Manastir Fenek
Šta su manastiri?
Manastiri su verske institucije u okviru hrišćanske crkve, koji služe kao mesta za molitvu, bogozluženje, boravak mohaha i monahinja i kontemplaciju. U manastirima se primenjuje poseban red života, poznat kao monaški život.
Manastiri postoje u različitim hrišćanskim tradicijama, uključujući pravoslavnu, kataličku, protestansku i mnoge druge. Svaka tradicija ima svoje specifičnosti, običaje i rituale koji su karakteristični za manastirski život. Ovi objekti se prepoznaju po svojoj arhitekturi, ikonama, freskama i drugim verskim umetnostima, koje se mogu pronaći u njima. Manastiri često predstavljaju istorijski, kulturni i verski značaj u mnogim zemljama, a takođe su i turističke atrakcije zbog svoje lepote.
Manastiri su mesta gde se monasi i monahinje posvećuju molitvi i duhovnom životu, odnosno gde se obavljaju redovne molitve i bogosluženja.
Monasi i monahinje žive u manastirima i slede poseban monaški red. To podrazumeva posvećenje određenom načinu života, uzdržavanju od svetovnih stvari i fokusiranje na duhovnosti. U njima monasi i monahinje žive zajedno u duhu bratske ili sestrinske zajednice, gde dele svoje živote, rad i molitvu.
Istovremeno mnogi manastiri imaju važnu ulogu u očuvanju istorijskih tekstova, knjiga, znanja, mogu biti obrazovni centri, gde se prenose teološka, filozofska i kulturna znanja.
Manastiri su najčešće smešteni na mirnim i izolovanim mestima, daleko od gradske vreve, što ih čini idealnim mestima za duhovnu obnovu i povlačenje iz svakodnevnog života.
Uloga i značaj hrišćanskih manastira
Hrišćanski manastiri imaju značajnu ulogu u duhovnom životu hrišćanstva, istoriji i kulturi.
Pored toga što su manastiri mesta gde monasi i redovnici posvećuju svoj život molitvi, u njima se stvara duhovna atmosfera i pruža prostor za posvećivanje Bogu, duhovni rast i unutrašnje isceljenje.
Hrišćanski manastiri su takođe čuvari nasleđa, knjiga, rukopisa, ikona i drugih umetničkih dela. Kroz vekove igraju ključnu ulogu u očuvanju hrišćanskih doktrina, obreda i tradicija, ali prvenstveno širenju vere među vernicima.
Mnogi manastiri imaju škole i biblioteke u kojima se pruža obrazovanje monasima, sveštenicima ali i vernicima. Manastiri su centri kulturnog stvaralaštva, gde umetnici, pisci i muzičari stavaraju dela inspirisana verom.
Takođe veliki broj manastira aktivno je uključen u humanitarne aktivnosti i pomoć siromašnima, bolesnima i ugroženima. Oni ne samo da su utočišta već pružaju materijalnu i duhovnu podršku ljudima u nevolji.
Pojedini manastiri, posebno oni koji su povezani sa svetim mestima ili svecima, postaju popularna mesta hodočašća za vernike. Hodočašće ima duboko duhovno značenje i pomaže vernicima da ojačaju svoju veru i duhovnu vezu s Bogom.
Kako se mnogi manastiri nalaze u prirodnim ili ruralnim područjima, oni imaju važnu ulogu u očuvanju prirode i životne sedine oko sebe. To podrazumeva brigu o šumama, vodama i prirodi uopšte.
Hrišćanski manastiri privlače pažnju posetilaca iz celog sveta, koji žele da upoznaju i istraže duhovnost, umetnost i arhitekturu ovih svetih mesta. Ova vrsta turizma može imati značajan doprinos ekonomiji lokalnih zajednica.
Manastir Fenek
Opština Surčin trenutno je veoma popularna kada je promet nekretnina u pitanju. To je delom zbog izgradnje nove saobraćajnice koja Surčin povezuje sa Novim Beogradom i auto-putem Miloš Veliki. Takođe, cene nekretnina su u porastu i zbog izgradnje nacionalnog stadiona.
Ali mnogo značajnije je što se na površini ove opštine nalazi kulturno - po mnogo čemu jedinstven manastir Fenek.
