Da li je prirodni kamen pravi izbor za Vas?
Da li je prirodni kamen pravi izbor za Vas?
Kako nastaje kamen kao material ?
Kamen nastaje drobljenjem (sitnjenjem) stena Do njegovog nastanka može doći dejstvom erozije prirodnim putem usled uticaja: kiše, vetra, plime, oseke, zemljotresa i drugih meteoroloških pojava. Danas se kamen može dobiti i veštačkim putem: sečenjem raznim testerama, sitnjenjem pomoću eksploziva ili mlevenjem, drobljenjem i na druge načine.
Prirodni kamen cenimo zbog njegove trajnosti i lepog izgleda. Impresionira nas u ostacima veličanstvenih megalitnih kultura, u egipatskim piramidama ili piramidama plemena Inka kao i u mermernim kipovima grčkih i rimskih božanstava. Iznenađuje nas u indijskim svetilištima, uklesanim u žive stene, u japanskim vrtovima sa promišljeno raspoređenim kamenjem, kao i u kamenim čipkastim klesarijama Maorskih palata i gotskih crkvi… Poznajemo ga iz ruševina starih kuća i gradova, gde polu-ispran ,odoleva vijekovima i čeka na ponovnu ugradnju.
Upotreba kamena
Kamen se od davnina koristi u građevinarstvu kao građevinski materijal za izradu kuća, pomoćnih zgrada, mostova i puteva. U građevinarstvu razlikujemo sledeće vrste kamena
- lomljeni kamen
- pločasti kamen koji ima dve strane približno paralelne
- kamen u obliku kvadra, koji je od strane klesara obrađen u pravilne oblike
- kamen za podove koji je sečen u podne obloge.
Proučavanjem stena bavi se nauka petrologija a pod pojmom stene u opštem slučaju podrazumeva se prirodni mineralni agregat određenog sastava, strukture i teksture koji predstavlja proizvod različitih geoloških procesa. Sve stene su, dakle, sačinjene od određenih minerala, a minerali predstavljaju fizički i hemijski homogena tela nastala u zemljinoj kori kao rezultat određenog hemizama i fizičkih dejstava. Najveći broj minerala je u čvrstom agregatnom stanju i odlikuje se kristalnom građom. Mada u prirodi postoji preko 2000 različitih minerala, sa aspekta građevinarstva značajan je samo jedan manji broj. To su upravo oni minerali koji su najviše zastupljeni u stenama od kojih se dobiva građevinski kamen. Jedna od najbitnijih karakteristika minerala, a to znači i kamenih materijala u širem smislu riječi je tvrdoća.
Kamen kao jedan od najstarijih građevinski material
Kamen je večan materijal. To dokazuju brojna zdanja iz prošlosti, koja su se očuvala upravo zahvaljujući njemu. Pogled na grčki hram ili rimske ostatke uvek u nama pobuđuje poštovanje prema kamenu. Medjutim, pazljiviji pogled na kamene predmete nudi nam i objašnjenje za njihovo trajanje. Spomenuta zdanja, izrađena su od masivnog kamena, kakav se danas retko primenjuje.
Današnja upotreba kamena se, u većini slučajeva svodi na kamene obloge kojima oblažemo podove, zidove, stepeništa, stubove i druge arhitektonske elemente, a mnogo ređe na upotrebu kamenih masiva.
Prirodna lepota
Pri odluci za ugradnju prirodnog kamena često pomaže činjenica da je to prirodni materijal, koji se ne odlikuje samo svojom trajnošću, već i lepim izgledom. Lepota nije nužno povezana sa poliranim površinama, jer su današnje mogućnosti površinske obrade kamena vrlo raznolike. Ponovo su u trendu neke od starih tehnika obrade kamena, kao sto je stokovanje, bunjanje, canovanje, cizeliranje, četkanje, pikovanje i slicno. Mada, ako se pogleda celokupna istorija arhitekture, te obrade nisu nikada ni bile potpuno zaboravljene. Najčešće savremene tehnike grube obrade sirovog kamena su peskarenje, brušenje i grebanje (canovanje i cizeliranje). Tako obrađene površine nisu klizave i otporne su na atmosferske prilike zbog čega su prikladne za sve vrste spoljnih horizontalnih i unutrasnjih vertikalnih površina.
Raznolikost prirodnog kamena
Postoji više vrsta prirodnog kamena, podobnog za dalju obradu. Radi jednostavnije klasifikacije delimo ih na:
- Granite
- Mermere
- Pescare
- Kvarcite
- Argilosiste
- Graniti su stene nastale kristalizacijom MAGME (usijane mase unutar Zemljine kore), i zbog nacina nastanka i hemijskog sastava koji cini uglavnom kvarc i alumosilikati, njihova svojstva su velika otpornost na habanje, nizak stepen upijanja vode i velika pritisna čvrstoća. Zbog toga se granitne ploče koriste za objekte visokih tehnickih zahteva.
- Mermeri su karbonatne stene, nastale metamorfisanjem krečnjaka. U ovu grupu materijala srodnu po tehničkim i vizuelnim odlikama ubrajamo:
- mermere
- travertine
- krecnjake
- plocaste materijale krecnjackog sastava.
