Šta je atrijum?

 

Šta je atrijum?

Atrijum (lat. atrium) je pojam u arhitekturi koji potiče iz vremena Antičkog Rima, a označava otvoreni prostor ili pokriveni svetlarnik, obično u sredini zgrade. Mnoge rimske kuće imale su atrijume, iz više razloga. Osim što su delovali atraktivno, obezbeđivali su dobru ventilaciju soba koje su se nalazile oko njih, kao i obilje prirodne svetlosti. Bila su to unutrašnja dvorišta koja su vlasnicima omogućavala da uživaju na otvorenom, a opet, u intimnosti sopstvenog doma.

Moderniji atrijumi, građeni u XIX i XX veku, dobili su i zastakljeni krov, što je dizajnerima enterijera dalo mnogo prostora za igre svetlosti i senke. Poslednijh godina često se sreću i u novim zgradama, u kojima se ponekad grade i mali spa centri, samo za stanare zgrade. A inače, atrijumi olakšavaju posao dizajnerima da stvore dinamičan i podsticajan enterijer, ušuškan i skriven od spoljnog sveta.


Atrijum
 

Ovi prostori su veoma atraktivni, tako da svaka nekretnina koja ih ima deluje luksuznije. Ali, ako su loše projektovani, mogu da imaju i poneku manu. Na primer, u slučaju požara, mogli bi da omoguće brže širenje vatre, što nipošto nije dobro. A, sa gledišta nekih projektanata, atrijumi su mnogo neiskorišćenih kvadrata na kojima je moglo da se izgradi više stambenog prostora i dobro zaradi.

Ipak, ako je dobro osmišljen, atraktivan atrijum može prilično da podigne vrednost nekretnine, tako da ih u današnje vreme često možemo videti i u okviru novih građevina.

Nego, da se vratimo još malo na Rimljane…

Dakle, latinska reč atrium je označavala otvoreno unutrašnje dvorište. Oko njega su se nalazile sobe iz kojih se moglo doći do njega. Bio je to uobičajeni deo velikih rimskih kuća koje su nosile naziv domus. U centru se obično nalazio plitki bazen, impluvijum (impluvium), koji je služio za prikupljanje kišnice. Često je bio ukrašen mozaicima, a građene su i fontane.

Otvor iznad bazena zvao se kompluvijum (compluvium), a zbog samog načina gradnje, krovu oko otvora bila je potrebna neka vrsta potpore. I upravo po sredstvima koja su se koristila kao potpora krovu, poznati arhitekta toga doba, Vitruvije, u svom kapitalnom delu “Deset knjiga o arhitekturi” imenovao je čak pet različitih stilova gradnje atrijuma.


Atrium
 

Stilovi gradnje atrijuma

  • atrijum tuskanikum (atrium tuscanicum) – je stil koji se najčešće sreće. U njegovom centru nalazi se otvoreni prostor kroz koji dopire mnogo svetla, što doprinosi osvetljavanju soba koje se nalaze oko njega. Na krajevima krova postojali su oluci koji su sakupljali kišnicu i odvodili je do rezervoara u centru, ili već pomenutog bazena;
  • atrijum tetrastilum (atrium tetrastylum) -  pod ovim nazivom podrazumeva se veliki atrijum kome je bila neophodna potpora u vidu stubova na sva četiri ugla;
  • atrijum korintijum (atrium corinthium) – je sličan prethodnom, sa stubovima korintskog stila;
  • atrijum displuvijatum (atrium displuviatum) – za razliku od ostalih, kod ovog atrijuma su se kosine krova spuštale na suprotnu stranu. I dalje je postojao otvor na krovu, koji je imao oluke za kišnicu ali, po Vitruvijevim rečima, ovaj stil je zahtevao mnogo održavanja i stalne popravke jer se kišnica često zadržavala u cevima za odvod, što je dovodilo do truljenja drveta;
  • atrijum testudinatum (atrium testudinatum) – ovaj stil se koristio kada bi sala atrijuma bila mala, a iznad nje izgrađen još jedan sprat. Retko se koristio, ali, pretpostavlja se da je upravo ovaj stil poslužio kao ideja za moderne, zastakljene atrijume - svetlarnike kakvi su se gradili u XIX i XX veku.

I, bez obzira na stil, atrijum je predstavljao najlepši deo svake rimske građevine. Često je bio uokviren kolonadama stubova, sa već pomenutim bazenima i fontanama, skulpturama, drvećem, kao i kapelama duhova predaka, nazvanim lararijum (lararium).


Gde sve danas možemo videti atrijume


Atrijumi su i danas omiljeni svuda u svetu, kako u okviru zgrada za stanovanje, tako i u okviru zgrada pozorišta, muzeja, kao i verskih građevina. Kroz takve prostore ponekad se ulazilo u vizantijske hramove, ali i u džamije, mada tamo nisu poznati pod tim imenom.