Manastir Fenek u sremskoj eparhiji Srpske pravoslavne crkve, nalazi se 25 km od Beograda, u blizini mesta Jakovo, koje pripada Beogradskoj opštini Surčin.
Manastirska crkva posvećena je svetoj mučenici Paraskevi ( praznuje se 26, jula odnosno 8. avgusta po novom kalendaru). Preslava je prenos moštiju Svete Petke i proslavlja se od 1398. godine, kada su kneginja Milica i despotica Jefimija prenele mošti Svete Petke u Srbiju.
Prema narodnom predanju manastir Fenek je sagrađen u drugoj polovini XV veka a podigli su ga episkop Maksim Branković i njegova majka Angelina. Manastirska kapela posvećena svetoj Petki sagrađena je 1800.godine, nad bunarom, za koji se veruje da ga je sagradila mati Angelina Branković. U narodu je postojalo verovanje da ova voda ima čudotvorna lekovita dejstva.
Manastir Fenek zapaljen je u Prvom svetskom ratu, a u Drugom 1942. godine gotovo je razoren.
Obnova manastir je počela 1991.godine i sada je u potpunosti obnovljen. Do 2006 godine u manastiru je bilo žensko monaštvo, a odlukom nadležnih episkopa sremskog Vasilija i raško-prizrenskog Artemija u manastir sredinom 2006. godine dolazi muško monaštvo i sada je muški manastir.
Godine 1997. godine manastir Fenek proglašen je za kulturno dobro od velikog značaja i nalazi se pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika Beograda.
Kompleks manastira Fenek čine glavna crkva Svete Petke, manastirski konaci i kapela Svete Petke.
U manastiru Fenek čija je glavna crkva i manastirska kapela posvećena Prepodobnoj mati Paraskevi, Svetoj Petki, čuva se ruka ove Svetiteljke, što predstavlja znamenitost ovog manastira.
Manastirski kompleks čine pored crkve, kapele, konaka i ekonomski deo. Važno je znati da se bratstvo manastira Fenek pored toga što se brine o manastiru, bavi i izradom ikona ali i proizvodnjom džemova, meda, slatkog, pečenjem rakije i proizvodnjom vina. Manastir Fenek od skora ima i biljnu apoteku u kojoj se mogu naći melemi, sirupi, te tinkture spravljene na prirodan način, kao i lekovito bilje.
Pisac ovih redova obilazio je manastire, kako u Srbiji, tako i u državama u okruženju. Manastir Fenek je za mene posebno mesto, kojem se uvek rado vraćam. Manastir ima svoju posebnu energiju koja se oseti i pre ulaska u sam manastir. Posebno je fascinatno što bogosluženju u manastiru Fenek prisustvuju pored roditelja i njihova deca. Na ovom svetom mestu često možete videti bebe stare samo nekoliko meseci ali puno dece različitih uzrasta. Deca se u miru i tišini igraju za vreme liturgije, i tako svake nedelje.
To je zaista predivan prizor, koji daje nadu da u ovim vremenima u kojima je sistem vrednosti totalno poremećen, još uvek ima mladih ljudi koji svoju decu vaspitavaju u duhu pravoslavlja, u duhu vere i ljubavi.
Zato nađite vremena da posetite manastir Fenek. Verujem da ćete mu se posle toga uvek s radošću vraćati.
Slike: privatna kolekcija
Autorski tekst: Milica S. K.
Vaše povratne informacije nam mnogo znače.
Molimo Vas
da kliknete na ikonicu koja odražava Vaš nivo satisfakcije posle pročitanog teksta.
Molimo Vas
da kliknete na ikonicu koja odražava Vaš nivo satisfakcije posle pročitanog teksta.
NEZADOVOLJAN
JAKO ZADOVOLJAN
Kako ste ocenili ovaj tekst?
da.. pravi dragulj blizu a Surčin nikad bliži ostatku Beograda..
Izgleda lepo na slikama, cim budem u prilici poseticu ga.
Prvi put cujem za njega ali kad nekad budem u prolazu obavezno cu ga posetiti.
Divan tekst! Fenek nam je blizu, a nije daleko ni Srpska Sveta gora (na Fruškoj gori). Dobra ideja za neki vikend izlet, uz obilazak ovih divnih, starih zdanja.