Šta mislite da li Hedonizam i Beograd imaju nešto zajedničko? Ako pitate mnoge građane Beograda pa i turiste koji su Beograd posetili... o da „veze“ Beograda i Hedonizma, izuzetno su snažne.

Da li su se Beograđani barem jednom zapitali, kako njihov grad doživljavaju oni koji ne žive u njihovom gradu? A da li su oni koji su dolazili i danas dolaze u Beograd, ovaj grad videli samo u varijanti nekadašnje železničke i autobuske stanice koja će uskoro biti preseljena kao i njihove donedavno delom zapuštene okoline, a da druge delove ovog lepog grada nisu uopšte posetili...

Iskreno žao mi je što na staru železničku stanicu u Beogradu ne staju više vozovi i sa setom se sećam tih vremena, ali ne mogu reći ni da mi se ne sviđa novi deo Beograda.

 

Ali da na samom početku ovog teksta ipak napišem nekoliko reči o tome kako ja doživljavam Hedonizam, ali i ne samo ja nego mnogi koji uživaju u životu i onim čime raspolažu. Mnogi o Hedonizmu znaju površno, pogrešno pa čak i ne znaju ništa, ali su brojna mišljenja kako je Hedonizam predodređen samo za ljude koji poseduju puno novca, što naravno nije tačno.

Da li ste se zapitali kako Beograd doživljavaju oni koji u njemu ne žive?

Poznato je da je Hedonizam zapravo nastao od Grčke reči „Hedona“, a u prevodu bi to značilo: Užitak, Radost i Slatkoća. Svako od nas ima konstantno razmišljanje, kako sebi da ispuni neku želju i prirodno je da čovek uvek želi da uživa u onome što ga potpuno opušta. Hedonizam već vekovima suprotstavlja različita mišljenja mnogih, a naročito brojnih filozofa.

Hedonizam ima svoju osnovnu definiciju, a to je želja svakog čoveka da sebi ispunjava želje i da što više uživa u životu. Ali svako od nas ima različite želje pa i potrebe i sve dok u tom uživanju može kontrolisati svoje osećaje to uživanje možemo nazvati Hedonizmom. Treba navesti i to kako je zadovoljstvo svakog od nas zapravo subjektivno stanje uživanja.

 

Niko ne može zabraniti osobi koja poseduje više novca da letuje na udaljenim i egzotičnim destinacijama ili da se vozi svojom jahtom i u svemu tome uživa. Ali niko ne može zabraniti ni porodici sa decom koja u svojoj izletničkoj korpici ponese sendviče, kolače, sokove, vino ili pivo i ode do reke Save ili Dunava i uživa  kraj reke ili u neki park. I jedni i drugi uživaju u životu i naravno sa onim čime raspolažu i sve dok mogu kontrolisati svoje osećaje i ne preteruju ni u čemu za mene su oni Hedonisti.

Svako od nas ima potrebu da mu se ispuni želja i da uživa u onome šta ga opušta ali svako od nas ima i različite želje potrebe i naravno mogućnosti!

Kada smo već u prethodnom tekstu spomenuli filozofe, svakako treba napomenuti da Hedonizam zapravo poseduje upravo filozofske korene. Filozofski koreni Hedonizma su nastali još u vremenu kada su živeli Platon i Sokrat, a treba spomenuti i filozofa Epikura koji je ceo svoj život uglavnom zasnivao na umerenim zadovoljstvima i poštovanju načina života drugih.

Zanimljivo je da su mnogi Epikura smatrali vrsnim gurmanom pa čak i da je ostavio značajan uticaj na društveni život na elitnim dvorovima. Smatra se da je njegov način življenja i shavatanja života, promenio na bolje kvalitet hrane i pića koji su na dvorovima bili kasnije posluživani. Od tada su za stolom dvorova služena gastronomska jela i pića vrhunskog kvaliteta i upravo je ova promena dovela i do znatno viših ugostiteljskih standarda tog vremena.

Smatra se kako je Epikur zaslužan za uvođenje znatno viših ugostiteljskih standarda na elitnim dvorovima tog vremena!

Često pitam moje prijatelje i poslovne partnere iz Beograda, šta misle koja ulica mi je u Beogradu najdraža. Mnogi se iznenade kada kažem da je to Balkanska ulica, a inače sam Lala pomalo neobičnog razmišljanja. Oni koji me dobro poznaju znaju da volim brdovite predele, a obzirom da sam iz ravnice možda mi takvi predeli i nedostaju.

Kalemegdan je prelep kao i Skadarlija i Knez Mihajlova ulica no to su mesta koja su uglavnom poznata, ali moram navesti kako sam jednom prošetao parkom na Topčideru koji me je oduševio. Jednom prilkom sam u parku pronašao ogromne šišarke i veće u životu nisam video. Onda sam sa ćerkom Fionom dok je bila mala, šišarke ofarbao sa srebrnom i zlatnom bojom u spreju. Takav izgled šišarki nas je oduševio i njih smo uvek koristili za ukrašavanje sobe u vreme novogodišnjih praznika.

