SAOBRAĆAJNE GUŽVE U BEOGRADU
I kako se snaći kroz iste
Saobraćaj u Beogradu je skoro pa doživeo tačku pucanja. Gužve su ogromne i postaju sve veće i veće. Od jednog kraja na drugi potrebno je ponekad i više sati. Ko živi na Konjarniku a radi u Zemunu ima 10 ili 12 satni radni dan, 8 sati na poslu, drugo ide na putovanje. I to svaki dan.
Tačan razlog za beogradske saobraćajne gužve niko ne zna, verovatno se radi o velikoj migraciji prema našem najvećem gradu i uvećan broj automobila. Kažu da polovna vozila nikad jefitnijia nisu bila. I naravno, narod kupuje. Smatra se da svake godine broj automobila u Beogradu je veći za više od 10 000 komada. Tako da i pored dva nova mosta, par novih bulevara, renoviranja i proširenja ulica, ništa se nije promenilo, čak je i gore.
Alternative koje stoje na raspolaganju
Beograd, osim metroa, ima na raspolaganju sve vrste saobraćajnih sredstava:
- Automobili
- gradski prevoz sa autobusima, tramvajima, trolebusima,
- brojni taksisti, što legalni što nelegalni,
- rent a car agencije,
- CarGo, Car4Use, Yandex i ostale novotarije
- gradska železnica, Beovoz, Bgvoz
- vodeni saobraćaj koji je još uvek samo potencijal, iako Beograd leži na dve velike reke
Ali nije dovoljno.
Ako krenete svojim automobilom velike su šanse da vas uhvate gužve, i da ćete ostati zarobljeni u njeviše sati. Nije bitan deo grada gde putujete, u starom delu su ulice uske i veoma se lako zakrče, na Novom Beogradu je situacija malo lakša što se toga tiče, ali semaora na svakih sto metara. Neki će reći da zeleni talasi namerno ne funkcionišu, kako bi se više trošilo gorivo. Ko će ga znati, sve je danas moguće. Postoji još jedan problem, u Beogradu nema dovoljno parking mesta, tako da možete vrteti krugove onako umorni i gladni oko vaše zgrade dok se ne oslobodi mesto.
Vozila u gradskom prevozu su loše održavana, stara, nebezbedna, spora i bolje da zatvorite nos kada ulazite. Kupljeni su novi autobusi i tramvaji, unutrašnjost je stvarno za pohvalu, ali njihova mana je što su veoma, veoma spori. Izgleda da ipak nisu za beogradske ulice. Ali u toj gužvia možete da upoznate nekog interesantnog, ili da pročitate neku knjigu. Pročitače je neko iza vašeg ramena. Tramvajski prevoz ima logike samo ako se ne ukršta sa drumskim, ovako dosta često se neko nađe na šinama sa četiri upaljena žmigavca ili parkira tako da tramvaj ne može proći. Ko ne veruje, neka proveri stanje na Dorćolu u Cara Dušana. Trole mogu da zaobiđu prepreke, ali dosta često se dešava da usred leta na kablove padne novogodišna rasveta.
Dvotočkaši su naizgled u prednosti, oni mogu da se provuku kroz zastoje u saobraćaju. Ali problem je njihova bezbednost, možda niste znali ali motordžije najviše ginu. Dok oni prave slalom kroz vozila, vozači ne obraćaju previše pažnje na njih, teško je da se prate oba retrovizora i da se priča na mobilnom u isto vreme.
Biciklistima se još gore piše, biciklističkih staza ima vrlo malo, i to malo nije dobro održavano i nestaje. A i nije prijatno voziti po kiši i po hladnom vremenu, pustite one Belgijance i Nemce, to je nešto drugo.
Potrebno je i malo snalaženja
Kada se malo razmisli, možda je ipak najbolji gradski prevoz, ukoliko zaglavi negde, može se izaći pa produžiti pešaka pa uskočiti u drugi kada se prođe čep. Treba samo znati zamoliti vozača da vas pusti. iz nekih razloga ponekad neće da otvore vrata van stanice, valjda vole da se ljudi malo znoje i nerviraju.
Da li postoji rešenje?
Sada će neki pametnjakovići reći da su Beograđani razmaženi i da previše traže, da je takva situacija u svim velikim gradovima, pogledajte Moskvu, pariz, Istambul,da je prosečna brzina na Menhetnu 4.7 milja na sat, a tek šta reći o Nju Delhiju, Kairu, Teheranu... Pametnjakovići su potpuno u pravu, stvarno je tako. Ali ipak, zašto ne pogledati neke gradove gde je to rešeno malo bolje, Berlin na primer.
I šta reći na kraju? Najbolje je preseliti se blizu posla da se ne gubi vreme na putovanje, da se može stići pešaka ili biciklom. I da su blizu i škole, i vrtići, i dom zdravlja, prodavnice, popularni kafići, pozorište neko, a što ne i neki bioskop, dom kulture. Zar nije genijalna ideja? Pitam se kako se i drugi nisu setili?
A da, i država bi mogla malo da pomogne.
Autorski tekst: Nenad Savić
Vaše povratne informacije nam mnogo znače.
Molimo Vas
da kliknete na ikonicu koja odražava Vaš nivo satisfakcije posle pročitanog teksta.
Molimo Vas
da kliknete na ikonicu koja odražava Vaš nivo satisfakcije posle pročitanog teksta.
NEZADOVOLJAN
JAKO ZADOVOLJAN
Kako ste ocenili ovaj tekst?
Dobra je fora sa izaskom iz autobusa prepašačiti čep pa ponovo u sledeći.. Česta koristim to u centru, pošto svako malo neko blokira Nemanjinu, ili neki sudar, ili derbi na Autokomandi.
Bez metroa nema razumnog, niti racionalnog, niti saobraćajnog rešenja niti u Beogradu. A niti u nekom sličnom gradu po broju stanovnika. Samo što to neće da nam kažu. Javno. Nego, kako oni kažu bolje je da prave nacionalni stadion nego metro. Ali, vrlo brzo za par godina,naravno, imaćemo najskuplji metro u svetu, jer sve što se radi u poslednji čas je najskuplje.
Da. U dvomilionskom gradu bez metroa postoje fuzve. Postoje i guzve u gradovima sa istim brojem stanovnika. Samo sto nama nece jos da upale svetlo, a onaj sto je poslednji otisao i ugasio nece skoro da se vrati.