SrbijaSpace logo

Rasejanost ili nešto drugo?

 

Rasejanost ili nešto drugo?

Koliko ste puta pošli po nešto pa ste u međuvremenu zaboravili šta ste hteli da donesete? Da li Vam se desilo da „slušate“ nekoga a da posle pet minuta shvatite da nemate pojma o čemu je pričao?

Gledali ste omiljeni film i neko Vas je upitao ko glumi a Vama je ime glumca „na vrh jezika“ali nema šanse da se setite ko je u pitanju. Rado se prisećate vremena kada ste bili „multitasking“ persona i sa savršeno dobrom koncentracijom mogli ste da obavljate više poslova istovremeno a sada, ni pola sata ne možete da saberete misli i fokusirate se na to što radite. Lekovite gljive i spermidin mogu biti rešenje.


Imate li razloga za paniku? Da li je to rasejanost ili nešto ozbiljnije?!


U toku dana kroz naš mozak prođu bilioni informacija, mozak selektivno odbacuje ono što mu trenutno nije od značaja, tačnije naš mozak pravi „prioritete“, a ostatak informacija stavlja u skladište.  

Zamislite se sada koliko informacija mi obradimo tokom samo jednog dana, i koliko još informacija uskladištimo tokom našeg života; zar ne bi bilo krajnje čudno i neprirodno da se svega možemo setiti u svakom trenutku. Informacijom se pri tom ne smatra samo ono što vidimo, već u prikupljanju informacija učestvujemo svim našim čulima, pamtimo dodir, miris, ukus, lepe i ružne stvari koje smo videli, čak nam te informacije duže ostaju u sećanju nego one koje smo samo čuli.

Često se dešava da zbog pojačanog stresa, obaveza, problema, svakodnevnice uopšte, mi postajemo anksiozni i rasejani i mehanički odrađujemo stvari koje štikliramo po spisku koji smo sebi zadali tog dana. Kada sve stvari koje smo zacrtali za taj dan odradimo, padne nam kamen sa srca ali to rasterećenje je trenutno jer nas sutradan čeka isti posao.

Ako našem mozgu ne damo oduška, dolazi do zamora materijala i izbacivanja sistema iz koloseka, koje se manifestuje na razne načine...nervoza, stres, nezadovoljstvo, depresija,hronični umor.


Svakodnevni stres značajno utiče na rad naših hormona ali ima uticaj i na ceo organizam. Zašto je to tako?!
 

Iz nadbubrežnih žlezda luče se:

  • glikokortikoidi /kortizol/ koji regulišu promet masti, proteina i ugljenih hidrata
  • mineralokortikoidi – koji regulišu natrijum, kalijum i vodu
  • androgeni i estrogeni hormoni
  • adrenalin i noradrenalin – koji regulišu rad srca i krvni pritisak
     

Dakle svaki ponavljani stres utiče na lučenje ovih supstanci iz nadbubrežnih žlezda i na taj način može dovesti do različitih disbalansa u organizmu koji se mogu odraziti na rad naših vitalnih organa: srca, pankreasa, reproduktivnih organa, bubrega... zato nam kad smo pod stresom “skaču” šećer i pritisak, remeti se menstrualni ciklus, smanjuje se libido i potencija. to opet za posledicu ima  depresiju, promene raspoloženja, rasejanost, anksioznost, smanjenu toleranciju na stres.


ZAŠTO RASEJANOST MEŠAMO SA DEMENCIJOM?!


Olako shvatamo reč “demencija” pa je često doživljavamo kao uzrečicu iako je to velika greška. Svaka reč ima svoju vibraciju i samo njeno izgovaranje mozak reaguje /jer je naučen da prepozna određene reči/ izazivajući niz hemijskih reakcija koje imaju različite efekte na organizam. Svaka reč ima svoju formulu koja je zapavo veza između svesti i podsvesti.

Tako npr. samo izgovaranje reči “stres” može pokrenuti kaskadu hemikalija u telu – epinefrina i kortizola – i neurotransmitera u mozgu zbog kojih se osećamo, još više stresno. Naše srce kuca brže, disanje nam se ubrzava, krvni pritisak raste, ne možemo da razmišljamo ispravno i postajemo puni straha i anksioznosti, što za sobom povlači smanjenje fokusa, rasejanost i manjak koncentracije.

