Jelena Todorović · 26. Aug 2026. · Native zdravlje 123
Promene na koži često primetimo sasvim slučajno. Dok se gledamo u ogledalu, nanosimo kremu ili se spremamo za izlazak, uočimo malu hrapavu površinu, tamniju mrlju ili izraslinu koje ranije nismo primećivali. I tada se sasvim prirodno javlja pitanje: šta je to i da li bi trebalo da se zabrinem?
Dobra vest je da nije svaka promena na koži znak ozbiljnog problema. Među čestim promenama su i keratoze – promene koje nastaju usled zadebljanja površinskog sloja kože, i mogu imati različit izgled, uzrok i značaj.
Neke su potpuno benigne i uklanjaju se prvenstveno iz estetskih razloga. Druge mogu smetati zbog mesta na kojem se nalaze, stalno se iritirati ili zahtevati pažljiviju dermatološku procenu.
Zato, iako sama reč keratoza možda zvuči zabrinjavajuće, najvažnije je znati o kakvoj se promeni radi.
Keratoza je naziv za grupu promena kože koje karakteriše zadebljanje njenog površinskog, rožnatog sloja. Do toga dolazi usled nakupljanja keratina – proteina koji je prirodan deo kože, kose i noktiju.
Keratoze mogu izgledati veoma različito. Neke su ravne i jedva primetne, dok druge mogu biti izdignute, hrapave, ljuspaste ili tamnije od okolne kože. Mogu se pojaviti na licu, vratu, leđima, rukama, nogama, ali i na drugim delovima tela.
Upravo zato, nije dobro svaku promenu na koži automatski nazvati keratozom. Pregled stručnjaka važan je kako bi se utvrdilo o kakvoj se promeni radi i da li je potrebno njeno uklanjanje ili praćenje.
Iako se u svakodnevnom govoru različite promene mogu jednostavno nazvati keratozama, među njima postoje značajne razlike.
Seboroična keratoza je benigna promena kože koja se najčešće pojavljuje kao jasno ograničena, izdignuta i hrapava promena. Može biti svetlija, smeđa ili veoma tamna, a njena površina ponekad podseća na bradavicu.
Najčešće se pojavljuje na trupu, licu i leđima, a učestalija je sa godinama.
Seboroična keratoza uglavnom nije opasna i često ne zahteva nikakav tretman. Međutim, može se ukloniti ako se često iritira, zapinje za odeću ili nakit, povređuje, svrbi ili predstavlja estetski problem. Dermatolog može proceniti i promenu koja svojim izgledom podseća na druge kožne promene.
Aktinična ili solarna keratoza nastaje kao posledica dugotrajnog izlaganja UV zračenju. Najčešće se pojavljuje na delovima kože koji su često izloženi suncu – na licu, ušima, vratu, šakama i temenu.
Obično izgleda kao hrapava, suva ili ljuspasta promena koju je ponekad lakše napipati nego uočiti.
Za razliku od seboroične keratoze, aktinična keratoza zahteva veću pažnju. Smatra se prekanceroznom promenom, jer kod dela promena postoji mogućnost razvoja planocelularnog karcinoma kože. Zbog toga je pregled dermatologa važan, kao i odgovarajući tretman kada se postavi dijagnoza.
Keratoza pilaris poznata je i kao folikularna keratoza ili „guščija koža“. Za razliku od prethodne dve vrste, ona se obično ispoljava kroz mnoštvo sitnih, hrapavih izbočina oko folikula dlake.
Najčešće se javlja na nadlakticama, butinama i zadnjici, a koža na tim mestima može biti suva i gruba.
Ovo je uglavnom bezopasno stanje, koje se ne tretira uklanjanjem pojedinačnih izraslina, već odgovarajućom negom i terapijom koja može pomoći da koža bude glađa.
Postoje i ređe forme, poput stakokeratoza, koje se mogu javiti kao sitne, grube i beličaste ili sivkaste promene, najčešće na donjim delovima nogu i stopalima.
Kao i kod drugih promena, pristup zavisi od njihovog izgleda, simptoma i procene stručnjaka.
Ne mora svaka keratoza biti uklonjena.
