Nefrologija
Iako je jedan bubreg tek veličine pesnice, a kod odraslog čoveka on teži svega oko 150 grama, uloga tih organa je naročito značajna.
Prvo i osnovno, bubrezi služe za regulaciju najpre ravnoteže elektrolita i vode, a zatim i mnogih drugih telesnih tečnosti. A u stvaranju mokraće presudnu ulogu imaju upravo bubrezi. Putem mokraće se izlučuju i svi štetni produkti koje stvara metabolizam čoveka, kao i štetne materije koje se unose na različite načine. Sem toga, uloga bubrega u organizmu je vezana i za regulaciju određenih hormona, pa čak i arterijskog pritiska.
Tek jedna od mnogih grana takozvane interne medicine, ali i pedijatrije jeste i nefrologija.
Ukoliko znate da pojam nefrologija vodi poreklo od dve grčke reči, onda će vam biti jasno i čime se ova nauka bavi. Naime, nefro na grčkom znači bubreg, dok je logos pojam kojim se označava nauka. Samim tim se nefrologija prevodi kao nauka o bubrezima.
Zvanična definicija jeste da je nefrologija nauka koja ima za cilj proučavanje rada bubrega i oboljenja tih organa.
Stručnjak koji specijalizira ovu oblast medicine je nefrolog.
Centralni deo urinarnog sistema svakog čoveka čine bubrezi, koji su parni organi, jer ih ima dva.
Interesantan je podatak da je desni bubreg uvek na nešto nižoj poziciji od levog, zato što se odmah iznad njega nalazi jetra.
Oblik bubrega donekle podseća na zrno pasulja. No, nemojte misliti da se radi o naročito velikim organima, jer svaki bubreg kod odrasle jedinke teži oko 150 grama. Međutim, važnost bubrega u organizmu je velika.
Kada se posmatra funkcionalna uloga tih organa, odnosno morfološka, tada govorimo o takozvanim nefronima kao jedinicama bubrega. Zapravo u jednom organu postoji više od milion nefrona, a oni primarno imaju presudnu ulogu u stvaranju mokraće.
Ukoliko minimum jedna trećina od ukupnog broja nefrona ima nesmetanu funkciju, onda govorimo o funkcionisanju bubrega. Međutim, ukoliko manji broj nefrona obavlja svoju primarnu funkciju, tada se javljaju bolesti bubrega.
Prisutna je osnovna podela kada su u pitanju bolesti bubrega, tako da postoje takozvana glomerulska i neglomerulska bubrežna oboljenja.
Iako to jeste osnovna podela prema zvaničnoj medicini, Svetska zdravstvena organizacija na osnovu kliničke slike svakog pacijenta definiše sledeće podele bolesti bubrega:
Da bi nefrolog mogao da propiše odgovarajuće lečenje za bilo koje oboljenje bubrega, on mora prvo imati jasnu kliničku sliku. A u skladu sa time će obavestiti pacijenta o tome da li je potrebno da koristi određene medikamente i koje.
Naravno da se lečenje bolesti bubrega razlikuje u odnosu na to da li je u pitanju akutno ili hronično oboljenje, odnosno da li se ono nalazi u ranoj ili u kasnoj fazi.
A kada dođe do otkazivanja funkcije bubrega, pacijentu se preporučuje dijaliza, jer se jedino tako može trajno oštećenje bubrega donekle sanirati.
Prijatelju, najjači se piše sa dva slova 'j'.
Bol u bubrezima je možda najači bol koji može da zadesi čoveka, daleko nadmašuje zubobolju, glavobolju i ostele bolove u telu. To je nešto neizdržljivo. Zato treba se dobro bruniti o njima, da se ne dozvoli da dođe do dijalize. Zato izbegavati prehlade, ukoliko je hladno treba dobro se obući i posebno zaštititi pojas oko bubrega, piti zdravu vodu, izbegavati slano, gazirana pića i masna jela. I to treba paziti dok si mlad, kasnije može biti prekasno.
Kada bi ljudi znali koliko je ograničen svakodnevni život bubrežnih bolesnika čuvali bi ih kao oči u glavi. Na žalost, u kući imam primer i znam šta znači dijaliza i ponavljanje postupka iz dana u dan. Život bez mogućnosti da negde otputujete.