Grčka ostrva na kojima se može lepo živeti tokom cele godine
Kada neko pomene grčka ostva, na šta prvo pomislite? Na letovanje, peščane plaže, romantične taverne, sirtaki, uzo i odličnu hranu, naravno. A ipak, grčka ostrva su mnogo više od toga, mada na većini njih van sezone nema neke naričite živosti. Sve je podređeno turistima pa tako, van sezone, malo toga uopšte radi. Ipak, postoji nekoliko grčkih ostrva na kojima se može lepo živeti tokom cele godine.
I upravo zbog toga, sve je više Srba koji kupuju nekretnine u Grčkoj, bilo da u njima žive, ili ih pretvaraju u pansione za izdavanje. Ništa čudno, jer Grčka je zemlja koja od turizma živi, tako da mnogi žele deo tog kolača. Više puta su bili na odmoru u Grčkoj, dobro se proveli, pa poželeli da se jednog dana tamo povuku i uživaju u opuštenijem i mirinijem životu.
A ako i vi žudite za tim, a pritom volite more i sunce, Grčka je verovatno jedno od najboljih mesta na planeti. Pritom, dovoljno je blizu Srbije da ćete uvek moći da skoknete do kuće ukoliko vas uhvati nostalgija, ili treba da završite neki posao.
Ipak, kao što smo već rekli, mnogo tih mesta koja su preko leta turistički raj, u periodu od novembra do marta, potpuno su pusta, i na njima je život izuzetno težak. 80% radnji ne radi, a meštani često zatvaraju kuće i zimu provode na nekom drugom mestu, tako da ono malo stanovništva što ostane tamo tavori do proleća uz oskudne mogućnosti nabavke osnovnih potrepština, smanjenu mogućnost lečenja, a o kulturnom životu nema ni govora.
Zato, ako sanjate o životu na nekom od grčkih ostrva, dobro razmislite na kome od njih. Jer na sreću, postoji nekoliko ostrva koja su potpuno naseljena tokom cele godine. Ova ostrva su raznolika, ima ih i većih i manjih, a nalaze se na potezu od lokacija blizu Italije na zapadu, pa sve do Turske na istoku. Hajde onda da vidimo koja su to ostrva i kako se na njima živi.
U poređenju sa nekim ostrvskim državicama kao što je recimo Malta, skoro da nije fer Krit nazvati ostrvom, jer se prostire na 8.331.231 kvadratni kilometar površine, što ga stavlja na 88. mesto spiska najvećih ostrva sveta. Svakako je jedno od najvećih ostrva na Mediteranu. Ima svoj, poseban dijalekt, i većina starosedelaca će vam reći da su oni prvo Krićani, a tek onda Grci.
S obzirom na to da su kroz istoriju bili ratnički narod, mnogi Krićani i danas poseduju oružje, što se posebno vidi (i čuje) na njihovim venčanjima. Mnogo se puca u vazduh, kao što je i kod nas nekada bio običaj. Čvrstog su karaktera koji ne trpi nonsense.
Ostrvo je uglavnom planinsko, sa visokim vrhovima, dubokim gudurama, jezerima i klisurama. Popularne atrakcije uključuju plažu Elafonisi, sa svojim prepoznatljivim pastelno ružičastim peskom, klisuru Samaria, područje za pešačenje od petnaestak kilometara, koje je 1962. godine postalo nacionalni park, zatim palatu Knosos, drevne minojske ruševine koje se nazivaju najstarijim gradom u Evropi. Palata Knosos je takođe mesto gde se odvija mitološka priča o Tezeju i Minotauru.
Bez obzira da li tražite prirodne lepote, drevna istorijska mesta ili živahan gradski život, Krit je jedan od najboljih izbora za život u Grčkoj tokom cele godine. Sa populacijom od preko 630.000 stanovnika, ostrvo je potpuno funkcionalno 365 dana u godini. Najveći grad je Heraklion, sa populacijom od preko 200.000 ljudi, pa pošto je ostrvo tako veliko, dobro je povezano sa kopnom. Što se avio prevoza tiče, poseduje čak tri aerodroma i funkcionalnu medicinsku infrastrukturu. Osim toga, Krit je jedno od retkih grčkih ostrva koje može samostalno da se izdržava čak i bez turizma.
