Neobični načini putovanja

 

Neobični načini putovanja

 

Otkad je sveta i veka, ljudi negde putuju. Nekada davno, putovali su u potrazi za boljim lovištima, mestima uz vodu, plemenima koja imaju vatru, jer nisu svi znali kako se ona pali. Kasnije je to bilo u potrazi za poslom, za “lekarom” koji će ih izlečiti, za mesijom koji će ih povesti  u bolju budućnost.

Putovalo se i ratujući zbog teritorija koje su se osvajale. Putovalo se i zbog trgovine, zbog neke određene robe, zbog svile, zbog soli, zbog začina i čajeva… Ali, putovalo se i zbog kulturnih dešavanja, zbog odmora, lečenja duše i tela, a i na hodočašća.


A kako se putuje danas?


Danas se putuje više nego ikada. U stvari, putovalo bi se da nam se nije dogodila pandemija korona virusa, ali u ovom tekstu se time nećemo baviti. Razmišljaćemo o onome što bismo radili da je sve u najboljem redu, jer ćemo, nadamo se, u neko skorije vreme to moći i da ostvarimo. Da, verovaćemo da je taj dan blizu jer, kako reče Paulo Koeljo u svom najslavnijem delu “Alhemičar”: “Kad nešto stvarno želiš, čitav univerzum se zaveri da to i ostvariš”. Pa, verovaćemo da ćemo vrlo brzo moći da putujemo slobodno i bez ograničenja, ako poželimo, i oko sveta.

A pošto “putovanje od hiljadu milja započinje prvim korakom”, kako to lepo reče Lao Ce, da i mi zakoračimo u nepoznato i krenemo na put.


Kako putovati?


Postoji mnogo načina da stignete od tačke A do tačke B. Na raspolaganju nam je zaista mnogo sredstava, počev od sopstvenih nogu, bicikla, automobila, autobusa, voza, aviona, i tako dalje. U zavisnosti od putovanja, izabraćemo najbolje i najpogodnije sredstvo.

Ako idemo na hodočašće, putovaćemo pešice, na konju, magarcu ili eventualno biciklom, ali ćemo u svakom slučaju bar jedan deo preći pešice. Mnogo je mesta na koja se putuje tako, jer putovanje ima neki sasvim drugi značaj, kao što je, recimo, Put Sv. Jakova ili u originalu na španskom El Camino de Santiago.
 

Put do Kampostela


To je put do manastira Santjago de Kampostela u Španiji, do koga postoji devet različitih ruta od kojih je najkraća oko sto, a najduža oko hiljadu kilometara, sa različitih krajeva Španije ili okolnih zemalja. Bez obzira na dužinu i iskušenja koja nosi, ovo je jedno od putovanja koje svake godine preće više stotina hiljada ljudi, koji sebe zovu pelegrinima (pellegrini). Mnogo njih, prešlo ga je je više puta jer kažu da to uđe u krv, pa te svake godine u vreme kad se obično kreće na put, “zasvrbe tabani”. Verujem da je tako.

Često, kada putujemo, srećemo ljude koji biciklima obilaze svet. I to je veoma zanimljivo i odličan test izdržljivosti, volje, snage, hrabrosti… ma svega. Ipak, većina nas se odlučuje za ono što sebi može da priušti ili ono što smatramo da nam je najudobnije, jer nismo ni svi potpuno zdravi.

Za kraće razdaljine, to je najčešće automobil,  sopstveni,  rent a car ili autostop, a možda i autobus ili voz. Za duža, preko mora, brod ili avion. Kao što smo već rekli, u zavisnosti od prirode samog putovanja, biraćemo i sredstvo.


A koji su razlozi zbog kojih putujemo?


