Pre donošenja odluke o transplantaciji bubrega, obično se kod pacijenta vrši dijaliza. A taj postupak ima za cilj da zameni bubrege, koji ne obavljaju više svoju fiziološku funkciju. Naravno, to nije trajno rešenje.

Brojne su i prednosti i mane primene peritonealne ili hemodijalize. Sa svima njima će nefrolog blagovremeno upoznati svakog pacijenta. Nakon toga će pristupiti postupku lečenja, koje smatra adekvatnim za tog pacijenta.
 

Nefrologija

U okviru interne medicine, kao i pedijatrije postoji naučna grana koja se bavi izučavanjem bubrega. U pitanju je nefrologija, a osim radom tih organa, ta nauka se bavi i izučavanjem bolesti bubrega. 
Termin je sastavljen od dve reči grčkog porekla, a koje znače bubreg i nauka. Zato se u slobodnom prevodu smatra naukom o bubrezima.
 

Bubrezi

U fizičkom smislu mali, a fiziološki izuzetno značajni organi, bubrezi predstavljaju najbitniji element urinarnog sistema. U pitanju su parni organi, tako da postoje levi i desni bubreg. 
Izuzetno je značajna uloga koju bubrezi imaju u organizmu. A neke od funkcija koje oni obavljaju su:

• uspostavljanje ravnoteže između vode i elektrolita
• regulisanje acido - bazne ravnoteze
• sinteza glukoze
• izlučivanje otrova iz organizma (koji nastaju kao produkt metabolizma)
• regulacija nivoa brojnih hormona
• regulacija pritiska u organizmu

Sve dok barem 70 procenata nefrona u bubrezima rade besprekorno, nema razloga za brigu. Ukoliko se broj nefrona koji obavljaju svoju primarnu funkciju smanji, može doći do bolesti bubrega.
 

Bolesti bubrega

Naravno da postoje brojne bolesti bubrega, ali je vrlo važno za dalje lečenje i da li su one hronične ili akutne. 

Ako je u pitanju akutna bolest, lečenje je uglavnom jednostavnije. A hronično oboljenje bubrega vodi do otkazivanja tih organa, što obično rezultira ili transplantacijom bubrega ili dijalizom. 
Izuzev cistitisa i uremije, u bolesti bubrega spada i infekcija urinarnog trakta, zatim akutna ili hronična bubrežna insuficijencija. Takođe, pesak i kamen u bubregu, te nefrotski sindrom i opstruktivna bolest urinarnog trakta spadaju u bolesti bubrega, a postoje i druga oboljenja.
 

Šta je dijaliza?

Postupak koji mora da bude primenjen kada nekom pacijentu toliko oslabe bubrezi, da ne mogu da vrše svoju fiziološku funkciju jeste dijaliza. Međutim, iako se ovaj postupak primenjuje kod mnogih pacijenata, to nije trajno rešenje. Zapravo endokrina funkcija bubrega ne može da bude zamenjena uz pomoć dijalize. 

Dva tipa dijalize su osnovna:

• hemodijaliza
• peritonealna dijaliza. 
   

Hemodijaliza

Najčešće se hemodijaliza koristi kod pacijenata koji imaju hroničnu bubrežnu insuficijenciju, odnosno kod kojih je došlo do takozvane uremije. 
Hemodijaliza se u izuzetno retkim slučajevima obavlja u kući, jer je neophodno da pacijent bude pod nadzorom stručnog medicinskog osoblja. Zato i jeste i psihički i fizički opterećujuća za pacijenta.
 

Peritonealna dijaliza

Takozvana peritonealna dijaliza je još jedan način lečenja ljudi kod kojih postoji hronična bubrežna insuficijencija. 

Jednostavno bi bilo reći da je to alternativa za hemodijalizu, jer je u pitanju finansijski mnogo isplativija opcija lečenja. 

Takođe, peritonealna dijaliza uključuje korišćenje katetera, te samim tim nije neophodno da pacijent obavezno posećuje određenu zdravstvenu ustanovu. Trebalo bi da pacijent samostalno u tom slučaju vodi računa o pražnjenju katetera i njegovom korišćenju, a nakon obuke od strane stručnog lica.

Izuzetno je važno voditi računa tokom života o ishrani i stanju organizma uopšte, a kako bi svi organi, pa tako i bubrezi obavljali bez ikakvih smetnji svoju funkciju.

---

Autorski tekst: SrbijaSpace.rs

---