Šteta na poljoprivrednim površinama koji izazivaju glodari

Miševi i  ostali glodari spadaju u vrlo važne štetočine kada je reč o poljoprivrednim površinama. Njihovo prisustvo u većem broju može izazvati ogromne materijalne štete na poljoprivrednim površinama. Štetu nanose time što se hrane usevima na poljima, samim tim dovode do uništavanja useva i smanjenja prinosa. Osim toga treba reći da su i vektori raznoraznih infektivnih bolesti, od kojih oboljevaju i ljudi i životinje.

Njihova brojnost na poljima vrlo često varira od godine do godine. Sušne godine smanjuju populaciju, a kišne godine utiču na veću brojnost. Bez obzira kolika je brojnost poljskih miševa treba dati značaj deratizaciji, jer se time suzbija njihovo dalje razmnožavanje i samim tim sistematski se uništavaju

Poljski glodari su najopasniji u jesen i rano proleće kada svojim aktivnostima mogu izazvati presejavanje mladih useva ozimih formi strnih žita. Značajne štete nanose i tokom leta u periodu sazrevanja strnih žita. Od gajenih biljaka najviše stradaju lucerka , detelina i strna žita.

Prema procenama šteta jedna poljska voluharica u toku jedne godine može da pojede više od 7 kg hrane, a kopanjem svojih hodnika i nagrizanjem podzemnih delova biljaka ošteti još 4 do 5 kg.

U godinama najezde poljskih miševa štete na parceli mogu iznositi i 100% naročito ako se ne preduzmu mere suzbijanja. Suzbijanje glodara je vrlo složen zadatak. Glodari najveće štete u polju nanose u periodu od jeseni (nicanje useva) do proleća, a useve oštećuju pregrizanjem mladog lišća oko svojih jazbina stvarajući lako uočljive oaze u polju.

Deratizacija na poljoprivrednim površinama

Deratizaciju je najbolje sprovoditi u toku i neposredno posle jesenje setve strnih žita. Period nakon nicanja pšenice je najidealnije vreme za sistematsko suzbijanje štetočina. Za ovu svrhu najbolje je koristiti preparate koji kao supstrat imaju pšeničnu primamu (mamac) na bazi cinka. Ovi preparati imaju kratak period raspada pa u maloj meri mogu da nanesu uginuća sitne divljači, kao što su zečevi.

U slučaju masovnih pojava poljskih miševa i voluharica, tretiranje jedne parcele nije dovoljno jer i pored toga što hemijskim merama redukujemo njihovu brojnost na datoj parceli, preživele jedinke će migrirati na druge parcele.

Da bi ozime useve zaštitili od glodara neophodno je da sprovedemo niz mera, kao što su adekvatno primenjene agrotehničke mere (koje znatno utiču na smanjenje brojnosti i gustine populacija ovih vrsta), blagovremena žetva strnih žita sa što manje osipanja zrna, zaoravanje strništa, uništavanje korova, duboko oranje.

Pojedinačna tretiranja parcela ne mogu dati zadovoljavajuće rezultate, već samo sveobuhvatne akcije, koje podrazumevaju suzbijanje glodara na većim površinama. Isto tako, veoma je bitno da se pri suzbijanju ne čeka najezda miševa i voluharica već da se suzbijanje obavlja sistemski svake godine.

Neophodno je redovno pregledati i odmah primeniti mere zaštite useva. Hemijske mere borbe treba primenjivati i na parcelama posejanim lucerkom i strnim žitima, a na okopavinama sprovoditi i agrotehničke mere: dubokim oranjem razoravati gnezda i na taj način sprečiti prelazak na ozima žita i lucerišta.

Intenzitet napada se određuje na osnovu broja aktivnih rupa po jednom hektaru. Provera aktivnosti rupa izvodi se na taj način što rupe zatrpamo zemljom, a sutradan obiđemo da utvrdimo koje su otkopane i u njih postavljamo mamce. Ukoliko po 1 hektaru postoji više od 20 aktivnih rupa pristupa se suzbijanju glodara.

Aktivne materije koje se najčešće upotrebljavaju za suzbijanje glodara su: brodifakum, bromadiolon, cinkfosfid, kumatetralil, flokumafen, hlorofacinon, holekalciferol, natrijum selenit, varfarin. Postavljanje mamaka se obavlja u jesen i rano u proleće, tako što se mamci postavljaju u jame i prekriju sa zemljom. Suzbijanje glodara je potrebno vršiti i u godinama kada je brojnost mala, stim sto u tom slučaju prednost treba dati agrotehničkim merama borbe.

Kako se postiže najbolji efekat deratizacije?

Deratizaciju je najbolje izvoditi na otvorenim poljima obuhvaćenim što većim površinama. Vrši se tako što se zrnevlje pšenice ubacuje u rupe koje miševi kopaju radi skrovišta, nakon čega je potrebno zatvoriti rupu grumenom zemlje. Smanjenje populacije nakon tretmana može se očekivati već za nedelju dana. Posredstvom deratizacije poljskih miševa i glodara, dolazi se do smanjivanja štete na usevima strnih žita, smanjuje se njihov populacioni broj koji doprinosi da materijalne štete budu neprimetne.

Planirajte godišnju deratizaciju

Deratizacija na njivama kao mera suzbijana glodara i miševa trebala bi da bude u planu svake godine, kako na posedima malih, tako i velikih poljoprivrednih proizvođača.

Autorski tekst: Mirjana

Kako ste ocenili ovaj tekst?

Tweet