Kako izgleda i koliko dugo traje oporavak posle preloma

 

Kako izgleda i koliko dugo traje oporavak posle preloma

 

Ljudski skelete je sastavljen od velikog broja međusobno povezanih kostiju (čak 206 njih). Povezane su zglobovima, a njihova osnovna namena jeste pripajanje mišića i ligamenata, čime se ljudima omogućava kretanje. 

Razlikujemo tri vrste kostiju - duge, kratke i plosnate. Intenzitet rasta kostiju kod muškaraca je najizraženiji u periodu od 12. do 15. godine, a kod devojčica od 11. do 14.godine. U sastavu kostiju nalazi se 45% minerala, 35% belančevina i 25% vode, dok se od hemijskih materija u kostima nalaze magnezijum, kalijum, gvožđe, hlor i jod. 

Jedna od najtežih povreda kostiju jeste prelom kosti, koji može nastati usled nekoliko različitih faktora. U nastavku saznajte sve o prelomima, kao i koliko dugo je potrebno da traje oporavak od jedne takve nezgode


Šta je zapravo prelom i koje vrste preloma postoje


Prelom kosti ili fraktura, kako se stručno naziva, je povreda koja nastaje usled dejstva sila na kost, koje su jače od čvrstoće same kosti. Tada dolazi do prekida kontinuiteta koštanog tkiva kao i do prevazilaženja granica njegove prirodne elastičnosti. 

Na vrstu preloma utiče nekoliko faktora, kao što su mehanizam povrede, snaga sile koja deluje na kost, smer delovanja sile, ali i osobine same kosti - njena čvrstina, tip i deo na koji deluje traumatska sila. Postoje sledeće vrste preloma:

  • Prema jačini sile koja uzrokuje povredu, prelomi mogu biti traumatski (pad, saobraćajna nesreća, direktan udarac...), patološki (osteoporoza, infekcija…) i stresni (kod vojnika ili sportista). 
  • Prema odnosu frakture kosti i mekog tkiva razlikuju se otvoreni i zatvoreni prelom

 

Otvoreni i zatvoreni prelomi

Otvoreni prelom kosti podrazumeva povredu kod koje su oštećeni i koža, ali i meka tkiva iznad kosti. Prelomna pukotina je “u kontaktu” sa spoljašnjom sredinom i u praksi su ovi prelomi znatno komplikovaniji, kako za lečenje tako i za oporavak. 

Zatvoreni prelom kosti je onaj kod kojeg kost ne dolazi u kontakt sa spoljašnjom sredinom i kod ovih povreda celovitost kože je u potpunosti sačuvana.  Ovakvi prelomi su se u praksi pokazali jednostavnijim za lečenje i oporavak.


Lečenje preloma i oporavak nakon preloma

Prelomi mogu da se leče operativnim i neoperativnim metodama. Ono što je važno jeste da kada pacijent sa prelomom stigne u zdravstvenu ustanovu, potrebno je isključiti sve one povrede koje mogu da ugroze njegov život. Zato je pre pokušaja nameštanja kostiju u prvobitni položaj, neophodno napraviti rendgenske snimke. Kod otvorenih preloma potrebno je hirurški zbrinuti ranu i uključiti upotrebu antibiotika zbog potencijalnog nastanka infekcije kosti.


Rendgenski snimak
Rendgenski snimak
 

Nakon toga, pacijentu se stavlja gips koji služu za imobilizaciju prelomljene kosti, kako bi ona mogla na adekvatan način da zaraste. Posle skidanja gipsa neophodan je nastavak lečenja fizikalnom terapijom. Rehabilitacija posle preloma ili sportske povrede je izuzetno važna kako bi se deo tela koji je dugo bio imobilisan vratio u zdravo stanje i kako bi povratio sve one funkcije, koje je imao pre preloma.

Procenjuje se da je vreme koje je potrebno da se ekstremitet, koji je bio u gipsu, vrati u prvobitno stanje tri puta duže nego vreme nošenja same imobilizacije.


Kako izgleda tok lečenja 

Osnovni cilj fizikalne terapije jeste da se povređena osoba što pre osposobi za normalno funkcionisanje tim delom tela bilo da su u pitanju ruke ili noge, uz razradu pokreta ekstremiteta koji nisu imobilisani. Kod prostijih preloma, fizikalni tretman počinje odmah nakon frakture i to magnetno-impulsnim poljem u cilju formiranja veće količine kalusa, a nakon najčešće desetak dana (u zavisnosti od preloma) uključuju se interferentne struje i statičke kontrakcije. 

Po skidanju gipsa, počinje se sa primenom hidro-kinezi terapije i to samo aktivne vežbe, s obzirom na to da pasivne ne bi trebalo sprovoditi sve dok kalus nije solidan. Po potpunom srastanju komplikovanih preloma, preporučuje se intenzivan nastavak fizikalne terapije u rehabilitacionim centrima.


Trajanje zarastanja kostiju u ljudskom telu

Nošenje gipsa može biti veoma stresno, zato je važno znati koliko traje zarastanje različitih kostiju u ljudskom telu. Zarastanje pršljenova, butne kosti i karlice traje oko 12 nedelja (i to kod mladih, proces zarastavanja je nešto duži kod starijih). Tibia (cevanica) zarasta za osam, a kosti podlaktice za šest do osam nedelja. 

Da bi srasle ključna kost, fibula i metatarzalne kosti (kost na stopalu) potrebno je od četiri do šest nedelja, metakarpalne kosti (kost na šaci) i kosti falange od tri do četiri, a za rebra četiri do šest nedelja.

Važno je napomenuti da je i u ovim situacijama preventiva veoma bitna i da prelomi nisu nešto što je neizbežno i na šta ne može da se utiče. Prelomi mogu da se izbegnu korišćenjem zaštitne opreme tokom bavljenja sportom kako bi se sprečile sportske povrede. Na poslu je takođe bitno nošenje opreme, a sve u skladu sa pravilima o zaštiti na radu. Kada je reč o deci, preporuka je da se biraju mesta za igru gde ne postoji velika opasnost od pada i eventualne povrede.
 


Autorski tekst: SrbijaSpace.rs


Dodajte komentar