Po mnogo čemu, Krit je veoma impresivan, ali naravno, život na ovom ostrvu ima i neke nedostatke. Zima može biti hladna, a ako tražite internacionalne restorane, verovatno ćete van velikih gradova biti pomalo razočarani. Ipak, ako želite da iskusite tradicionalni grčki život, Krit je odličan izbor kao ostrvo na kome se lepo može živeti tokom cele godine.
Ako tražite malo manje ali kulturno raznoliko ostrvo, vredelo bi razmisliti o Sirosu. Nalazi se na oko 78 nautičkih milja od Atine, i administrativna je prestonica grupe ostrva pod nazivom Kikladi. Upravo zbog toga, ovo ostrvo ostaje potpuno otvoreno i funkcioniše svih 12 meseci u godini. Iako ste verovatno bolje upoznati sa nekim drugim ostrvima koja takođe pripadaju Kikladima kao što su Mikonos, Santorini, Paros i Naksos, Siros je dom više od 20.000 stanovnika koji ga naseljavaju preko cele godine.
Ovo ostrvo poznato je po bogatom kulturnom životu, jer se na Sirosu održavaju filmski festivali, izložbe, koncerti i predstave, a ima i fine restorane i radnje koje rade preko cele godine. Arhitektura ima malo severnoevropskog nasleđa sa kaldrmisanim ulicama i neoklasicističkim vilama, ušukanim u uske krivudave uličice.
Nije poznat po plažama, ali sa Mikonosom od koga ga deli kratka vožnja trajektom, Siros vam pruža dobru kombinaciju svega što možete da zamislite kada čujete izraz “grčko ostrvo”. Mnogi Atinjani imaju po dve rezidencije, jednu u Atini, a jednu na Sirosu. Pa zato, ako ste neko ko traži ostrvo koje ima lak pristup kopnenoj Grčkoj i dobru povezanost sa okolnim ostrvima, Siros je ostrvo o kome vredi razmisliti.
Krf je smešten u Jonskom moru, u neposrednoj blizini Italije (i Albanije), i spada u još jedno odlično mesto za život na grčkom ostrvu preko cele godine. Srednje je veličine, sa površinom od 579 kvadratnih kilometara, i populacijom od preko 100.000 stanovnika.
Stotinama godina bio je pod vlašću Venecije, pa se italijanski uticaj oseća i danas. Restorana sa italijanskom kuhinjom ima gotovo isto koliko i grčkih taverni, a limončelo je podjednako popularno piće kao i grčki uzo. I dok ostrva u velikoj meri zavise od turizma, Krf ima poljoprivrednu privredu u razvoju, uključujući i veliki izvoz maslinovog ulja, proizvodnju specijalnih vrsta sireva i uzgoj egzotičnih citrusa poput kumkvata i bergamota.
Poznate lokacije na Krfu, su i Stari grad Krf, koji je na listi svetske kulturne baštine UNESCO, neka zanimljiva sela u centru ostrva, kao i Angelokastro, vizantijski zamak koji se nalazi na najvišem vrhu obale ostrva.
Uprkos tome što je ostrvo veoma živo tokom cele godine, ako se odlučite da se tamo preselite, primetićete razliku između sezonskih i vansezonskih meseci. Sela u unutrašnjosti ostrva mogu biti pomalo prazna preko zime jer je vreme hladno i vlažno. Ali grad Krf ostaje i živ i živahan tokom cele godine. Omiljeni lokalni restorani ostaju otvoreni preko zime, tako da u njima možete uživati u dobrim grčkim vinima i hrani, uz pucketanje vatre u kaminu. Deluje kao spoj svega pomalo, što Krf zaista i jeste.