U Beogradu ih ima mnogo, kao na primer u zgradi Patrijaršije, u čijem se središtu nalazi hram. Tu je i zgrada Narodnog muzeja, sa natkrivenim atrijumom u kome se često održavaju izložbe i koncerti klasične muzike. Ili atrijum Kapetan Mišinog zdanja u kome se leti održavaju književne večeri, pozorišne predstave i koncerti, a postoje i u mnogim državnim institucijama sa sedištem u centru Beograda.  


Atrium Kapetan Mišinog zdanja


U nekim delovima grada (na primer na Dorćolu) postoje stare zgrade iz XIX i sa početka XX veka, koje izgledaju kao da su građene upravo oko atrijuma. Do spratova se, iz samog atrijuma, stiže stepenicama do neke vrste terasa, sa kojih se ulazi direktno u stanove. Ovi atrijumi nisu natkriveni, tako da ako pogledate na gore, možete da vidite nebo.

A, nasuprot onim koji su zamišljeni tako da omoguće vlasnicima da uživaju u svojoj intimi, u ovim je nemoguće sakriti bilo šta, jer ste zbog prozora i vrata koji gledaju ka atrijumu, konstantno izloženi pogledima. Svi vide sve! I kad ste došli kući, i s kim ste došli, i šta ste danas kuvali, i ko se s kim posvađao, i ko se s kim poljubio. Bukvalno sve, što malo podseća na scene iz starih filmova čuvenog italijanskog reditelja Federika Felinija.

A osim Beograda, atrijuma ima i u drugim gradovima Srbije, kao na primer u Novom Sadu. I to, kako u zgradama za stanovanje, tako i u onim od državnog značaja. Isto tako, neki od modernih tržnih centara građeni su na tom principu, sa zastakljenim krovovima iznad atrijuma. U njima se često nalaze restorani i vrtovi za šetnju i odmor.


Atrium mreža na krovu


Ipak, možda najčešće, atrijume danas viđamo u okviru kuća u arapskom svetu. U njima se zaista uživa u intimnosti sa porodicom, i praktično, veći deo dana provodi upravo tu, pod otvorenim nebom, u hladu koji dolazi od samih zidova kuće, kao i drveća koje tu raste. U njima se često i kuva, obeduje i odmara, a u bogatijim kućama, u atrijumima postoje i bazeni, kao kod Starih Rimljana. Takođe, oni su veliki izazov za pejzažne arhitekte, koji od njih mogu da naprave zaista rajske prostore.


Ah, taj divni Viminacijum


Atrium


Pisati o atrijumima a ne dotaći se Viminacijuma stvarno bi bio greh. A tipičan primer jednog divnog atrijuma možete da vidite upravo tamo. Viminacijum je naše najpoznatije arheološko nalazište iz doba Starog Rima, koje se nalazi u blizini Kostolca. U okviru ovog arheološkog parka sagrađena je palata u rimskom stilu, sa predivnim atrijumom od cigle i kamena, u čijem centru je fontana, okružena amforama sa cvećem.

Za ljubitelje istorije, Viminacijum je jedno čudesno mesto na kome se stalno nešto radi, kopa i gradi. Tako da, čak i ako ste tamo već bili, kad god da ponovo odete, videćete nešto novo, što još niste.


I na kraju…


Prošla godina, 2020-ta, bila je za nas veoma teška, jer to je godina pandemije koronavirusa i iz tog razloga, godina izolacije. Ko je imao kuću, izolaciju je lakše podneo upravo zbog dvorišta po kome je slobodno mogao da se kreće. Ko nije, možda je iz istog razloga po prvi put poželeo da je ima jer nažalost, pandemija još nije gotova.

Možda ste i sami među njima. Kakvu biste kuću želeli da imate? Da možete, da li biste, možda, sagradili kuću sa atrijumom, poput Rimljana? Podelite to sa nama u komentarima.

 

Autorski tekst: Jelena Todorović

Fotografije: Unsplash.com i lična arhiva

 


Autorski tekst: Jelena Todorović


Komentari (2)

Zoki

Atrijumi su lepi, a posebno ako se lepo i kvalitetno izvede osvetljavanje istog Najbolje je da se koriste LED reflektori. Oni mogu da menjaju boje i intenzitet i tako da sakriju ili istaknu neki element. Na žalost atrijumi se sve ređe i reže grade, pseobno u stambenim zgradama. Što je šteta



(Dobar) +4
(Slab) 0
22-Jan-21 11:59:06 AM



Ema

Atrijum Kapetan Mišinog zdanja je prelep, posto mi je fakultet bio odmah pored, cesto sam tuda prolazila i divila se arhitekturi. Mislim da je to najlepsa zgrada u Beogradu.

(Dobar) +4
(Slab) 0
16-Jan-21 12:40:54 PM



Dodajte komentar