Šta je zaista Hedonizam?
Reč Hedonizam je izvedena iz Grčke reči „Hedona“ i pre svega je korišćena kao vrsta slatkoće, kojom se mogao izmeriti ukus ili miris. To znači da je u takvo razmišljanje bilo uključeno i čulo sluha, tako da je sve zajedno metaforički direktno uticalo na više prijatnih osećaja i emocija kod čoveka.
Reč Hedonizam u suštini objašnjava potrebu za zadovoljstvom, koje je ukorenjeno u željama pa i fizičkim potrebama svakog čoveka. Pojedini imaju mišljenje pa i lažne pretpostavke da iz Hedonizma proizilaze samo telesni užici i kako su ti užici grešni i ponižavajući za čoveka, što naravno nije tačno.
Većina filozofa je smatrala, kako je „Racionalni Hedonizam“ ispravniji od drugih tipova Hedonizma. Po njima su duhovne i intelektualne vrednosti trajnije, jer ove vrednosti neće dovesti do bolnih i negativnih posledica po čovekov organizam. Platon i Aristotel se često navode kao Racionalni Hedonisti, jer se smatra kako su oba filzofa bila manje podložna pogrešnom definisanju Hedonizma.
Platon
Aristotelova „Nicomachean Ethics“ zagovarala je pa i preporučivala konstantnu potragu za srećom, ali uz obavezno uzdržavanje od fizičkih zadovoljstava. Ovaj poznati filozof je odbacivao fizičke užitke pre svega kao lažna zadovoljstva, koja su kod čoveka stvarala bol. U kombinaciji klasičnog učenja i hrišćanske teologije iz racionalnog Hedonizma, proistekao je „Renesansni Hedonizam“.
U delu Tomasa Mora (Thomas More) „Utopia“, objašnjava se kako sve čovekove aktivnosti streme ka krajnjem zadovoljstvu. Tomas Mor je smatrao kako čovekovo zadovoljstvo pre svega mora biti duhovno, a ne telesno. Raf Robinson (Raphe Robinson) je bio poprilično radikalan u shvatanju Hedonizma, jer je u svojim delima naročito kritikovao i osuđivao telesne užitke. Čovekove telesne užitke je čak smatrao vulgarnim, ponižavajućim, zlim pa i sramnim.
Filozof Epikur je opet svoj duševni mir pronalazio u mudrostima i vrlinama, a ne u aktivnom telesnom uživanju. Stremljenje ka ličnoj sreći, smatrao je svojim životnim ciljem. Međutim kako to obično biva, Epikurovi protivnici su smatrali kako ga sem telesnih zadovoljstava, ništa drugo ne zanima. Epikurovi protivnici nisu imali pozitivno mišljenje o njegovim teorijama, a smatrali su i da je veliki materijalista.
Kako je vreme odmicalo menjala su se i mišljenja pa i mišljenje o Hedonizmu, tako da se počelo smatrati da se idealna sreća ogleda u potpunom užitku. Na poznatim dvorovima kao i u domu Epikura, počelo se usluživati piće i hrana vrhunskog kvaliteta pa su ovog filozofa u to vreme smatrali i velikim gurmanom.
Veliki broj razmišljanja i diskusija o zadovoljstvu, upućuju na psihologiju i etiku. Kroz istoriju su brojne ličnosti vodile raspravu, a vodila su se i brojna istraživanja kako bi se došlo do saznanja, šta je u suštini zadovoljstvo. Ako gledamo kroz prizmu psihološkog Hedonizma, konstantno se pokušavalo objasniti zašto čovek ima stalnu motivaciju za potpunim zadovoljstvom.
„Etički Hedonizam“ podržava stalnu potrebu čoveka ka ličnom zadovoljstvu, ali i da to zadovoljstvo ne zadržava samo za sebe. Zbog toga ovaj tip Hedonizma ide ka pomirenju zadovoljstva sa altruizmom.
U svom delu „Uvod u principe zakonodavstva i morala“ iz 1789. godine, Džeremi Bentam (Jeremy Bentham) stavlja naglasak na pomeranju individualne sreće ka dobrobiti društva. Džeremijev „Hedonistički Utilitarizam“ je imao psihološki i etički pristup, jer je smatrao kako bi sve zakone trebalo prilagoditi tako da se postigne sreća kod što većeg broja ljudi. „Idealni Utilitaristi“ su konstantno postavljali pitanje, kako prepoznati ispravnost dobra koje je povezano sa užitkom.