Na istočnoj strani Grčke, oko 365 nautičkih milja od Turske, nalazi se Rodos, još jedno grčko ostrvo na kome se tokom cele godine može sasvim lepo živeti. Kao i Siros, ovo je glavno ostrvo koje služi kao administrativni centar arhipelaga Dodekanezi. Sa površinom od oko 1.400 kvadratnih kilometara, Rodos podržava populaciju od preko 115.000 stanovnika tokom cele godine.
Rodosovu slavu proneo je Kolos sa Rodosa, statua grčkog boga Heliosa koja je nazvana jednim od sedam svetskih čuda starog veka. Nažalost, ova kolosalna bronzana statua visoka čak 31m, koja je blještala na suncu, dok su između njegovih nogu brodovi uplovljavali u luku, srušila se u zemljotresu 266. godine pre nove ere, posle samo 66 godina od postavljanja. Sirotom Kolosu, zemljotres je polomio kolena.
Osim njega, na Rodosu postoji i srednjovekovna tvrđava, a mnoga sela na ostrvu imaju i svoje zamkove. Grad Rodos je glavni grad na ostrvu i živahan je i atraktivan tokom cele godine. Iako je tokom zime malo tiše, unutrašnjost ostrva ima neka lepa sela i fantastičan pejzaž. Kao i Krit, i Rodos nudi mnogo prirodnih raznolikosti, uključujući i park Rodini, koji se nalazi nedaleko od grada Rodosa, koji je jedan od najstarijih parkova na svetu. Rododendron racemosum ili kamena ruža na Rodosu je toliko rasprostranjena, da je ostrvo dobilo nadimak “Ostrvo ruža”.
Ako sanjate o životu na grčkom ostrvu, ova četiri su definitivno najbolja opcija za to. Ali ako je vaš san usredsređen na život na nekom manjem, ne gubite nadu. Možete usvojiti način života mnogih Grka koji šest meseci provode na ostrvu, a šest na kopnu.
Za razliku od većeg dela Evrope, grčki život je veoma fokusiran na leto, a ritam zemlje to i odražava. Zato je sasvim normalno da letnju sezonu provedete na ostrvu, a za zimu se preselite u Atinu, Solun ili bilo koji grad na kopnu. Letnja sezona tradicionalno počinje pravoslavnim Uskrsom i traje do sredine oktobra. Atina nudi iznenađujući kulturni život van sezone, dok je u avgustu veoma pospana. U Atini, tokom zime možete pronaći odlična pozorišta, restorane, galerije, čuti razna predavanja i još mnogo toga.
I bez obzira da li želite da živite samo na ostrvu, ili da imate fleksibilnost koju nudi kombinovani način života, Grčka ima mnogo načina da vam pruži dom i priveže vas za sebe. To je deo kulture “filoksenije”, jedinstvene grčke reči koja znači “ljubav prema strancima i želju da se pokaže gostoprimstvo”. Dakle, za šta god da se odlučite, uživaćete u grčkom gostoprimstvu, pa ako poželite, i sami postati deo toga.
Grčka ostrva su kroz istoriju bila dom mnogo velikih umetnika koji su na njima napravili svoja najznačajnija dela. U današnje vreme, njihova mesta sve više zauzimaju digitalni nomadi, koji rade u IT industriji, onlajn, pa mogu da žive bilo gde, jer im je važno samo da imaju dobru internet konekciju.
A da li i vi sanjate san o tome da živite na nekom od prelepih grčkih ostrva? Podelite svoje misli sa nama u komentarima.
Fotografije: Unsplash.com
Može, sve može...dakle želju imam, sada imam i informacije, šta me sprečava da ostvarim svoj san?
Meni je Krf velika ljubav. I ja se nadam da ću jednog dana tamo imati kuću, sa jednom manjom u dvorištu koja će imati nekoliko apartmana za izdavanje. Maštam i maštam, al' mašta može svašta!
moze i Tasos makar samo leti, nestvarno je lpo ostrvo.
Moze Siros, ili Rodos, ne bih se bunila, predivno, raj na zemlji.