U knjizi “Sentimentalno putovanje kroz Fracusku i Italiju” iz XVIII veka engleski pisac Lorens Stern pravi zanimljivu podelu kakvi sve putnici postoje, pa kaže: “Dokoni putnici, radoznali putnici, lažljivi putnici, oholi putnici, tašti putnici, mrzovoljni putnici. Pa sada sleduju putnici pod moranje, putnik prestupnik i krivac, putnik nesrećan i bezazlen, običan putnik. I naposletku (ako vam je po volji), sentimentalni putnik (time mislim na sebe) koji je proputovao, o čemu sam sada seo da pišem”…

Bez obzira u koju grupu spadate i koji su vam razlozi za putovanje, treba se dobro organizovati. Čak i kad je “pod moranje”, naprasno rešeno da se odmah krene, bez nekih stvari ipak ne možete, pa ćete ih pripremiti. Ali svako putovanje neizostavno donosi nešto novo, neko novo iskustvo, koje je svakako korisno, pa bilo ono lepo ili ružno.

Čini mi se da s godinama većina nas gleda da putuje samo onda kada može sebi da priušti udobnost i bezbrižnost. Nekako nam se prioriteti menjaju. Mada, ni to nije pravilo. Ima mnogo onih koji u poznijim godinama, kad odu u penziju, krenu da obilaze i istražuju ono što nisu stigli ranije, pa ne mare mnogo ni za način ni za smeštaj, bitno im je da vide to što su želeli. Idu punog srca, jer traže ono “nešto”. 

Recimo, majka mog druga je tako, otkad je u penziji, bila u Kini, proputovala Južnu Ameriku, bila dva puta u Indiji, i ko zna gde sve još. Ona i njene prijateljice isplaniraju, stave rance na leđa i odu… Kad god čujem da su opet negde bile, prosto me je sramota što sam konformista i što tražim bolje uslove kad krenem negde. Kao da tražim razlog da ne odem.


Ko hoće, nađe način, ko neće, nađe izgovor”. Pablo Pikaso


Upravo tako. Hteli bismo da putujemo, al’ sve nam nešto fali, najčešće novac. A postoji toliko načina da se negde ode, da se nešto vidi, a da ne košta mnogo. Nažalost, uglavnom i ne znamo za njih.

Zato ćemo se ovde baviti upravo takvim načinima putovanja, kojim se danas u svetu služi veoma mnogo ljudi, ali se kod nas ne zna mnogo o tome. Ipak, za neka od njih smo čuli skoro svi, kao na primer za kampovanje, bilo da imate sopstveni smeštaj (prikolicu, kampericu, šator) ili ih iznajmljujete u nekom od kampova. A kampova ima i boljih i lošijih, što zavisi od toga gde idete i kakve uslove očekujete.

Ove godine, kad zbog pandemije većina nas ostaje u Srbiji, treba se raspitati, pa možda otići na neko jezero, reku ili planinu. Mnogo je mesta na koja smo nekada poželeli da odemo, ali bismo obično rekli: “Ma dobro, to mogu bilo kad, idem sad u Grčku”. I baš zato, što se tamo može bilo kad, nismo otišli nikad. Ova godina je prava prilika za to, a ima mnogo različitih sadržaja, kampova, privatnog smeštaja i manjih hotela u kojima nas boravak neće koštati basnoslovno.


Kako je to bilo nekada


Šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka postojala je agencija “Magic bus booking agency” koja je imala punktove u Londonu i Amsterdamu. Tamo su se okupljali mladi ljudi, hipici, koji su tragali za nekim višim smislom postojanja pa u tu svrhu putovali na istok, u Indiju i Nepal. Putovali su malim autobusima ove agencije, a putovanja su trajala nedeljama. Preko mnogo različitih država, sa nekolicinom istomišljenika. Bilo je to ponekad i opasno, ali oni su u svojim čupavim glavama imali cilj, zarad kog su rešili da izdrže i pređu preko svih prepreka.


Turisti na drumu


Ipak, neki nikada nisu stigli na cilj, a neki se odande nikada nisu vratili. U oba slučaja, desilo se upravo ono što je trebalo da se desi jer je na neke stvari nemoguće uticati. A neki od njih, na tom putu su sreli svoje životne saputnike, ljubavnike ili najbolje prijatelje. Na svakoga je ovaj put uticao drukčije, ali niko nije ostao nepromenjen.

Osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka bilo je popularno putovati železnicom. Kupite kartu koja vam važi mesec dana, za sve vozove i poneki trajekt u Evropi, tako da napravite neki itinerer (plan puta), pa krenete. Uz još neke tzv. internacionalne omladinske kartice za mlade, mogli ste da dobijete popuste za boravak u hostelima, tako da biste mogli duže da ostanete u nekom mestu koje vam se dopadne. Bilo je to zanimljivo i mnogo sigurnije od onog putovanja “hipi stazama”.


Hipi staze voz


I danas postoji nešto tog tipa, ali ima više varijanti, putovanja mogu da budu i kraća, po nekoliko dana ili samo produženi vikend. Isplati se, jer može da se vidi mnogo toga, sa manje novca. Ali da vidimo kako je danas…


Surfovanje po tuđim kaučima ili Couch Surfing


Danas ima mnogo načina, ali da pomenemo neke za koje mnogi nisu čuli. Jedan od njih je recimo Couch Surfing. U prevodu to znači “surfovanje po kaučima”, a u stvarnosti to znači da ćete spavati na slobodnom krevetu nekog potpunog stranca. Jer, postoji organizacija u koju su uključeni mnogi moderni “nomadi”, kako oni sebe nazivaju, tako da ako želite da putujete tako, treba i sami da ponudite nekome svoj “kauč za surfovanje”. Znači, vi ćete otići kod nekoga u Parizu, Njujorku ili bilo gde, a neko će, isto tako, doći kod vas. Ne mora u isto vreme, ali može i to da se desi. Kao što rade studenti na razmeni.


Studenti na razmeni devojka na kaucu


Imate smeštaj u nečijem stanu, sa njegovom/njenom porodicom, tako da o onom osnovnom ne morate da razmišljate, pa vam samim tim za ovakvo putovanje treba i manje novca.

Ali ipak, nije to za svakoga, jer niti smo svi u stanju da tako “upadnemo” kod nekoga koga ne poznajemo, niti svi osećamo sigurnost da primimo nekoga koga prvi put vidimo u svoj stan. Ali, za mlade i avanturistički nastrojene, to je sjajan način da odete negde na malo duže vreme, upoznate neki grad malo bolje, steknete nova iskustva i nove prijatelje.


Zajednička vožnja ili BlaBlaCar


Ovaj način putovanja omogućava vam da stignete gde ste naumili za veoma malo novca, putujući sa više ljudi koji dele troškove. Jedan od njih recimo ima neki veći auto ili kombi, zbog posla često putuje na nekoj relaciji, a ne voli da se vozi sam. Za razliku od njega, vi želite da uštedite, a da pritom imate i društvo s kojim može da se priča u toku putovanja (ne zove se džabe “blabla”, jel’?) i tako spojite lepo s korisnim.

Putujete jednim kolima, troškovi su manji, zagađenje prirode manje, a može vam se desiti da na putu upoznate zanimljivo društvo ili svratite usput negde gde nikada niste bili. Danas postoje aplikacije uz pomoć kojih možete da nađete prevoz ili društvo za putovanje do nekih destinacija. Ima mnogo različitih agencija koje se bave ovim tipom prevoza, za neke od njih sigurno već i znate.


Rad u hostelima


Život i rad u hostelima ne zvuči baš kao posao iz snova, ali je jedan od načina da negde otputujete na nekoliko meseci, a da radom platite smeštaj. Pritom, ovo je način da upoznate mnogo različitih ljudi i steknete prijateljstva koja će vam možda pomoći da se u životu bolje snađete, a isto tako i dobro zabavite. Uz to, obići ćete i upoznati neki kraj planete ili neki grad mnogo bolje nego što biste to mogli na putovanju od sedam do deset dana. Vredi razmisliti.


Rad na organskim farmama


Ovo je jedno vreme bio hit u Evropi. Mladi ljudi, zainteresovani za proizvodnju organske hrane, putovali su po Evropi boraveći na farmama i plaćajući smeštaj svojim radom. Uz to, učili su kako se gaje biljke i životinje, kako se čuva organska hrana, kako se prave razni specijaliteti koji se danas dobro plaćaju a ima ih u ponudi svuda.

