Kako se kreću cene poljoprivrednog zemljišta u Srbiji?
Na ovo pitanje najbolji odgovor imaju oni koji se time bave – ljudi iz agencija za nekretnine. A oni kažu da cene poljoprivrednog zemljišta u Srbiji poslednjih godina pokazuju trend blagog ali potojanog rasta.
Ali, za više informacija pročitajte ovaj tekst.
Koliko košta poljoprivredno zemljište u Srbiji?
Po “Zakonu o poljoprivrednom zemljištu Republike Srbije”, poljoprivredno zemljište je zemljište koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju (njive, livade, vrtovi, vinogradi, voćnjaci, itd).
Prosečne cene ovih površina se postepeno povećavaju, pri čemu su najviše vrednosti zabeležene u Vojvodini, gde hektar košta u proseku oko 20 000 evra, iako se često prodaje i iznad 30 000 evra. Po cenama prednjače Južnobački i Sremski okrug (gde su oranice najplodnije), tako na primer u Kovilju je cena već neko vreme iznad 25 000 evra po hektaru, što mnogi smatraju preskupim. Možda će za neke biti iznenađenje podatak da je poljoprivredno zemljište u Srbiji skuplje nego u zemljama u okruženju (Rumunija, Mađarska, Hrvatska).
Druga karakteristika je da više nema naglih skokova u cenama zemljišta, kao što se dešavalo pre desetak godina kada su bile upola niže nego danas. Danas se vrednost zemljišta održava na sličnom nivou kao prethodne godine, a ključni faktori koji utiču na cenu su kvalitet oranica, potencijalna profitabilnost, blizina saobraćajnica i kanala za navodnjavanje, veličina parcela, itd. Najveće cene se postižu u zonama gde se poljoprivredno zemljište preimenuje u građevinsko.
Na primer ako želite da izgradite vilu na Fruškoj Gori, prvo treba vinograd koji ste prethodno kupili da prevedete u građevinsko zemljište. To može da se desi samo ako je ovakva konverzija u skladu sa izmenama urbanističkih planova za to područje. Ali takvi vinogradi odmah dobijaju veću cenu.
Plodna zemlja postoji svuda širom Srbije, ali su u Vojvodini parcele najkrupnije i najskuplje. U ostalim delovima zemlje, posedi su najčešće mali, rascepkani i u vlasništvu porodica koje ih generacijama obrađuju. Jedan od razloga za ovako usitnjena gazdinstva je nesproveden proces komasacije (ukrupnjavanje poseda) koji je trebalo da se desi posle restitucije zemljišta.
Na ovim područjima poljoprivrednici ređe koriste mehanizaciju (eventualno manje traktore), rentabilnost proizvodnje je na granici isplativosti, tako da je i cena obradivog zemljišta daleko niža nego u Vojvodini. Ali, treba znati da se na tim imanjima proizvodi veoma kvalitetna i zdrava hrana. Značajna je i činjenica da se zemlja u nekim krajevima Srbije veoma retko prodaje. Na primer u Šumadiji, iako se naslednici ne bave poljoprivredom, dedovina se čuva i ne prodaje iz ponosa i ličnih razloga.
Da li kupiti ili iznajmiti poljoprivredno zemljšte?
Ko se bavi ratarstvom dobro zna da bi njihov rad bio isplativ, posedi moraju da budu što veći (minimum je bar 100 hektara). Razlog leži u činjenici da je savremena poljoprivreda skoro u potpunosti mehanizovana i automatizovana.
Zato nije iznenađenje što svaki poljoprivrednik teži ka proširenju svog poseda, ali zbog ovako visokih cena mnogi se ne odlučuju za kupovinu zemljišta, već ga uzimaju u zakup.
