Prevodilac je danas izuzetno popularno i traženo zanimanje. U javnosti se smatra da oni dobro zarađuju, da veoma lako mogu da nađu dobar i intelektualno zabavan posao, da se dosta putuje, itd. I zaista stvari stvarno deluju tako. Provedioci stvarno mogu da se zaposle na mnogim atraktivnim mestima, kao što su:

• prevodilačke agencije
• ministarstva i druge državne institucije
• diplomatska prestavništva– ambasade, konzulati i sl.
• razne međunarodne organizacije
• banke, osiguravajuća društva, velike domaće i inostrane firme
• u turizmu – hoteli, turističke agencije, državne institucije koje se bave turizmom
• u izdavačkim kućama koje prevode i izdaju knjige (Laguna, BIGZ itd.)
• mogu da rade i samostalno kao sudski prevodioci, književni prevodioci, honorarni savetnici, freelanceri i sl., gde sami određuju obim svoga posla i vreme kada će ga završiti

 

 Koje škole treba završiti?

Ono što isto tako privlači ljude prema ovoj profesiji je to što nije potrebno posedovati formalno obrazovanje - možete imati i osnovnu školu (osim kada konkurišete za posao u diplomatiji  ili u državnoj službi). Kod nas fakultet za prevodioce ne postoji, a ne postoji ni takva diploma. Jezik može pristojno da se nauči samostalno i da se usavršava komunikacijom sa strancima, putovanjima u inostranstvo i posećivanjem kurseva. Globalizacija, razvoj tehnologija, posebno Interneta, su učinili da je dosputnost stranih jezika velika, postoje on-line kursevi, ukoliko imate talenat za jezike i ako ste uporni i vredni, možete lako da naučite bilo koji jezik.

Naravno nije uopšte lako. Stvarno nije potrebno završiti velike škole, ali ne treba potceniti ni napore koji su potrebni da bi se postao (dobar) prevodilac. Koje osobine treba da poseduje dobar prevodilac

• odlično poznavanje (barem) dva jezika
• široko obrazovanje i posedovanje velikog fonda reči (ukoliko se stalno gleda u rečnik gubi se vreme i kontekst teksta koji se prevodi)
• želju za stalnim usavršavanjem – morate prihvatiti da ne znate sve i da imate još toga za  naučiti
• informacionu pismenost (dobro vladanje MS Office, Adobe Illustrator, Acrobat Reader i drugi stručni softveri koji se upotrebljavaju u prevođenju)
• slepo kucanje ubrzava prevod, ali nije neophodno
• snalažljivost na Internetu – dosta često se prevodi neka potpuno nepoznata oblast, tako da mora da se zna kako da se pronadju potrebne informacije
• poštovanje zadatih i prihvaćenih rokova

 

Loši prevodioci i loši prevodi

Loše prevode je vrlo lako naći, ne treba ih ni tražiti previše dugo, jednostavno saplešćete se o njima. Ima ih u knjigama, dnevnoj i nedeljnoj štampi, ima ih na televiziji, u blogovima (posebno tamo), čak i tamo gde ne bi trebalo da budu - u dokumentima, u stručnim prevodima, u sudskim veštačenjima. Razlozi su veoma jasni:

• Traži se najeftiniji mogući prevod, bez insistiranja na kvalitetu (dobri prevodioci su skupi prevodioci, oni cene svoje znanje i iskustvo i ne pristaju na devalvaciju svoje stručnosti).
• Loše školstvo na svim nivoima
• Sve lošije opšte obrazovanje – ukoliko je čitalačka ili TV publika zadovoljna lošim prevodom, onda izdavač nema puno razloga da investira u bolji prevod

Kvalitetan prevod se lako prepozna, prevod koji je na brzinu “odrađen” se veoma lako primeti, tako da je insistiranje na jeftinom prevodu mač sa dve oštrice, na kraju publika okrene leđa takvim prevodima i tim izdavačima.

Zato je preporuka da se ne štedi i da se prevodi prosleđuju dobrim prevodiocima, kojih kod nas ima u velikom broju, ali su potcenjeni nelojalnom konkurencijom. Sa druge strane za prevodioce je savet da ne pristaju na kompromise, da mladi prevodioci budu strpljivi, da naporno rade na sebi, da private to da se prevodilac postaje samo znanjem i iskustvom.

I treba da znaju da za dobrog prevodioca ima više posla nego što on može da se završi.

---

Autorski tekst: Nenad Savić

---