Neki su tako “ispekli zanat”, pa kasnije i sami napravili nešto slično i nastavili da i sami žive na ovaj način. A neki su se dobro zabavili, stekli nove kontakte, nove prijatelje, sa kojima su putovali negde dalje.


Zidanje eko kuća


Sećate se, nekada je kod nas po selima postojala “moba”. Danas se ljudi skupe kod jednog od njih da mu pomognu, sutra kod nekog drugog i tako redom, dok svi ne obave neki veliki posao kao što je, recimo, bila kosidba. E, ovo je nešto slično, ali malo više nalik na ono prethodno, na rad na farmi.

Recimo, neko želi da napravi samoodrživu eko kuću, ima plan kako šta želi da uradi, ali ne želi da ga to basnoslovno košta. Vi želite isto to, ali ne znate kako da izvedete. I tako spojite lepo sa korisnim, odete da pomognete čoveku da ostvari svoju zamisao, usput učite šta se kako radi, pa kasnije pozovete te iste ljude koji su tamo radili da i vama pomognu da podignete svoju kuću.

U današnje vreme, kad je posle izolacije krenula pomama za vikendicama i placevima, ovo može biti zanimljivo. Jer, možda ćete krenuti sa tom idejom, a na kraju napraviti nešto sasvim posebno i rešiti da se tamo i preselite.


Čuvanje kućnih ljubimaca ili Pet Sitting


Kao što postoje “bebisiteri” koji čuvaju decu, postoje i “petsiteri” koji čuvaju kućne ljubimce. Neki to rade na dnevnom nivou, izvode ih u šetnju ili ih hrane, ali ima i onih koji će vam vrlo rado, dok su na odmoru ili nekom dužem putovanju, ustupiti na korišćenje svoju kuću ili stan u zamenu za čuvanje njihovih ljubimaca.


Čuvanje kućnih ljubimaca pas na krevetu


Postoje “hoteli” za kućne ljubimce u kojima možete da ih ostavite kad ste malo duže na putu, ali isto tako, postoje i ljubimci koji su na takvim mestima nesrećni. Kad se vratite, zateknete svog psa vidno mršavijeg i depresivnog jer ste mu toliko nedostajali, da nije imao ni apetita ni volje da se igra sa drugarima. Zato se neki odlučuju da ako već oni nisu kod kuće, ostave svoje ljubimce u okruženju na koje su navikli, u sigurnim rukama nekoga ko će o njima brinuti u zamenu za smeštaj. Za one koji vole životinje, ovo je veoma zanimljivo.


Razmena kuća


Ovaj način postao je poznat zahvaljujući filmu “Odmor” (“The Holiday”) iz 2006. godine. Glavne glumice su Kameron Dijaz i Kejt Vinslet, od kojih jedna živi u Los Anđelesu a druga u Londonu. Uključuju se u tu priču i zamene kuće na dve nedelje u vreme Božića. Lep film, romantična komedija, vredi pogledati.

U ovom slučaju, praktično, košta vas put i ono što biste potrošili i inače da ste ostali kod kuće, možda malo više ili manje od toga u zavisnosti od mesta na koje odete, ali imate nečiji stan ili kuću na korišćenje, bez ograničenja. Za to vreme, taj drugi je u vašoj kući, obilazi vašu okolinu, upoznaje nove ljude i predele, i uživa u onome u čemu vi uživate kad ste kod kuće.


Iznajmite kuću sa grupom ljudi ili Vacation Rental


Želite da otputujete negde na odmor, a nemate s kim. Ili, putujete sa svojom porodicom, ali želite da smanjite troškove, pa u priču uključite još ljudi i iznajmite zajedno neku veću kuću ili vilu. Kad podelite troškove, košta vas mnogo manje, a možete sa njima osim smeštaja da organizujete i ishranu. Ujedno, upoznajete nove ljude, nova mesta, običaje, kulturu, a košta vas manje i pritom, postoji verovatnoća da steknete dobre prijatelje ili srodnu dušu.