Beograd poseduje skrivene lepote koje treba istražiti i pronaći!

Neki nerado svoj auto voze ulicama Beograda, a pojedini se vožnje po ovom gradu čak i plaše. Često čujem kako se komentariše da Beograđani „loše“ voze, međutim to nije tačno, ali da pojasnim moje mišljenje.

Ako ulicama Beograda vozite snalažljivo pa čak se i preko reda ubacite ispred nekog vozača, nijedan vam neće zameriti, ali ako vozite sporo ne snalazite se u vožnji pa čak i „gnjavite“ e onda će vam vozači ovog grada sigurno zasvirati. Inače da kažem kako sam vožnju pod ručnom naučio baš u Beogradu i to na potezu od sada stare železničke stanice ka Slaviji.

Mnogi moji prijatelji iz Beograda kažu kako se odlično snalazim u vožnji beogradskim ulicama, jedino moju suprugu Jasminu uvek kada se vratimo iz Beograda, bolu noge od njenog konstantnog „kočenja“ dok ja vozim Beogradom.

Moram ipak napomenuti kada sam kao momak sa drugom u neko sad već davno vreme, došao u Beograd kako bi gledali onda jako popularan film u bioskopu Odeon. Drug je kod hotela Prag trebao u rikverc parkirati auto i to još uzbrdo, što je naravno za nas Lale bio problem.

Odjednom se kraj nas stvorio jedan momak i zamolio nas sklopivši čak ruke moleći nas da mu omogućimo da parkira naš auto, jer više nije imao strpljenja da gleda kako se mučimo. Prvo smo se pogledali, ali drugog rešenja nije bilo, momak je seo u naš auto i u dva tri poteza parkirao auto u rikverc i naravno uzbrdo. Toliko o parkiranju nas Novosađana u Beogradu.

Pomalo sam ljubomoran što Beogradom voze tramvaji a Novim Sadom ne!

Moram biti iskren kako sam pomalo ljubomoran na Beograđane zbog toga što ulicama njihovog grada i dalje voze tramvaji, a u Novom Sadu ih nema već 60-tak godina. Kada sam prvi put bio u Beogradu i prvi put čuo onaj poznati zvuk upozorenja od strane vozača tramvaja (recimo da je to zvuk neke vrste zvona), uplašio sam se i skočio odmah u stranu. Sada kada čujem taj zvuk uvek u njemu uživam i sa osmehom se setim toga, kako sam se od tog zvuka nekada davno uplašio.

Ako sam u prilici da u Beogradu mogu koristiti i gradski autobuski prevoz, uvek ću se ako za to postoji mogućnost, ipak odlučiti za romantičnu vožnju tramvajem. Koliko god Beograđanima bilo čudno, ali imam utisak da bi se tramvajima mogao voziti satima i satima bez ikakvog konkretnog cilja i da mi ni u jednom trenutku to ne bi dosadilo.

Tramvajima bi po Beogradu mogao da se vozim satima i da mi ta vožnja nikada ne bi dosadila već bi u toj vožnji uživao!

Jednom sam u Beograd došao sa mojim drugom Sašom koji je došao u firmu koja spašava podatke sa hard diskova koji su prestali da rade. Otišli smo u navedenu firmu Saša im je ostavio hard, a serviser nam je rekao da će mu za spašavanje podataka na hardu trebati nekoliko sati. Na moje veliko iznenađenje moj prijatelj mi je predložio da vreme potrošimo tako što ćemo otići u biblioteku.

Jeste da mi je njegov predlog bio neobičan, ali nisam ništa pitao, već smo krenuli ka biblioteci. I stigosmo mi do tog čuvenog mesta ili ti biblioteke da bih ja kada smo u biblioteku ušli, shvatio da je to kafić čiji su zidovi oblepljeni tapetama na kojima su bile knjige. Tada sam nazvao suprugu i rekao joj da sam sa Sašom u jednoj biblioteci, a ona me je začuđeno pitala šta ću tamo. Kada sam joj sve objasnio, našalila se i pitala me koju sam knjigu „iznajmio“.

Jednom sam u Beogradu posetio čak i biblioteku!

Najneobičniji naziv nekog dela Beograda za mene je svakako Tošin bunar, železnička stanica na kojoj su ranije stajali putnički da kažem „sporiji“ vozovi. Od kako je izgrađena nova pruga, sada staju ipak znatno brži vozovi. Znam da mnogima ne odgovara stanica Prokop koja je udaljena od centra Beograda, a jasno je da se brojni putnici ne snalaze u ovoj novoj situaciji.

