Estetika, prašina i muzika
Negde sam čuo da i žene vole da uživaju u čarima kvalitetnih audio uređaja u stanu. Kažu da je jedini uslov koji postavljaju tim povodom, da to budu tačkasti izvori zvuka koji ne skupljaju prašinu i nevidljivi su :)
Da li je to stvarno tako, i da li je razvoj audio tehnike dostigao taj nivo?
Naredni tekst pokušaće da odgovori na ovo i druga pitanja slične tematike.
Razvojni put audio uređaja
Prvi poznati muzički instrumenti bili su izrađeni od prirodnih materijala kao što su koža, kosti, drvo i kamen. Tada su ljudi mogli u muzici uživati samo kada se nalaze na istom mestu gde i izvođači.
Mnogo godina kasnije počeo je razvoj muzičkih uređaja koji omogućavaju reprodukciju i snimanje zvuka, to jest muzike.
Prvi uređaj namenjen reprodukciji muzike jeste gramofon. Gramofon je “rođen” 1877. godine. Imao je tanjir koji se vrti u toku reprodukcije, i iglu koja bi pratila brazde na ploči i na taj način bi se proizvodio zvuk.
Nešto kasnije, 1895. godine proizveden je radio, koji je omogućavao slanje i primanje zvučnih signala na daljinu. Radio je postao glavni način distribucije muzike i informacija u toku 20. veka.
Posle radija proizveden je magnetofon 1930. godine. Magnetofon je koristio magnetizam da bi snimao zvuk na traku od ferita. Bio je to prvi uređaj, koji je omogućio snimanje visokokvalitetnog zvuka. Zbog velikih dimenzija i visoke cene nije imao širu primenu.
Naslednik magnetofona je kasetofon (1960.), koji radi na istom principu, ali je bio značajno manjih dimenzija. On je bio prvi prenosivi uređaj za snimanje i reprodukciju zvuka. Koristio je plastične kasete u kojima se nalazila traka sa magnetnim zapisom. Traka se okretala pored magnetnih glava i proizvodila zvuk ili snimala zvučni zapis. Kasetofon je počeo da gubi popularnost u kasnim 1990-im godinama, kada su se pojavili digitalni formati zvuka poput CD-a i MP3-a.
Godine 1982. pojavio se prvi digitalni uređaj - CD. Za reprodukciju zvuka koristio je CD diskove. Kao i kasetofon i CD je omogućio snimanje i reprodukciju zvuka visokog kvaliteta, ali bez šumova ili buke koji su pojavljivale prethodnika.
Pojavom PC računara, razvili su se mnogi digitalni formati. Najpopularniji među njima je MP3 format iz 1995. godine. To je bio prvi digitalni format za kompresiju zvuka koji je omogućio prenošenje muzike putem interneta njihovo i slušanje na različitim uređajima.
Šta je još potrebno da bi se uživalo u muzici kod kuće
Prethodna priča, odnosila se na nosioce ili izvore zvuka, ali oni sami po sebi ne mogu obezbediti kvalitetan i glasan muzički ugođaj u sobi ili u nekom većem prostoru.
Većina pobrojanih uređaja mogla je samostalno da reprodukuje zvuk ali je kvalitet zvuka bio skroman.
Zato su se uporedo sa razvojem ovih uređaja razvijali uređaji koji su pojačavali zvuk. Za pojačanje zvuka zadužena su pojačala, a za reprodukciju tako pojačanog zvučnika koriste se zvučnici.
Prvo su nastala mono pojačala, koja su podrazumevala pojačanje signala jednog kanala zvuka, koji se reprodukovao na jednom zvučniku.
Ovaj sistem je davao kvalitetan zvuk ali on nije stvarao dovoljno kvalitetnu prostornu “sliku”. Zato ga je zamenio stereo sistem zvuka koji koristi dva zvučna kanala. Ovaj način reprodukcije zvuka, koristi dva zvučnika (levi i desni), koji stvaraju utisak da zvuk dolazi iz različitih smerova, a to je na neki način i simulacija trodimenzionalnog zvuka.
Stereo sistemi su i danas veoma popularni i pružaju izvrstan kvalitet zvuka i veliku snagu.
Posle njih su se pojavili i sistemi sa 4 zvučnika (kvadrofonija) ali nisu stekli popularnost stereo uređaja.
Zajedničko za sve starije uređaje je to da zauzimaju dosta prostora. Svaka standardna komponenta stereo sistema ima širinu 43 cm, a visina celog stuba, u zavisnosti od odabranih komponenti može biti visoka i čitav metar. Uz njih obavezno idu i dva velika zvučnika koji mogu biti na stalcima ili na podu.