I tako…


Kao što vidite, postoji mnogo načina da stignete na razna mesta i ostanete tamo duže nego što biste inače, za manje novca. Pitanje je samo koliko ste otvoreni za takve stvari jer te ideje možda dobro zvuče, ali nisu za svakoga.

Ipak, ima i onih koji se odluče da prodaju sve što imaju, ono što baš žele da zadrže ostave kod prijatelja ili u nekom skladištu, i otisnu se na put od godinu ili više dana. Imaju ideju da putuju, pa kasnije razmisle gde će se nastaniti, ili možda nastave da žive kao moderni nomadi, krećući se i seleći sa mesta na mesto. Poput Elizabet Gilbert, koja je o tome napisala knjigu, po kojoj je snimljen i film “Jedi, moli, voli” (“Eat, pray, love”).


Globus


Putovanja obogaćuju i oplemenjuju život. Na kraju, kad sve saberete i podvučete crtu ispod, to je ono što vam ostaje, ono čega ćete se zauvek sećati.

Možda ste se i upravo setili nekog takvog putovanja, i možda vam je to sećanje izmamilo osmeh. Ako jeste, podelite to sa nama u komentarima. Jer, možda će upravo to na nekoga delovati kao podsticaj da se i sam otisne u nešto novo i za sada nepoznato, nikad se ne zna. Kako reče Pablo Neruda: “Lagano umire onaj koji ne putuje”.

Putujte, istražujte, i krenite životu u susret.

 

Fotografije: Unsplash.com


Autorski tekst: Jelena Todorović


Komentari (4)

angelina

Imam drugaricu koja je obisla pola sveta raznim jeftinim nacinima putovanja, couch surfing pogotovo. Tako je putovala u Kinu, Indiju, Maroko....kasnije je i ona ugostila ljude kod kojih je ona bila gost. Ja nazalost nisam takav avanturista, uvek pomislim sta sve moze da krene po zlu... Vise volim komfor, npr. voznja autom ili rent a car-om po Mediteranu meni je sasvim dovoljno. :)

(Dobar) +2
(Slab) 0
02-Aug-20 12:49:51 PM



Zoran

Jedno vreme bilo je i putovanje i rad i Izrealnu u kibucima. Još jedno nezaboravno iskustvo o životu u kolektivua. Ne znam da li je to još uvek aktuelno. ali vredi probati. Hoću da pomenem i našu poznatu globtroterku Snežanu Radojičić koja obilazi svet na biciklu. Momentalno je zbog korone zaglavljena u Patoagoniji u Čileu, želim joj sve najbolje i da što pre krene ponovo na putovanje

(Dobar) +2
(Slab) 0
02-Aug-20 12:40:40 PM



Srecko

Kako putovati? Dok traje ovaj korona virus veoma tesko.

(Dobar) +4
(Slab) 0
02-Aug-20 09:42:01 AM



Jovanča iz Jagodine

Bilo bi lepo kada bi čovek u svakoj državi u koju ide imao svoj smeštaj. Nezamislivo, ali lepo. I kada bi mogao da ostane nekoliko meseci, živi kao lokalno stanovništvo i upozna prave običaje, kulturu, istoriju, navike. Ovako se putovanja svode na instant. Doleti se, preleti, dovozi, vodič odveze pokaže vidi ovo i ovo, dan proleti i opet u smeštaj. Ja to ne računam u putovanje, već u posetu. Pravi putnici znaju da je putovanje uživanje, život sa lokalcima i kada vam kažu ovde je divno, a turisti ne znaju za ovo mesto, onda je svrha vašeg dolaska ispunjena. A ako trčite za zastavom agencije visoko podignutom u vazduh da se neko iz grupe ne izgubi, onda ste na proputovanju. Ja sam ipak Jovanča Micić i za mene su Baldasarova putešestvija.

(Dobar) +7
(Slab) 0
01-Aug-20 15:31:01 PM



Dodajte komentar