Kod benignih promena, odluka o uklanjanju često zavisi od toga da li promena izaziva tegobe ili predstavlja estetski problem. To može biti slučaj kada se keratoza:
Kod aktiničnih keratoza, situacija je drugačija. One se ne posmatraju samo kao estetski problem, već zahtevaju stručnu procenu i, kada je potrebno, odgovarajući medicinski tretman, slično kao mladeži.
Slika: https://www.pexels.com/photo/person-holding-magnifying-glass-with-white-background-5701545/
Ne treba paničiti zbog svake tačkice, flekice ili izrasline koju primetite. Ali ne treba ni ignorisati promenu koja je nova, upadljivo se menja ili počinje da izaziva tegobe.
Posebnu pažnju zaslužuju promene koje:
Važno je, međutim, imati na umu da se samo na osnovu izgleda ne može uvek pouzdano utvrditi o kakvoj se promeni radi. Neke benigne promene mogu izgledati slično ozbiljnijim promenama kože, zbog čega je stručni pregled prvi korak.
Način tretmana zavisi od vrste keratoze, njenog izgleda, veličine, mesta na kojem se nalazi i procene dermatologa.
Kod određenih benignih keratoza mogu se koristiti metode poput krioterapije, kiretaže, radiotalasne hirurgije ili drugih procedura, u zavisnosti od konkretne promene. Kod aktiničnih keratoza postoje različite terapijske mogućnosti, uključujući procedure koje dermatolog primenjuje direktno na promenu, kao i određene lokalne ili fotodinamičke terapije.
Zato se metoda ne bira samo prema tome šta je „najbrže“ ili „najlakše“, već prema tome šta je za konkretnu promenu najadekvatnije.
Pre samog tretmana dermatolog procenjuje promenu i, kada postoji razlog za sumnju, može preporučiti dodatnu dijagnostiku. U pojedinim slučajevima, može biti potrebna i biopsija, kako bi se promena analizirala pod mikroskopom.
Kada je promena mala i naizgled bezazlena, može biti primamljivo pokušati da je uklonimo sami. Međutim, problem je u tome što bez pregleda ne možemo biti sigurni šta zapravo uklanjamo.
Promena koja liči na keratozu može pripadati drugoj grupi kožnih promena. Pokušaji nestručnog uklanjanja mogu dovesti i do povrede kože, infekcije ili ožiljka, a još važnije – mogu odložiti postavljanje prave dijagnoze.
Zato je kod svake nejasne ili promenjene lezije mnogo sigurnije prvo dobiti stručno mišljenje.
Promena na licu, vratu ili drugom vidljivom delu tela može smetati i kada ne predstavlja zdravstveni problem. Sasvim je razumljivo želeti da se ukloni nešto što utiče na izgled ili samopouzdanje.
Ipak, kod promena na koži estetika ne bi trebalo da bude jedini kriterijum. Pre odluke o uklanjanju važno je utvrditi o kakvoj se promeni radi.
Ponekad je dovoljno praćenje. Ponekad promena može jednostavno da se ukloni. A ponekad je upravo pregled ono što donosi najvažniju informaciju – da promena zahteva drugačiji pristup.
Keratoze su različite i ne zahtevaju sve isti pristup. Dok se neke benigne promene uklanjaju prvenstveno zato što smetaju ili narušavaju izgled kože, druge zahtevaju dermatološku procenu i odgovarajući tretman.
Ako ste primetili promenu na koži koja vam smeta, menja se ili jednostavno želite da znate o čemu je reč, nemojte nagađati – zakažite pregled i prepustite procenu stručnjaku. Nakon pregleda, dobićete jasniju sliku o tome da li je potrebno uklanjanje, i koja metoda je najpogodnija za vašu kožu.
Naslovna slika: https://www.pexels.com/photo/moles-on-a-person-s-bare-back-6567944/
Autor: Jelena Todorović
E hvala Bogu da neko kaže da nije sve razlog za paniku. A iskreno, ne znam nikoga ko nema bar jednu keratozu, a s godinama ih zaista bude sve više. Sasvim normalna stvar. Naravno, kad vidite da se nešto dešava, treba otići kod lekara, ali ne treba praviti paniku bez razloga.