Nenad Savić · 13. Feb 2026. · Kolumna rent-a-car 170
Sećam se kada sam prvi put iznajmio vozilo. Moj auto je zaglavio u servisu, a imao sam obaveze koje nisu mogle da čekaju. Prijatelj mi je preporučio renomiranu rent a car agenciju u Beogradu. Preko njihovog sajta sam rezervisao vozilo, sutradan sam potpisao ugovor, preuzeo ključeve i - krenuo...
Ništa lakše, zar ne? Vožnja je vožnja. Ali, nije bilo baš tako jednostavno. Samo što sam seo za volan, osetio sam razliku - pristup i način vožnje mi se promeno.
U nastavku sledi moja priča o psihološkim aspektima vožnje iznajmljenog vozila.
Krenuo sam iz centra Beograda. Gužva oko Slavije, taksiji seku trake, autobusi i tramvaji se mimoilaze u centimetar, pešaci prelaze gde stignu. Beograđani dobro znaju o čemu govorim.
Ja i inače vozim oprezno, ali sada sam bio dvostruko više obazriv. Nisam naglo kočio, ubrzavao umereno (a ne da škripe gume), na vreme sam davao žmigavce kada je trebalo da skrenem, itd.
Osluškivao sam svaki zvuk, stalno gledao u retrovizore, izbegavao rupe na asfaltu. Nisam razmišljao samo o bezbednosti, nego i o depozitu, o ogrebotinama na karoseriji, o tome da auto moram da vratim u istom stanju, u kome sam ga preuzeo.
Na svom Puntu dobro poznajem svaki zvuk. Znam kako škripi plastika kod vrata, kako lupaju amortizeri kada prelazim preko ležećeg policajca, i ne uzbuđujem se kada nešto zuji u motoru. Sada mi je i najmanji šum bio sumnjiv i razlog za zabrinutost.
Najveću razliku između sopstvenog i tuđeg vozila sam osetio prilikom parkiranja na Dorćolu ili Vračaru. Sa svojim autom mogu da procenim rastojanja u centimetar. Sa iznajmljenim sam po dva puta izlazio da proverim da nisam nekog zakačio.
Uhvatio sam sebe kako tražim šira parking mesta, izbegavam uske prolaze i penjanje na trotoare, parkiram dosta dalje nego inače.
Obaveze su zahtevale da odem do Novog Sada. Uključio sam se na autoput kod Bežanijske kose, i tada se desilo nešto zanimljivo. Iznajmljeni auto je bio daleko jači od mog. Tiši. Stabilniji. Udobniji. Strah i oprez - odjednom su nestali! Počeo sam da vozim sigurnije, brže, sa više samopouzdanja.
Oduševio sam se novom tehnologijom – svim tim senzorima, kamerama, asistencijom u vožnji, sigurnim ABS kočnicama, automatskim menjačem.
Konačno sam počeo da uživam u vožnji…
Vožnja iznajmljenog vozila mi je, pomalo i neočekivano, otkrila nekoliko stvari o meni samom:
Ne znam kako je kod drugih vozača, ali kod mene, odgovor je – DA. Ne vozim ni lošije, ni bolje. Samo drugačije. I svakako, mnogo opreznije.
Kada preuzmem ključeve rent a car vozila, ja već znam da ću prve kilometre voziti kao da ponovo učim da vozim. I možda je upravo to najbolja lekcija - ponekad je dobro izaći iz svoje zone komfora, čak i kada je u pitanju nešto što svakodnevno radimo, poput vožnje.
Da li ste nekada iznajmili vozilo? Jeste li pritom promenili svoj stil i način vožnje? Imate li savet ili iskustvo koje biste želeli da podelite sa našim čitaocima? Navedite ga u komentarima ispod teksta. Unapred vam hvala!
Slike su generisne uz pomoć alata veštačke inteligencije
Cesto vozim sluzbeni auto, a s obzirom da kod mene u firmi sva ostecenja placamo sami, i njega pazim, tako da i iznajmljeni vozim isto, vrlo pazljivo. Cim nije tvoje, nikad nisi sasvim miran, bez obzira koliko ti prija voznja.
Potpuno te razumem, prijatelju, i ja vozim drugacije kad iznajmim auto. Iznajmljivao sam ga mnogo puta, uglavnom za neka veselja, pretezno svadbe. Joj, onda se jos vise plasim da ga neko od pijanih svatova ne ogrebe, i slicno.
Cuvas i svoje, ali tudje - mnogo vise. Jasno.