Razvoj tehnologije, omogućio je i druga rešenja koja mogu uštedeti prostor:
Soundbarovi - Soundbarovi su tanke, dugačke zvučne trake koje se postavljaju ispred TV-a. Soundbarovi obično imaju ugrađene zvučnike i pojačala te omogućuju bolji zvuk prilikom gledanja televizije ili slušanja muzike.
Bežični zvučnici - Bežični zvučnici su uređaji koji se povezuju s mobilnim uređajima i računarima putem Bluetooth-a ili Wi-Fi-ja i omogućavaju bežičnu reprodukciju zvuka. Malih su dimenzija, autonomni, jer ne zahtevaju napajanje. Mogu imati priličnu veliku snagu, mogu se lako pozicionirati i po potrebi premeštati.
Smart zvučnici - Smart zvučnici su uređaji koji koriste glasovne asistente poput Amazon Alexe, Google Assistant i Siri, da biste mogli u
Media serveri - Media serveri su uređaji koji se koriste za čuvanje i reprodukciju digitalne muzike sa različitih uređaja u kući. Media serveri se obično povezuju sa Hi-Fi sistemima ili bežičnim zvučnicima kako bi omogućili reprodukciju zvuka u cjelom stanu.
Žene i muzika u stanu?
I za kraj odgovor na pitanje, da li postoji audio sistem koji bi ženama baš bio po volji?
Odgovor na to pitanje nikad nije jednostavan (ni siguran), ali da pokušamo.
Svi prethodno nabrojani sistemi, i pored vrhunskog zvuka, otpadaju zbog velikih dimenzija i “prašine”.
Kasnije, u doba PC računara, pojavili su se kompjuterski mini zvučnici. Posle njih pojavio se 2.1 zvučni sistem koji je koristio dva manja zvučnika - satelite i jedan veći - subwoofer. Kasnije su se zbog upotpunjavanja prostorne zvučne slike pojavili visokokvalitetni 5.1 i 7.1 zvučni sistemi sa 5 ili 7 satelita.
Sateliti su zvučnici značajno manji od onih kod stereo sistema. Oni se raspoređuju u prostoriji 3 napred, a 2 iza slušaoca. Subwoofer koji proizvodi duboke tonove može stajati na podu i biti sakriven od pogleda. Kablovi se najčešče polažu u specijalne kanalice, tako da se i oni ne moraju videti.
Neki od ovih sistema imaju radio, a kod nekih se može reprodukovati muzika u mp3 formatu sa USB flash medijuma ili micro SD kartica. Pojedini imaju mogućnost da putem bluetooth veze ili interneta puštaju muziku.
Sve ovo ukazuje na to da je problem veličine audio sistema delimično rešen.
Esetetska komponenta je takođe zadovoljena jer su zvučnici manje primetni.
Poslednje što žene vrednuju - zvuk, je kao i kod većih sistema, kvalitetan i snažan.
Dakle, naučna dostignuća u većoj meri su uspela da zadovolje kriterijume “tačkastog” izvora zvuka, ali je to i dalje daleko od ženskog poimanja nevidljivog audio sistema koji ne privlači prašinu.
Slike: pexels.com
Autorski tekst: Bolewriter
Vaše povratne informacije nam mnogo znače.
Molimo Vas
da kliknete na ikonicu koja odražava Vaš nivo satisfakcije posle pročitanog teksta.
Molimo Vas
da kliknete na ikonicu koja odražava Vaš nivo satisfakcije posle pročitanog teksta.
NEZADOVOLJAN
JAKO ZADOVOLJAN
Kako ste ocenili ovaj tekst?
Ako se koristi svakodnevno s ljubavlju zaboravi se na prasinu, a ako stoji samo radi estetike a ne koristi se onda postaje muka????
Divan tekst! Imam i modernije uređaje, ali gramofon i ploče još uvek zauzimaju počasno mesto u mom stanu. I, kako je za današnje muzičare postalo pitanje prestiža imati album na vinilu, biće ih još dosta dugo. Čujem da je grupa Metalika kupila staru fabriku koja će ponovo proizvoditi ploče, što me veoma raduje. Jer druženje sa pločom počinje onog momenta kad je kupite, pa pod miškom odnesete kući, stavite na gramofon, možda stavite i slušalice, i pustite, a onda zaplovite u neki novi svet, sa omotom u rukama. Neprevaziđen osećaj.
Kako vreme leti sve postaje manje (micro) a nekadasnja estetika i vrednost se gube …!? svakako tema za razmisljanje- od zene do zene je ali svakako da nije sve u prasini nesto je i u estetici … makar za mene .
Još uvek čuvam ploče, diskove i kasete i sto se mene tice nemam uopste problem sa prasinom, najvise sam volela one mini linije, sa velikim zvucnicima,