Bitcoin i kriza izazvana Covid-19
Stručnjaci još uvek mogu samo da nagađaju kakve će razmere pandemija ostaviti na ekonomije sveta. Novi talasi zaraze su na pomolu, tržišta su ugrožena pa je teško proceniti do kada će biti ovakvo stanje. Po pravilu, kada se kriza javi ljudi traže sigurne načine plasiranja viška sredstava, one koje ne trpe pun efekat ekonomskih problema. Šta se dešava sa bitcoin valutom u vreme krize izazvane virusom Covid-19?
Naučili smo da je tržište kriptovaluta nestabilno, sklono fluktuacijama koje najčešće nemaju puno veze sa dešavanjima u realnim novčanim tokovima. Bitcoin je tokom ovih 10 godina umeo da izgubi na vrednosti jako puno, ali se i brzo oporavljao. Da li je došlo vreme onih koji su govorili da će ulaganje u kripto-novac „pući“ kao balon od sapunice i da je to neminovnost. Otkrijmo zajedno u tekstu!
Iako su postojale naznake da virus Korona može postati problem, apsolutno niko nije očekivao ovako brzo širenje, ozbiljne zdravstvene probleme i dug period inkubacije.
3.1.2020. Antoni Trenčev, Direktor platforme za pozajmljivanje bitcoina Nexo.io je rekao: „Bitcoin može vrlo lako da dostigne vrednost 50.000 $ u 2020 godini“. Ovo je samo jedna od sličnih prognoza sa početka godine. Sve do marta ova kriptovaluta je nastavila da kreira vrednost nevezano za pandemiju, koja tada počinje da se polako manifestuje.
1.januara 2020. 1 BTC vredi 6.434 € i polako raste, i do kraja meseca dostiže 8.400 €. Obim trgovine prati ovaj rast. 13 februara dostiže najveću vrednost od 9.400 €, a od tada iznosi počinju polako da padaju.
Ovaj tromesečni pregled bitcoin je završio na oko 7.700 eura vrednosti za jedan BTC.
Početkom marta BTC je vredeo čak 8.100€, da bi 16.marta doživeo pad od 50% i spao na novu vednost od 4.200 eura.
Najveći razlog leži u strahu koji su investitori osetili kada su videli da se sve svetske berze lome i propadaju. To je iniciralo masovnu prodaju bitcoina čime je i cena drastično pala. Ovo objašnjava i zašto je kripto-berza doživela potres tek nakon pada vrednosti na berzama realnih tokova novca, ali i zlata.
Gotovo do kraja aprila vrednost bitcoina je stabilna na oko 6000 eura, a krajem meseca počinje i da raste.
Zagovornici neminovnog propadanja su tada naglašavali da ni bitcoin nije „safe haven“ (potpuno bezbedno za ulaganje), ali on je ipak uspeo da se još jednom oporavi i podigne svoju vrednost.
Istraživanja kažu da je u ovom periodu najveći broj ulagača dolazio iz zemalja pogođenih ekonomskom krizom: Brazil, Latinska Amerika, neki delovi Evrope… To nam pokazuje da u situaciji kada vrednost novca propada, ljudi se okreću kripto-valutama.
Otvaranjem granica i uspostavljanjem trgovine među zemljama, ekonomije se oporavljaju što posredno dovodi stabilnost i na kripto-berzu.
Vrednost BTC nastavlja da postepeno raste. Početkom maja vredi nešto preko 8.000 €, a dva ipo meseca kasnije, početkom avgusta dostiže neverovatnih 11.000$ (približno 9.300 eura).
Po svemu sudeći čak ni kriza svetskih razmera ne utiče duže vreme na kriptovalutu. Cena se formira na osnovu ponude i tražnje pa su velike fluktoacije najviše generisane većim obimom prodaje da bi se minimizirao gubitak, što dovodi do pada cene.
Velika ekonomska kriza 2008. godine je za posledicu dobila i stvaranje bitcoina kao alternativnog načina ulaganja koji ne zavisi ni od jedne svetske banke ili države. Bitcoin nastavlja da postoji i očigledno je da će ne samo preživeti krizu izazvanu Covid-19, nego će se i brže oporaviti u odnosu na berze drugih vrednosti.
Sve više stručnjaka prognozira dalje jačanje ove kripto-valute kao posledica krize. Do sada su države mogle da zabrane ovaj način plaćanja, ne priznaju ga i pravno ne regulišu. Budućnost se čini drugačijom.
Već sada su mnoge kompanije uvidele značaj mogućnosti plaćanja putem BTC valute pa su odobrile plaćanje svojih proizvoda poput: avio-kompanija, turističkih organizacija, Microsoft, Apple… U periodu pred nama, kripto-novac će biti nešto što će biti sve traženije kao način plasiranja sredstava i to baš u vreme krize, kao što se pokazalo.
Postojanje digitalnog novca i kripto-berze je neverovatno samo po sebi. Sva predviđanja i očekivana ponašanja se nisu ostvarila.
Kada neka valuta dostigne svoju najnižu vrednost potrebna je intervencija Narodne banke koja je vraća na poželjan nivo. Bitcoin nema tog spoljnog saveznika, doživljavao je vrtoglavi pad i niske vrednosti, ali se uvek vraćao još jači. Mnogi se pitaju da li je to odsustvo kontrole i veze sa državom pomoglo da valuta bude toliko uspešna, da li je to način generisanja novih jedinica, da li je to sistem upisa – blokčejn tehnologija…
Od podsmeha i očekivanog kraha berze, u 2020. godini dolazimo do toga da bi svaka država volela da ima svojstva kripto-novca i u svojoj važećoj valuti.
Krizi se ne vidi kraj. Pandemija je još uvek među nama. Kako vi vidite budućnost ulaganja viška sredstava? Da li biste voleli da uložite u BTC valutu? Čekamo odogovore u komentarima ispod teksta.
Kad bih imala neke pare koje mogu da prežalim, uložila bih u Bitcoin bez razmišljanja, jer tako bih mogla da podnesem sve te turbulencije a da ne doživim infarkt. Ako se ne varam, vrednost BTC pre neke 2-3 godine u jednom momentu je bila čitavih 15.000$, pa se posle toga sunovratila recimo na neku pet puta manju vrednost. U principu, tokom pandemije je stvarno bilo variranja, ali ne baš tako velikog i uvek bi mu, posle kratkog vremena, porasla vrednost. Ko ima novca, volje i živaca, može da zaradi dosta, ali to definitivno nije za svakoga. Ipak, što kaže Del Boy: "Onaj ko se usudi, dobija". Zato, samo hrabro napred!
Definitivno bih da mogu ulozila u neku kriptovalutu, bitcoin najverovatnije, mada ima i drugih brzorastucih...Mislim da ce se u buducnosti kriptovalute sve vise koristiti i da ce mozda cak i da zamene obicne valute u jednom trenutku. U svakom slucaju dobijace sve vise na vrednosti.