Ostati mlad dok rođendani dolaze i odlaze - ko to ne bi želeo? Baš kao što su ljudi sanjali o pronalaženju izvora večne mladosti, i danas naučnici rade na dešifrovanju svih aspekata starenja, kako bi prevazišli ovaj naizgled neumoljiv proces. Nauka ali i mi sami postavljamo sebi pitanje - kako zaustaviti starenje?

Kako vreme prolazi - u zavisnosti od našeg genetskog sastava i drugih faktora - naše telesne funkcije počinju da propadaju. To je neizbežan pad - do sada.

Ali otkrićem prirodnog celuloznog spermidina, nauka je napravila ogroman korak bliže zdravom starenju. Najnovije istraživanje pokazuje da spermidin deluje na suzbijanje promena u ćelijama povezanih sa starenjem. Ovaj prirodni proizvod protiv starenja održava naše ćelije u formi i ključni je sastojak svake strategije zdravog starenja.
 

Šta je spermidin?
 

Spermidin je prirodni proizvod, hemijski klasifikovan kao poliamin. Prvi put otkriven 1970 -ih, spermidin svoje ime duguje svom poreklu: pronađen je u semenoj tečnosti.

Ali nemojte pogrešno shvatiti naziv, nisu stvari baš uvek onakve kako zvuče...

Otkriveno je naime da ova dragocena vitalna supstanca nije rezervisana samo za muškarce, već se zapravo može naći u svim živim bićima i u ćelijama u celom telu. Spermidin se čak pojavljuje u biljnoj hrani, poput gljiva i mahunarki, iako u manjim količinama.

Ali šta radi spermidin?

Povezan sa rastom ćelija i njihovom funkcijom, spermidin održava naše ćelije svežim i zdravim stimulišući proces samočišćenja ćelija. Što smo stariji, manje je spermidina dostupno u našim ćelijama. Istovremeno, vitalnost naših ćelija opada, što rezultira povećanim rizikom od bolesti povezanih sa starenjem, poput kardiovaskularnih bolesti i demencije.

Istraživači na terenu veruju da spermidin ima potencijal da zaustavi prirodni proces ćelijskog starenja i da se izbori sa bolestima koje su povezane sa starenjem organizma.

Upravo iz ovih razloga je suplementacija spermidinom bitna, pogotovo u starijem životnom dobu kada naš organizam ne proizvodi dovoljno spermidina.

Gde se proizvodi spermidin?
 

Spermidin se nalazi u svakoj ćeliji tela. Prirodni proizvod zapravo ne proizvode same ćelije, već određene enterobakterije. Otprilike jedna trećina spermidina se proizvodi u telu, dok se preostale dve trećine, značajna većina, apsorbuje iz naše hrane.

Koja hrana sadrži spermidin?
 

Spermidin se nalazi u mnogim različitim namirnicama, uključujući:

• pečurke,
• mahunarke,
• zrele sireve,
• proizvode od celog zrna i pšenične klice.
• Soja sadrži naročito visok nivo ove vredne supstance, pa se stoga koristi za dobijanje čistog spermidina za dijetetske suplemente. 

Prednost spermidinskih dodataka je u tome što sadrže kontrolisanu količinu aktivnog sastojka. Prirodni izvori, s druge strane, podložni su velikoj prirodnoj varijaciji. Stoga je visokokvalitetni dodatak ishrani spermidina vaš najbolji izbor ako želite precizno nadoknaditi smanjenje spermidina povezanog sa starenjem.

Zašto spermidin ima efekat revitalizacije ili produženja života?
 

Ono što spermidin čini tako posebnim je njegov efekat promovisanja prirodnog procesa autofagije u telu, koji održava ćelije svežim i zdravim. 

Studije su potvrdile da je spermidin zaista „eliksir života“, pokazujući da se koncentrovane količine proizvoda bore protiv procesa starenja ćelija i promovišu kontinuirano zdravlje ćelija.

Osnovni mehanizam je autofagija - ali šta to tačno znači?

Zamislite da ste kupili staru, trošnu kuću. Krov prokišnjava, ograda je trula i zidovi od gipsa se raspadaju. U ovom slučaju autofagija bi bila naziv građevinske kompanije koja vam pomaže da popravite i obnovite kuću, uklanjajući propadle delove i popravljajući ih i ponovo upotrebljavajući.

Šta je autofagija?
 

Što se tiče tela, autofagija funkcioniše kao ćelijska služba za odlaganje smeća. Ovaj program za samočišćenje pomaže ćelijama tako što uklanja sve od oštećenih ili pogrešno savijenih proteina do čitavih organela, a zatim ih reciklira. Ovo je važna uloga, jer oštećeni ćelijski materijali negativno utiču na zdravlje ćelija i u teškim slučajevima mogu naneti ozbiljnu štetu.
 

Novak Đoković primenjuje principe autofagije kako bi obezbedio da njegovo telo funkcioniše na vrhunskom nivou

SPERMIDIN UPRAVO RADI:

1. Autofagiju - čišćenje ćelija:
2. Razbijanje oštećenih ili nepotrebnih ćelijskih materijala
3. Recikliranje komponenti
4. stimulaciju ćelijskog metabolizma

„Spermidin produžava život“ - do ovog zaključka je došao međunarodni tim naučnika sa Medicinskog univerziteta u Insbruku. Da bi istražili efekte spermidina na produžavanje života, ovi istraživači su posmatrali 829 ljudi u Tirolu /Austrija/ u periodu od 20 godina (starosti 45–84 godine). 341 učesnik je umro tokom studije, a od toga je 40,5% imalo dijetu sa niskim spermidinom. Nasuprot tome, ispitanici koji su uživali ishranu sa visokim sadržajem spermidina imali su 15% manju verovatnoću da umru i živeli su između 5 i 7 godina duže. Studija je takođe pokazala da veći nivo spermidina nudi zaštitu od vaskularnih, probavnih i nervnih oboljenja.

DA LI I DALJE MISLITE DA JE “SLUČAJNOST” ŠTO SPERMIDIN DOLAZI UPRAVO IZ AUSTRIJE, IZ FIRME PANACEO – VODEĆEG PROIZVOĐAČA SUPLEMENATA U EVROPI?!

AUTOFAGIJA - PROCES KOJI PRODUŽAVA ŽIVOT
 

Priroda ima još jedan način da aktivira program čišćenja ćelija...Kada se ne obezbedi ishrana, ćelije se okreću svojim „zagađenim područjima“ i počinju da ih recikliraju. Brojne studije su pokazale da ograničena količina hrane ili kalorija može zaista biti korisna za vaše zdravlje (na primer, smanjenje rizika od dijabetesa melitusa tipa 2 ili kardiovaskularnih oboljenja).

Povremeni post se lako može primeniti u vaš svakodnevni život. Ova vrsta posta je idealna za ljude koji ne žele da budu uvek gladni ili da večno broje kalorije. Opšte pravilo je 16:8. Odnosno, 16 sati posta do 8 sati jela. Da biste pojačali zdravstvene beneficije posta ili ako vam je teško da redovni post uklopite u svoj život, onda je spermidin vaša najbolja opcija. Ova supstanca, koja se prirodno javlja u telu, imitira efekte posta stimulišući autofagiju. SASVIM DOVOLJAN RAZLOG DA SPERMIDIN POSTANE I VAŠ IZBOR!

Autorski tekst: nikolag

Kako ste ocenili ovaj tekst?

Tweet