Kako afazija kod odraslih utiče na svakodnevni život

 

Kako afazija kod odraslih utiče na svakodnevni život


Ako vam kažemo da je znamenitom Brus Vilisu dijagnostikovana afazija, verujemo da među vama ima fanova koji će želeti znati šta se trenutno dešava sa ovim glumcem i kakvo je to stanje. Afazija kod odraslih predstavlja poremećaj koji utiče na jezički centar u mozgu i sposobnost da osoba razume govor ili da ga izrazi.

Mogu je uzrokovati traumatske povrede i tumori mozga, degenerativna, kao i cerebrovaskularna oboljenja. Upravo zbog svega navedenog Brus Vilis je odlučio da se povuče iz karijere glumca, koja mu je toliko značila, jer afazija utiče na njegove kognitivne sposobnosti.

Ostanite sa nama u nastaku i saznajte dodatne informacije ako vas zanima afazija kod odraslih.


Klinička slika afazije


Mogu se ispoljiti razne, a koja će se klinička slika tačno javiti, to zavisi od mesta na kom se desila povreda mozga. Retke su situacije da se povreda mozga dešava samo u kortikalnim delovima, koji su namenjeni za govor. Kod onih koji su doživeli određeno oštećenje mozga, uglavnom se ustanovi sledeće:

  • Hemiplegija (pošto se povreda desila na levoj strani gde su centri za govor, onda se hemiplegija obično javlja na desnoj strani)
  • Apraksija (kada osoba ne može spontano progovoriti, ali ni kada joj se kaže da to uradi)
  • Anopsija (gubitak vida na jednog strani vidnog polja)
  • Greške u pamćenju
  • Poremećaj prilikom gutanja i jedenja    


Svakodnevni život osoba sa afazijom


Kada osoba sazna da ima afaziju, to je situacija sa kojom treba da se suoči, ne samo ona, već cela njena porodica, jer im život neće biti kao pre što je bio. Uglavnom će se dešavati situacije da će osoba, obolela od afazije, izbegavati da bude u društvu, kao i da vodi bilo kakav govor. Ona takođe više ne može obavljati mnoge svakodnevne aktivnosti, koje je ranije mogla. Zbog svega navedenog, dolazi do usamljenosti, depresije i gubitka motivacije, što utiče na odnose sa decom i ostatkom porodice.

Osobe obolele od afazije uglavnom su pasivne u svom domu, sklone gledanju televizije, slušanju muzike i sedenju. Veoma je bitno da nastave same da obavljaju neke aktivnosti, kako bi održale određeni nivo samopouzdanja. Uglavnom prestaju da rade mnoge radnje, jer im je za to potrebna pomoć drugih, te se zbog toga povuku, jer ne žele druge da opterećuju. Takođe je bitno da ne žive sami, već da kraj sebe imaju još neku osobu na koju se mogu osloniti i prošetati u toku dana, promeniti okruženje i obavljati još neke radnje za koje su i dalje sposobni.


Radna sposobnost osoba sa afazijom


Zavisno od toga kako je osoba obolela od afazije i težine ove bolesti, zavisi da li će osoba koja ima afaziju moći i dalje da nastavi sa obavljanjem svog posla, ili će ipak morati da da otkaz. Uglavnom preovladava slučaj da osobe sa afazijom, usled narušenih kognitivnih i komunikativnih sposobnosti, nisu u mogućnosti da obavljaju zadatke, koji zahtevaju komunikaciju.

Ukoliko se osoba sa afazijom privremeno povuče sa posla, pa se vremenom vrati, onda će verovatno početi da obavlja nešto lakše zadatke. Gubitak posla nije lako prihvatiti, jer pored toga što dovodi do gubitka novca, istovremeno se menja celokupni život te osobe, na koji se ona mora naviknuti.


Emocije osoba sa afazijom


Osobe sa afazijom, uglavnom imaju smenu različith emocija, kao što su depresija, anksioznost, stres, usamljenost, razočaranje, tuga. Istraživanja su pokazala da se 60% osoba, nakon godinu dana otkako su dobile afaziju, osećaju depresivno. Ovakvo stanje uglavnom se dešava usled nemogućnosti osobe da komunicira sa porodicom, prijateljima, na način na koji je to mogla ranije.

Kada se desi gubitak posla, promena u komuniciranju sa porodicom, nemogućnost obavljanja određenih aktivnosti, dolazi do tuge, razočaranja, kao i do gubitka samopoštovanja. Dvanaest meseci nakon što je osobi dijagnostifikovana afazija, ona počinje da oseća određene simptome depresije, dok u težim slučajevima, prisutna je i intezivnija depresija.


Uloge psihologa, psihijatra i logopeda su od ključnog značaja


Osobe koje imaju blaži oblik afazije uglavnom su svesnije svog stanja. Govorno-jezičke sposobnosti se vremenom mogu i poboljšati ali nikad neće biti kao ranije, na visokom nivou. Stoga je uloga psihologa i psihijatra veoma važna, jer oni mogu pomoći osobi oboleloj od afazije da zadrži pozitivne emocije.

Poslednje, ali ne manje važno stručno lice, koje ima važnu ulogu jeste logoped. On pomaže u rehabilitaciji, koja podrazumeva procenu, dijagnostifikovanje i određeni tretman. Vrlo je bitno da logopedi budu upoznati sa posledicama, koje afazija može ostaviti na život osobe, jer su podrška i pozitivna stav preduslov za sprovođenje uspešne rehabilitacije.

Slika: https://depositphotos.com/stock-photos/bruce-wilis.html?filter=all&qview=17946875

 


Autorski tekst: SrbijaSpace.rs


Dodajte komentar