate i parkirni kapaciteti i zašto ne?
Automobilska industrija je jedna od najznačajnijih industrija na globalnom nivou. Ova grana industrije podložna je stalnim promenama i razvoju, a broj proizvedenih i registrovanih vozila raste iz godine u godinu.
Ključne tačke u vezi sa razvojem automobilske industrije i brojem automobila u svetu odnose se na sledeće:
Rast globalne potražnje: Potražnja za automobilima je konstantno rasla tokom poslednjih nekoliko decenija, posebno u mnogoljudnim zemljama u razvoju kao što su Kina, Indija i Brazil. Ovi tržišta su postala ključna za proizvođače automobila.
Tehnološki napredak: Automobilska industrija doživljava značajne tehnološke promene, uključujući razvoj električnih vozila (EV), autonomnih vozila, tehnologije povezivanja i drugo. Ovi trendovi menjaju način na koji se proizvode i koriste automobili.
Smanjenje emisija: Sve veći fokus na zaštitu životne sredine i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte je doveo do razvoja hibridnih i električnih vozila, kao i rigoroznih propisa o emisijama.
Promena u modelima poslovanja: Tradicionalni modeli poslovanja u automobilskoj industriji se menjaju, uključujući rast sharing ekonomije i usluga kao što su car-sharing i ride-sharing.
Globalna proizvodnja: Automobilska proizvodnja se sve više decentralizuje, sa kompanijama koje otvaraju fabrike u različitim zemljama kako bi bili bliže tržištima i smanjili troškove transporta.
Prema procenama Međunarodne organizacije proizvođača automobila, broj registrovanih vozila u svetu je premašio 1.5 milijarde. Očekuje se da će ovaj broj i dalje rasti u narednim godinama.
Kada su kontinenti i države u pitanju, najveći broj registrovanih automobila ima Kina, više od 400 miliona, a procena je da ih celokupna Azija ima preko 540 miliona. Evropa ih ima više od 400, a Severna Amerika više od 350 miliona registrovanih automobila. Južna Amerika ih ima oko 80, Afrika oko 30, dok ih je na Antartiku oko 50 miliona.
Kada je u pitanju broj automobila po stanovniku, situacija je sledeća:
Severna Amerika: 710 automobila na 1.000 stanovnika
Evropa: 520 automobila na 1.000 stanovnika
Južna Amerika: 210 automobila na 1.000 stanovnika
Srednji istok: 190 automobila na 1.000 stanovnika
Azija: 140 automobila na 1.000 stanovnika
Afrika: 58 automobila na 1.000 stanovnika
Antarktik: 50 automobila na 1.000 stanovnika
Razvoj nauke i tehnike, sve gušća naseljenost gradova, i sve veća dostupnost putničkih automobila doveli su do toga da je sve više prevoznih sredstava na ulicama, a u skladu sa tim povećana je i potražnja za parking i garažnim mestima. Na ovakvu situaciju uticala je svakodnevna potreba za većom mobilnošću ljudi, nego što je to bilo u prethodnom periodu.
Evidentno je da kapaciteti za “odmor” automobila, nisu u potpunosti ispratili razvoj u pogledu broja registrovanih automobila, pa njihov nedovoljan broj izaziva glavobolje vlasnicima automobila.
Činjenica je i da trend rasta stepena motorizacije zahteva da se pored izgradnje odgovarajuće infrastrukture, primene novi transportni sistemi i nova, savremena transporta politika. Velike saobraćajne gužve i nemogućnost nalaženja parking mesta značajno utiču na promenu navika korisnika i otvaraju šansu za organizovanje novih servisa i usluga u transportnim sistemima.
Sve ovo je dovelo do uvođenja mnogobrojnih mera na nivou država ili gradova, kojima se detaljno reguliše ova oblast.
Neka rešenja poput ride-sharinga, poboljšanje javnog prevoza i podsticanje korišćenja bicikala, mogu uticati na ovaj trend u urbanim područjima.
Politike i propisi: Odluke lokalnih vlasti, kao i urbanistički propisi, mogu uticati na izgradnju novih parkinga. Neki propisi usmereni su na uslovljavanje investitora da prilikom izgradnje poslovnih i stambenih objekata moraju izgraditi i adekvatan broj parking i garažnih prostora. To u nekim gradovima i u određenim delovima grada, može imati pozitivan uticaj na dostupnost mesta za parkiranje.
Alternativni prevoz: U gradovima gde se preporučuju i omogućavaju alternativni prevozi, kao što su javni prevoz, biciklizam ili pešačenje, potreba za novim parking prostorima može biti manja, ali se parkinzi mogu i dalje razvijati kao deo integralnog građevinskog i saobraćajnog sistema.
Savremena rešenja: S obzirom na ograničeni prostor u urbanim područjima, razvijaju se inovativna rješenja za parkiranje poput višespratnih garaža, podzemnih parkinga, automatizovanih parkirnih sistema i sl.
Parkiranje na ulicama: U većim gradovima, zbog nedostatka parking mesta, označavaju se parking prostori duž ulica. Parking mesta mogu biti obeležena linijama na putu i vertikalnom signalizacijom, a ponekad i specifičnim parking znakovima.
Parking zone: Gradovi često imaju određene zone za parkiranje gde se naplaćuje parkiranje. Ove zone mogu biti podeljene na različite sektore, a cene i dozvoljeno vreme parkiranja mogu varirati u zavisnosti od lokacije.
Parking garaže: Veći gradovi nude parking garaže i podzemna parkirališta koja pružaju siguran prostor za parkiranje. Ove garaže obično imaju kapacitet za veći broj vozila i često se naplaćuju.
Tržni centri, aerodromi i poslovni kompleksi: Mnogi tržni centri, poslovni kompleksi i veći objekti imaju sopstvene parking prostore za posetioce ili zaposlene. Ovi parking prostori mogu biti besplatni ali se najčešće naplaćuju.
Ako planirate na duži put avionom možete računati na veliku ponuda parkinga u blizini aerodroma. Cene parkiranja su ujednačene, pa je najbolje da odaberete proveren parking, koji je najbliži terminalu, a koji će vam omogućiti da za samo 2 minute vozilom ili oko 5 minuta laganim hodom stignete do putničkog terminala. Prevoz do aerodroma, kao i povratak do vašeg auta posle putovanja uključeni su u uslugu parking operatera.
Zaključak za kraj bi bio da pored rasta broja automobila u svetu raste i broj kapaciteta za parkiranje. U sredinama koje nisu urbane, novim propisima gradnje i uz primenu drugih mera obezbeđuje se dovoljan broj parking mesta. U velikim i gusto naseljenim gradovima, gde postoji trend porasta broja automobila po stanovniku, ovi problemi se nabrojanim merama ublažavaju, ali se ne mogu adekvatno rešiti.
Slike: privatna arhiva
U Beogradu je to večiti problem. Ne smem ni da pomislim gde se parkiraju svi oni ljudi koji žive u centru, jer nemaju svi garaže, a na ulicama je katastrofa. I nema više pravila, ni tzv. špica. Gužva je od jutra do sutra. Bila je jedno vreme ona ideja "parkiraj i vozi se", ali nije baš nešto zaživela, jer malo ljudi hoće da okreće pedale. Pravog rešenja nema, jer osim što broj vozila u gradu raste, raste i stalni priliv novih stanovnika, koji opet, jel'te, dolaze u grad svojim automobilima... A šta će budućnost doneti - videćemo!