Oni se odlikuju nesto slabijim tehničkim svojstvima od granita, ali su zato neuporedivo lepši za primenu u životnom okruženju, zbog svoji toplih boja i struktura. U grupu karbonatnih materijala spada i SIGA, ili SEDRA, ili BIGAR, materijal koji nastaje na vodopadima i odlikuje se velikim brojem šupljina. Ovaj materijal se u sirovom stanju obradjuje običnim metalnim testerama, a posle sušenja, rekristališe i dobija čvrstoću slicnu travertinima. Izuzetno je lep i primenjivan u istoriji u sakralnoj arhitekturi.
- Pesčari su stene nastale kompakcijom (sjedinjavanjem i vezivanjem) zrna peska. U zavisnosti od veziva koje cini osnovu pesčara, često mogu biti po svojim tehnickim osobinama bliskiji granitima nego mermerima. Odlikuju se zvog visoke kolicčne kvarca, odlicnom otpornosti na habanje, a boje im se krecu od hladno bele, preko bež i žute, do tamnih braon nijansi.
- Kvarciti su stene nastale promenom granita, pod pritiskom, tako da često imaju pločastu strukturu, pa se i koriste u vidu prirodno cepanih ploča. Odlikuju se izuzetno visokim tehnickim karakteristikama, boljim od granita, i pojavljuju se u čitavom spektru boja. Masivni kvarciti, koji se režu i poliraju, su redji.
- Argilosisti, ili skriljci- krovni skriljci, nastaju promenom glinenih slojeva, pod uticajem granitnih masiva u zemljinoj kori. Mogu biti raznih boja, od svetlo metalno sive preko braon do crne boje, kakvi su najčešće i u primjeni. Karakterisu se lakom cepljivoscu, tako da se od njih vekovima prave krovni pokrivači, visokog kvaliteta.
Svakako treba spomenuti i porfirei tufove vulkanske silikatne stene visokog stepena poroznosti, ali i visoke čvrstoće koji su vrlo omiljeni kod uređenja spoljnih površina.
Primena prirodnog kamena, prema nameni:
- Graniti su kompaktni, cvrsti, otporni na habanje, I ima ih u svim bojama. Zbog toga su primenljivi u svim slučajevima, koje postavlja moderna arhitektura. Otporni su cak i na “kisele kiše”, zbog svog silikatnog sastava. Ono sto je vazno napomenuti je da sto je granit tamniji on je manje otporan na habanje, zbog manjeg sadrzaja kvarca. Tako da u arhitektonskom sagledavanju povrsine, takve materijale treba izbegavati u zonama visokog saobracaja, jer ce brzo izgubiti “glossy” polituru.
- Mermeri su mekši i manje otporni od granita pa su zato manje primenljivi za spoljno horizontalno oblaganje, veoma su prikladni za izradu unutrašnjih podova, zidova, obloga i raznih masivnih dekorativnih elemenata (stubova, kamina, posuda…).
- Travertine prepoznajemo po supljinama koje mogu zauzimati i do 30 posto mase kamena. Za njih je karakteristicno da se mogu rezati paralelno slojevitosti i taj izgled se zove “CROSSCUT”, ili upravno na slojevitost “VEINCUT”. Šupljine im mogu biti nezapunjene ili zapunjene cementnim ili poliesterskim punjenjem. Zbog dobrih izolatorskih (toplotnih i akustičnih) svojstava koriste se za obloganje fasada i unutrašnjih zidova. Današnja tehnologija nam omogućava da travertin možemo koristiti i kao podnu oblogu u enterijeru i eksterijeru. Travertini su u glavnom svijetlih - bez boja preko žutosmeđih, ali mogu biti i tamniji (crveni, smeđi , zeleni).
- Krečnjaci su materijali slabijih tehničkih svojstava od mermera, ali mogu naci primenu u svim spoljnjim vertikalnim i unutrasnjim vertikalnim i horizontalnih povrsinama. Za krecnjake Travertine i Mermere, kao i uostalom za sve ostale materijale preporučujemo površinsku zastitu materijalima na bazi teflona. Ova zastita omogućava otpornost na flekanje i omogucava jednostvnije odrzavanje.
- Porfire i kvarcite pre svega koristimo za popločavanje spoljnih površina. Imaju homogenu teksturu, a tonovi boja su sivozeleni, crvenosmeđi, ređe žutosmeđi i ružičasti. Porfiri mogu biti cijepani (nepravilnih oblika) ili rezani (pravilnih oblika).
- Peščari su zbog njihove otpornosti upotrebljivi i u unutrašnjim i u spoljnim prostorima.
- Argilosisti se koriste za pokrivanje krovova, kao i podova i zidova u spoljnjim i unutrasnjim povrsinama.
Preuzeto sa:
Vaše povratne informacije nam mnogo znače.
Molimo Vas
da kliknete na ikonicu koja odražava Vaš nivo satisfakcije posle pročitanog teksta.
Molimo Vas
da kliknete na ikonicu koja odražava Vaš nivo satisfakcije posle pročitanog teksta.
NEZADOVOLJAN
JAKO ZADOVOLJAN
Kako ste ocenili ovaj tekst?
Pre dva meseca sam polpočao prilaz garaži. Koristio sam grčki lomljeni kamen iz Struganika i odlično je ispalo. Sad planiram da popločam i prilaz kući. Estetski je čista 10-ka.