Poljoprivreda je rizična delatnost. Nije slučajno što je nazivaju „fabrikom pod otvorenim nebom“. Kupovina zemljišta je tek prvi korak, ulaganja su nakon toga velika. Troškovi obuhvataju kupovinu semena, đubriva, goriva, zaštitnih sredstava, pesticida, herbicida, itd. U nepovoljnim vremenskim uslovima, posebno kada poplave, grad ili suša smanje prinose, ili cene žitarica i ostalih produkata na berzama padnu, rad ratara postaje neisplativ.
Ipak, i pored toga, poljoprivredno zemljište ostaje jedna od najstabilnijih investicija. Već smo pomenuli da cene hektara ne rastu, ali i ne padaju, što pruža zaštitu od inflacije i berzanskih turbulencija.
Ko su kupci poljoprivrednog zemljišta?
Najčešći kupci su sami poljoprivrednici. Oni su na neki način i povlašćeni zato što se po zakonu, zemlja koja se prodaje prvo nudi prvim komšijama (cilj zakona je ukrupnjavanje parcela). U svakom selu postoji neko ko gazduje sa većim parcelama, što dodatno utiče na dinamiku tržišta.
Osim poljoprivrednika, zemljište u Srbiji kupuju još i:
- uspešni biznismeni i privrednici,
- sadašnji i bivši sportisti,
- estradne ličnosti,
- IT stručnjaci, advokati, doktori specijalisti i ostale dobro plaćene profesije,
- stranci.
Kada smo kod stranaca, treba znati da strani državljani ne mogu direktno da kupe obradivu zemlju – to mogu učiniti samo kroz otvaranje firme koja može da bude vlasnik parcela.
Koje su perspektive za budućnost?
Iako poljoprivreda donosi nesigurnu zaradu, ulaganje u obradivo zemljište ostaje investicija koja je dugoročno isplativa. Ne samo zbog stabilnosti cena, već i zbog sigurnosti u ovim nesigurnim ekonomskim i političkim vremenima. Plodna oranica, vinograd ili voćnjak neće nikad izgubiti svoju vrednost. Dokaz je što mnogi poslovni i bogati ljudi, ne samo kod nas nego i u svetu, svoju ušteđevinu koriste za kupovinu obradivog zemljišta.
Kako se kreću cene poljoprivrednog zemljišta možete da pogledate na sajtu agencije Solis nekretnine iz Novog Sada koja ima veliko iskustvo na tom polju. A ako već imate zemlju koju obrađujete, podelite svoja iskustva, probleme i koristi koje imate od nje u komentarima. Hvala.
Naslovna slika: Aabit Ahammed Unsplash
Autorski tekst: Nenad Savić
Vaše povratne informacije nam mnogo znače.
Molimo Vas
da kliknete na ikonicu koja odražava Vaš nivo satisfakcije posle pročitanog teksta.
Molimo Vas
da kliknete na ikonicu koja odražava Vaš nivo satisfakcije posle pročitanog teksta.
NEZADOVOLJAN
JAKO ZADOVOLJAN
Kako ste ocenili ovaj tekst?
.jpg)
Koliko god koštala zemlja treba da se kupuje. Mene nerviraju oni što prodaju svoju dedovinu. Ne mora da je prodaš čuvaj je, posedi šumu na primer, brini se o njoj ona ne traži previše investicija, a za dve do tri decenije vratiće ti nekoliko puta više. Deca će barem imati neku korist.
Imam nesto nasledjeno od roditelja, ali ga ne obradjujem, niti tacno znam gde se uopste nalazi. Mozda ga neko i radi, a da i ne znam. Ali nije u Vojvodini, pa i ne vredi toliko.
Da, vazda bilo... u Vojvodini poljoprivredno zemljište košta više nego cela kuća sa okućnicom u ostatku Srbije. Nisam nešto zainteresovana za kupovinu, ali ko zna kakvo vreme dolazi, možda ćemo svi početi da razmišljamo o tome. Ionako mnogo toga u Srbiji stoji zapušteno i zaparloženo.