Trubači Beograd
Ko nije imao tu priliku da se veseli uz trubače u Beogradu, taj ne zna šta je propustio... I dok ima onih kojima taj zvuk uopšte ne prija, mnogo je više onih koji jednostavno ne mogu da zamisle slavlje bez zvuka trube.
Srećom postoje brojni trubački orkestri, pa je prilično jednostavno odabrati odgovarajući. Ipak, ono što sve njih karakteriše jeste raznovrstan repertoar, nasmejana lica muzičara i dobro raspoloženje, koje uvek nose sa sobom.
Šta drugo i može čovek poželeti?
Nije bez razloga upravo truba okarakterisana kao jedan od najstarijih instrumenata. Inače je ranije bila korišćena najčešće u toku ratova, ali i u toku verskih obreda.
A i u umetničkom smislu, truba je izuzetno cenjen instrument. Upravo ona ima posebno važnu ulogu u orkestrima. Određeni broj koncerata i kamernih dela su napisana baš za trubu. Takođe, ovaj instrument je često nosilac koncerata u džez muzici, kojoj daje poseban pečat.
No, bez obzira na značajnu umetničku vrednost trube, mnogima je bliža njena primena prilikom slavlja različite vrste. Zato je prosto nezamislivo da ijedno venčanje, proslava veridbe ili krštenje, ali i mnogi drugi svečani događaji, mogu da budu bez trubača. Upravo su trubački orkestri postali neraskidivo vezani za mnoge i privatne, ali i javne svečanosti.
Od davnih vremena se truba kao instrument koristila, samo što je u prošlosti to bio najpre instrument načinjen od roga ovna. Istorijski podaci čak navode da je takozvani šofar i hatzotzerot korišćen još u hramu cara Solomona, kako je pomenuto u Bibliji.
Zanimljivo je da su mnogi narodi koristili instrument, koji se može smatrati pretečom trube. Većina tih prvobitnih instrumenata je bila korišćena u religiozne svrhe, a kasnije i u vojne.
Materijalni ostaci koji su pronađeni u grobnici egipatskog faraona Tutankamona pokazuju da su tada postojali instrumenti nalik trubi. Ti instrumenti su bili izrađivani od srebra ili od bronze.
Kako se u kasnom srednjem veku razvija tehnika obrade metala, tako i truba kao instrument postaje slična onoj koju danas poznajemo.
Sada već nadaleko čuven Dragačevski sabora trubača je i najpoznatije tamičenje orkestara, koje se organizuje u srpskom selu, Guča od 1961. godine.
Prvo takmičenje u Guči je organizovano samo za trubačke orkestre iz Dragačeva. Tada je pesma „Sa Ovčara i Kablara“ proglašena za himnu tog takmičenja i od tada do danas je tako ostalo.
Osim orkestra čuvenog Fejata Sejdića, na ovom takmičenju su učestvovali i trubači Dejana Petrovića, Bakija Bakića i mnogih drugih poznatih muzičara.
Nagrada koju osvaja pobednik ovog takmičenja nosi naziv „Prva truba Guče“.
Kako je i potražnja veća, nego u ostalim delovima zemlje, tako su i trubački orkestri u Beogradu najbrojniji.
Obično se klijenti odlučuju da ih angažuju za venčanja, ali i krštenja, te za mnoge druge privatne ili poslovne proslave.
Uvek je više od troje članova u jednom trubačkom orkestru. A što se reprtoara tiče, on se prilagođava zahtevima klijenata i samog događaja.
Naravno da će trubači svirati i tradicionalnu muziku, ali i modernu, a sve u dogovoru sa klijentom. U principu svaki trubački orkestar u Beograd primarno izvodi muziku iz svog kraja, bez obzira da li je iz Šumadije ili sa juga zemlje, recimo. Naravno da su specijalizovani i za savremenu muziku, te za izvođenje novokompanovanih pesama. A mogu izvesti i numere koje klijent bude zahtevao, bez obzira kom žanru da pripadaju.
Kada se čuje truba, nekako je prvi impuls svakome da zaigra. Zato se često uz zvuke trube, vezuje i vesela atmosfera.
Brojna su kola koja se igraju uz trubače, a neka od njih su:
Ranije je bilo uobičajeno da trubači u Beogradu uveseljavaju građane po brojnim delovima grada, a obično pred praznik koji se obeležavao 29 - og novembra i pred Novu godinu. Danas je taj običaj gotovo iščezao, pa se trubači u prestonici Republike Srbije uglavnom mogu čuti na privatnim proslavama. Retko kada se zvuci trube i pleh muzike mogu čuti i u centralnoj prestoničkoj ulici. Obično je to krajem decembra ili prilikom dočeka sportskih timova, nakon osvojenih odličja.
Inače je najčešća praksa da se za venčanja i krštenja, recimo zovu trubači, kako bi upotpunili veselje.
Ćak i đaci završnog razreda beogradskih osnovnih i srednjih škola praktikuju da poslednjeg dana škole pozovu trubače. Na taj način oni obeležavaju važan dan u njihovim životima i u veselju odlaze iz svojih škola.
Nije baš tako teško kao što se možda čini, pronaći dobre trubače. Dovoljno je da pogledate inače vrlo kvalitetnu ponudu na internetu, jer su brojni trubački orkestri dostupni.
Najbitnije je da definišete sa članovima izabranog orkestra sve detalje, a najpre repertoar i vreme angažovanja.
Ne zaboravite da ste vi u poziciji da diktirate uslove, a imate sasvim dovoljno mogućnosti da dođete do dobrih trubača. Važno je da i vi i gosti na vašem venčanju ili nekom drugom događaju budete dobro raspoloženi, a članovi orkestra koji budete odabrali će se pobrinuti da se svi lepo provedu.
Koliko fetišiziranja trube. Saksofon je neuporedivo milozvučniji i atraktivniji.
Tesko je zamisliti svadbu ili veselje bez trubaca oni su kao slag na torti.
Volim trubače, ali dans se svako tako naziva. Priučeni svirači, loši instrumenti, ali dobar menadžment, mali popust pri dogovaranju i na kraju ti unište slavlje. Kada bi oni imali neko udruženje,nekio stručno telo i sl. gde mogu da članuju samo dobri orkestri. Ovako svi tvrde da su buili u Guči, zamalo i da pobede, samo da nije bilo sudijske protekcije, a na kraju ne znaju dve note da vežu.