Dakle, možda je vreme da eliminišete reči povezane sa stresom i demencijom iz svog rečnika. Kada god pomislite to da izgovorite, ugrizite se za jezik i izgovorite nešto lepo, jer će Vam to pomoći da se mnogo brže vratite u “kolosek”, glava će Vam se razbistriti,  moćićete mnogo trezvenije da razmišljate i na Vaše iznenađenje nećete zaboravljati.
 

AKO STE I DALJE ZABRINUTI POKUŠAJTE SA SUPLEMENTACIJOM


Neki ljudi jednostavno nemaju vremena da se bave sobom i svojim mislima, da analiziraju svoj način razmišljanja i tragaju za uzrocima problema, već žele da reše problem što je moguće pre. U tome od velike koristi može biti suplementacija. Prdlažemo Vam nekoliko suplemenata koji Vam mogu pomoći da povratite memoriju, koncentraciju i pamćenje.

SPERMIDIN PLUS – je dijetetski suplement na bazi lucerke, resveratrola, opc-a i vitamina B dobijenog iz heljde. Resveratrol / čija je aktivna supstanca izvučena iz biljke Poligonum cuspidatum/ i OPC /iz koštica grožđa / smanjuju oksidaciju štetnog holesterola, čiste krvne sudove od naslaga i poboljšavaju mikrocirkulaciju u mozgu. 

Pored toga imaju antiupalna svojstva i veoma su snažni antioksidansi koji štite mozak od agresivnog dejstva slobodnih radikala čime se značajno usporava propadanje nervnih ćelija. Kompleks vitamina B iz najprirodnijeg mogućeg izvora –heljde, poznat je kao hrana za mozak. Naime dosadašnja istraživanja pokazala su da je koncentarcija vitamina B u organizmu povezana sa očuvanjem kognitivnih funkcija i da deficit ovog vitamina može izazvati ozbiljna neurološka oštećenja, posebno kada su u pitanju B12 i folna kiselina.

Spermidin, jedinjenje koje je nešto manje poznato na ovim prostorima pripada grupi poliamina. Spermidin smanjuje malon –dialdehid /MDA/, supstancu koja se smatra odgovornom za oštećenje moždanih ćelija i čija je koncentracija povećana kod dementnih osoba i osoba koje imaju dijagnostikovana i druga neurološka oboljenja.

Takođe spermidin ima antiupalno dejstvo, sprečava apoptozu i podiže ekspresiju neurotrofnih faktora a poboljšava sprovođenje nervnih impulsa što svakako doprinosi očuvanju moždanih funkcija.

LAVLJA GRIVA /Hericium erinaceus/ - jedna od najpotentnijih medicinskih gljiva  kada su neurološka oštećenja u pitanju. Poznata je i pod nazivom "Lions mane". Sprečava propadanje nervnih ćelija, stimuliše stvaranje faktora rasta neurona /NGF/, obnavlja mijelinski omotač i smanjuje taloženje beta amiloida /koji je karakterističan za Alchajmerovu bolest i druge oblike demencije/. Prednost ove gljive je što nema nus efekata /osim reakcije preosetljivosti ukoliko imate intoleranciju na ovu gljivu/, veoma je hranljiiva a pri tom pomaže i kod brojnih gastrointestinalnih tegoba.

AMINALON – je zaparvo gama aminobuterna kiselina čiji nedostatak može dovesti do ozbiljnih oštećenja kognitivnih funkcija. Umanjuje posledice stresa i veoma je važna za metabolizam mozga a istovremeno pomaže kod depresije i anksioznosti.

GIN SENG – ne samo da dobro deluje na koncentraciju već uklanja “maglu u mozgu” kako to objašnjavaju stariji ljudi. Pomaže da se glava i misli razbistre, dok kod mlađih osoba može značajno poboljšati koncentraciju, olakšati učenje i pamćenje, što je dokazano brojnim studijama.

 

Ne budite zabrinuti, pronađite svoju OAZU MIRA, ne dozvolite da vas svakodnevnica i problemi pregaze, već se uzdignite iznad toga vratite spokoj u svoj život i dozvolite drugima da budu srećni jer ste vi deo njihovog života.

 

 


Autorski tekst: Dr Ivana Kovačević


Dodajte komentar