Hedonizam možemo podeliti na tri osnovne vrste:
Po psihološkom hedonizmu, suština ljudske prirode je da doživi zadovoljstvo, ali i da izbegne bol. Čoveku je svojstveno da kao ljudsko biće ne može delovati na drugačiji način. Reflektivni Hedonizam uvek pokušava definisati osnovne ljudske vrednosti u vidu zadovoljstva. I najsloženiji postupci čoveka vode ka tome da maksimalno doživi zadovoljstvo i upravo ta želja ga čini racionalnim.
Hedonizam možemo podeliti i na sledeće grupe:
Hedonizam se najčešće povezuje sa ličnim samopouzdanjem, kao i lošim liberalnim shvatanjem i pogledom morala u vezi seksa. Može se reći kako su najčešći oblici Hedonizma usmereni ka duhovnim i intelektualnim ciljevima.
Možemo konstatovati da se o Hedonizmu pisalo, piše se, može se pročitati u magazinima za hedoniste i još će se dugo pisati uz naravno stalna oprečna mišljenja. Do bezgraničnih diskusija o Hedonizmu mogu dovesti i suprotna mišljenja samo dva čoveka, koji će pokušavati jedan drugome objasniti da nije u pravu. Svaki čovek ima potpuno pravo da drugačije doživi Hedonizam, a kod razumnih ljudi uvek postoji mogućnost da se dogovorom dođe do zlatne sredine.
Hedonizam nije za svakoga. Kao ni mercedes ili fica.
Hedonizam je voziti ovakav auto https://www.youtube.com/watch?v=O4RGKnJY5y4&feature=emb_logo
Hedonizam ovakav kakav se propagira je nus produkt konzumerizma i najbolji primer sebičnosti na koju nas navikavaju kao da je to san ili ideal kome treba stremiti. Na žalost čovečanstvo je u onoj fazi kada se i ovakvi trendovi prihvataju i ubijaju ono malo ljudskosti u nama
za autora teksta kako postati clan hedonist kluba?
Dobar tekst, baca malo teorije Ali u narodu hedonizam znači puno para, odlazak u skupe restorane, naručivanje skupa vina (naravno i poznavanje istih), putovanje privatnim avionima https://royalcharterservice.com/sr/privatni-avioni/, vožnja dobrih i brzih automobila, finasiranje umetnika, slikara, lumaca, vajara, sportista i slično. Uz to poznavanje sveta i ljudi, česta putovanja, posedvanje više kuća na svim meridijanima. Da li možda previše želim?
oooo i jee pravi tekst posle toliko vremena i moj savet: hedonizam NIJE DEBEO NOVČANIK, hedonizam ne moraju biti najskuplja kola, hotel sa 10 zvezdica. Ili po zaječarski hedonizam se ne kupuje jer hedonizam donosi mir, spokojnost a to nam može doneti i savski kej, ada ciganlija, petrovaradin, palić, gamzigrad, jahorina, stara planina, sunčana reka .. ali i druženje sa knjigom, drugom, morem, zvezdanim nebom, sa planinom, muzikom ili filmom ..sa društvom bilo gde jer bitno je s kim si a ne gde si! VELIKI pozdrav svim hedonistima i onima koji bi to hteli da budu.
ako se koš uvek pitate kako prepoznati hedonizam pokušajte sa prepoznate uživanje, a ono je svuda oko nas.
mali rečnik hedonizma za početnike -> da obavezno prave razliku između cigareta i cigara
tebra prepusti se stvarima u kojima uzivas i stalno trazi iste. ako ti se posreci bendzula, nasledstvo, havaji, bora bora, dvorac nemoj biti gadljiv jer i to je hedonizam
Zanimljiv tekst, smatram sebe hedonistom, ali posle ovog teksta vidim da sam vise "eticki hedonista"
Hedonistički sam uživala u ovom tekstu. Hvala :)
gde su hedonisti tu moram biti i ja :) veeeliki pozdrav ankica
Kakvo prijatno osveženje i tekst! Bravo! Samo da se prijavim u klub hedonista. Jer ovaj tekst kaže da je hedonizam mnogo više od onog što je mantra u plitkom današnjem svetu.