I da... naravno da nisam izdržao a da na prvi dan sajma turizma u Beograd dođem, a da se ne provozam kako ja volim reći „svemirskim vozom Soko“. I dok sam se ja fotografisao i dok sam snimao vožnju voza Soko, nastao je jedan problem... Nisam stigao pojesti sendviče koje mi je za put pripremila supruga, jer dok sam se okrenuo voz je već ušao u stanicu Prokop.

Soko je toliko brzo stigao u Beograd da ni sendviče nisam stigao pojesti!

Što se mene tiče u Beograd najčešće zbog mog posla dolazim na Beogradski sajam pa mi to što voz staje na toj stanici potpuno odgovara. Ja to gledam iz jednog drugačijeg ugla, jer zaista uživam u šetnji od stanice Prokop ka Beogradskom sajmu, ulicama koje sam sam otkrio.

 

Silazeći od stanice ka zgradi Bigza, usput dok hodam uživam u arhitekturi kuća kraj kojih prolazim. Neke su stare neke novije, ali kada vidim starije kuće, pokušavam da osetim duh nekadašnjeg Beograda i zapitam se ko je sve stanovao u tim kućama i ko je nekada šetao ulicama kojima ja sada prolazim.

Dok šetam ka sajmu uživam u arhitekturi starih kuća kraj kojih prolazim!

Beograđani vole svoj grad i dobro ga poznaju, ali ima onih koji Beograd planiraju posetiti po prvi put. Ako vam se najave gosti koji u Beograd prvi put dolaze, sigurno odmah razmišljate o tome na koja mesta u gradu da ih odvedete, a da im ta mesta budu zanimljiva. Ne treba da brinete, jer će svako mesto na koje odvedete svoje goste, svakako biti interesantno onima koji u Beogradu nikada nisu bili.

 

Evo i mala pomoć za sve Hedoniste koji u Beogradu nisu nikada bili, a u gradu nikoga ne poznaju. Zato im predlažemo kada u Beograd dođu da posete ova značajna mesta:

Kalemegdanski park i tvrđava, Ada Ciganlija, Skadarlija, ulica Kneza Mihajla, Crkva Svete Petke, Hram Svetog Save, Avala, Konak kneginje Ljubice, Jevremovac botanička bašta, Hotel Moskva, Kula Nebojša, Beli dvor, Lido plaža, Muzej savremene umetnosti, Tašmajdanski park, Park prijateljstva, ZOO vrt i još mnoga druga poznata mesta.

Beograd poseduje posebnu čar i lepotu koju trebate sami otkriti!

Beograd poseduje brojne restorane, splavove i to su prava Hedonistička mesta, koja obiluju gastronomskim specijalitetima, ali i dobrom zabavom. Beograd poseduje ozbiljne smeštajne kapacitete počevši od hotela, motela, pansiona, vila, stanova za izdavanje u varijanti stan na dan.

Svaki dolazak u Beograd za mene je pravi doživljaj, jer svaki put kada u njega dođem, otkrijem neki novi deo ovog grada, vidim neku staru radnju i pokušavam da zamislim kako je Beograd živeo nekada davno. Dok sam sa suprugom imao produkciju i snimao tv emisiju o građevinarstvu i dolazio u Beograd na sajmove građevinarstva, osim snimaka sa sajma voleo sam da snimam detalje prelepe arhitekture starih građevina i te snimke montirao na početak i kraj emisije u vidu intermeca.

Često su me neki Beograđani pitali gde sam načinio te snimke Beograda, a ja sam im uvek odgovarao: „Dok vi Knez Mihajlovom šetate ubrzano i gledate samo napred ja sam uvek pogled usmeravao ka gore i otkrivao prelepe ukrase starih građevina Beograda“.

 

Svaki put kada dođem u Beograd uživam u svakom trenutku koji u njemu provedem i za mene su to predivni trenuci pravog Hedonizma. I bez obzira da li u Beograd dolazite turistički ili poslom, ako sami ne odlučite da u šetnji ovim prelepim gradom jednostavno uživate u tome vam neće pomoći ni prijatelj ni turistički vodič.

I zato kada krenete za Beograd krenite sa osmehom i dobrim raspoloženjem, a kada u njega dođete nikako nemojte žuriti, već lagano kao pravi Hedonista uživajte u brojnim lepotama koje Beli grad poseduje.

Ipak da istinskim Hedonistima ne otkrivam baš sve čari Hedonizma koje poseduje Beograd, predlažem im da odmah sami krenu u istraživanje i Hedonističko osvajanje prelepog grada Beograda!

Hedonisti Dobrodošli u Beograd!!!

 

tekst pisao Hedonista: Gabor Večei
fotografije: Hedonist magazin ; Pixabay ; Unsplash

---

Autorski tekst: Gabor Večei

Kako ste ocenili ovaj tekst?

---